Ženidba Zmaj-Ognjenog Vuka
(Iz Hercegovine)
Podiže se Zmaj-Ognjeni Vuče
Od Srijema bijeloga grada,
Pak on traži za sebe đevojku,
Pokraj mora niz morske lugove:
Đe god nađe za sebe đevojku, 5
Tu za njega prijatelja nema,
Đe bi bilo za njeg' prijatelja,
Tu ne ima za njega đevojke;
Dok on dođe do Mletaka grada
Do onoga kralja od Mletaka 10
Po imenu Dužde Latinina.
Tu je Vuka sreća namjerila
I u kralja curu zaprosio,
Zaprosio, pak je isprosio,
Kralju dade prsten i jabuku, 15
Na jabuci svadbu odgodiše:
„Svadba naša za petnaest dana,
„Dok ja dođem Srijem-zemlji ravnoj
„I pokušim na kitu svatove.“
Dok je Vuče curu isprosio 20
I dok reče: „moja je đevojka,“
Mnogo pusto blago potrošio,
Potrošio na tovare blago,
Pak otalen Vuče polazio
I za njime kralje pristanuo 25
I kraljica stara gospojica,
Te ovako njemu govoriše:
„O naš zete, Zmaj od ognja Vuče!
„Ako Bog da, te nam budeš suđen,
„Kada staneš kupiti svatove, 30
„Ti pokupi gospodu svatove,
„Sve plemiće i gospodičiće,
„A ne vodi Kraljevića Marka:
„U pivu je teška pijandžija
„A u kavzi ljuta kavgadžija, 35
„On će tebi zametnuti kavgu
„I svatove zabun učiniti.“
Pak otalen Vuče polazio,
I za njime svasti pristanule,
Mlade svasti i stare punice, 40
Daruju mu zlatne boščaluke,
A on njima rušpe mletačkinje;
Pak otalen otište vrančića,
Kud god ide, do Srijema siđe.
A kad dođe svojoj tankoj kuli, 45
Daleko ga mati opazila,
A malo ga bliže susretala,
Ruke šire, u lice se ljube,
Za junačko ispituju zdravlje,
Uzeše se za bijele ruke, 50
Šak odoše na bijelu kulu,
Sjede majka uz koljeno sinka,
Objema ga rukam' zagrlila,
Zagrlila, pa ga poljubila:
„O moj sine, Zmaj od ognja Vuče! 55
„Jesi li se umorio, sine?
„Jesi l' nama curu isprosio,
„Sebi zlato, meni zamjenika?“
Odgovara Zmaj od ognja Vuče:
„Moja majko, moja milosnice! 60
„Nijesam se vrlo umorio,
„Ali jesam curu isprosio
„U ponosnu bijelu Mletaku
„U onoga kralja od Mletaka
„Po imenu Dužde Latinina; 65
„Veće valja kupiti svatove,
„Ovako su mene sjetovali,
„Sjetovao punac i punica:
„„O naš zete, Zmaj od ognja Vuče,
„„Kada staneš kupiti svatove, 70
„„Sve nam kupi gospodu svatove,
„„A ne vodi Kraljevića Marka,
„„U pivu je teška pijandžija
„„A u kavzi ljuta kavgadžija.“
Progovara ostarjela majka: 75
„O moj sine, Zmaj od ognja Vuče!
„Kad ne zoveš Kraljevića Marka,
„Onda ne ćeš ni imat” junaka.“
Pak starica na noge đišila,
Te dohvati divit i kalema 80
I hartije knjige nešarene,
Svome sinu podade u ruke,
Pa sjetuje mila sina svoga,
Te rastura knjige šarovite.
Najpre Vuče knjigu napravio, 85
Te je šalje svome đedu milu,
Po imenu Smederevac Đuru:
„O moj đede, Smederevac Đuro!
„Da si brže Srijem-zemlji ravnoj,
„Evo ti se ženim u dobri čas, 90
„Daleko sam curu zaprosio,
„U Mletaku gradu bijelome
„U onoga Dužde Latinina,
„Da mi, đedo, u svatove pođeš;
„I povedi stotinu svatova.“ 95
Onu palje, drugu sitnu piše,
Pak je šalje u zemlju Madžarsku,
A na ruke Ljutici Bogdanu:
„Pobratime, Ljutica Bogdane!
„Da si brže Srijem-zemlji ravnoj, 100
„Evo ti se ženim u dobri čas;
„I povedi stotinu svatova.“
Onu šalje, drugu napravio,
Pak je šalje Relji od Pazara:
„Pobratime, Relja Bošnjanine! 105
„Da si brže Srijem-zemlji ravnoj,
„Evo ti se ženim u dobri čas,
„Daleko sam curu zaprosio
„U Mletaku bijelome gradu,
„Pak i tebe zovem u svatove, 110
„Povedi mi stotinu svatova.“
Onu šalje drugu napravio,
Pok je šalje Toplici Milanu:
„O Milane, mio pobratime!
„Da si brže Srijem-zemlji ravnoj, 115
„Evo ti se ženim u dobri čas,
„Daleko sam curu zaprosio
„U Mletaku bijelome gradu,
„U onoga dužda od Mletaka.“
Onu šalje drugu sitnu piše, 120
Pak je šalje Obilić Milošu:
„Pobratime, vojvoda Miloše!
„Da si brže Srijem-zemlji ravnoj,
„Evo ti se ženim u dobri čas,
„Daleko sam curu isprosio 125
„U Mletaku bijelome gradu
„U onoga dužda od Mletaka,
„Pak i tebe zovem u svatove.“
Onu šalje drugu sitnu piše,
Pak je šalje do Prilipa grada, 130
A na ruke Kraljeviću Marku:
„Pobratime, Kraljeviću Marko!
„Da si brže Srijem-zemlji ravnoj,
„Evo ti se ženim u dobri čas,
„Daleko sam curu isprosio, 135
„U Mletaku bijelome gradu
„U onoga dužda od Mletaka,
„Pak i tebe zovem u svatove,
„Nek imadem od boja junaka,
„Ako bude do nevolje ljute, 140
„Da se meni u nevolji nađeš.“
Kad je take knjige raskitio,
Sitne knjige na četiri strane,
Malo vrime za dugo ne bilo,
Dok evo ti Smederevac Đura 145
I za njime stotinu svatova.
Taman svate tabor učinili,
Po livadi pošeše čadore,
Dobre konje u tople podrume,
A vojvode na bijelu kulu, 150
Taman sjeli te se odmorili,
I hladna se napojili vina —
Dok evo ti Ljutice Bogdana
I on vodi stotinu svatova,
Svate vode na- rosnu livadu, 155
A vojvode na bijelu kulu.
Taman sjeli, te se odmorili,
Za junačko ispitali zdravlje
I hladna se napojili vina,
Dok evo ti Toplice Milana 160
I on vodi stotinu svatova,
Svate vode na rosnu livadu,
A vojvode na bijelu kulu.
Taman sjeli, te se odmorili
I hladna se napojili vina, 165
Dok evo ti vojvode Miloša
I on vodi stotinu svatova,
Svate vode na rosnu livadu,
A vojvode na bijelu kulu.
Taman sjeli, te se odmorili 170
I hladna se vina napojili,
Dok evo ti Kraljevića Marka
Za njim svata nijednoga nema,
Niz šarina noge oprostio,
Niz bedricu objesio ćordu, 175
Kucuka mu po mermer-kamenu,
Daleko ga Vuče opazio,
Sobom ide u sretanje Marku
I pod njime šarca prihvatio,
Odvede ga pod bijelu kulu 180
I pod kulom razjaha šarina,
Ruke šire u lice se ljube,
Za junačko ispituju zdravlje,
Uzeše se po bijele ruke,
Pak odoše na bijelu kulu, 185
Đe no sjede sve srpske vojvode.
Kad iziđe Kraljeviću Marko,
Vojvodama božju pomoć daje,
Vojvode mu prihvatile zdravlje,
Ispred njega na noge skočile, 190
Ruke šire, u lice se ljube,
Za junačko ispituju zdravlje,
Pak sjedoše piti hladno vino.
Kad svatove takum učinili,
Prebrojiše hiljadu svatova, 195
Tu je njihe danak ostavio
A tavna ih noćca prihvatila.
Kad u jutru jutro osvanulo,
Udariše bubnji i svirale,
Zavikaše kićeni čaupi: 200
„Hazurala, kićeni svatovi!“
Ko je konjik, priteže kolane,
Ko je pješac na noge opanke;
Razviše se crveni barjaci,
I pođoše kićeni svatovi. 205
Taman svati konak odmakoše
I tu jedan konak učiniše,
Pak otalen svati pojezdiše,
Pak i drugi konak izmakoše,
Kad su bili na trećem konaku, 210
Dok evo ti knjige šarovite,
Od kraljice đevojačke majke:
„O moj zete, Zmaj od ognja Vuče!
„Ni se mori, ni vodi svatova,
„Drugi ti je curu preprosio, 215
„Preprosio Gojko Madžarine,
„Tri tovara blaga naturio,
„Prije tebe doš'o do đevojke,
„Jesi l' čuo, Zmaj-Ognjeni Vuče!
„Koji prije do đevojke dođe, 220
„Njegova je lijepa đevojka.“
Kad svatima taka knjiga dođe,
Progovara Zmaj-Ognjeni vuče:
„Sad što ćemo, moja braćo draga,
„Kako ćemo vratiti svatove, 225
„Drugi mi je curu ugrabio?“
Kad začuše sve srpske vojvode,
Za muku im svijem bilo ljutu,
Progovara Smederevac Đuro:
„Braćo moja, hiljadu svatova! 230
„Ako ćete mene poslušati,
„Barjaktari savijte barjake,
„A vojvode konje povratite,
„Drugi nam je curu ugrabio.“
Kad začuo Marko Kraljeviću, 235
On na Đura oči iskolači:
„Sjedi dolje Smederevac Đuro,
„Da ja znadem i da sam vidio,
„Da su tvoju posijekli glavu,
„Ni opet se Marko vratit' ne će, 240
„Bez đevojke jal' grdnijeh rana.“
Pak zavika Marko Kraljeviću:
„Na noge se, moja braćo draga!“
Pak otalen konje posjedoše,
Kud god išli do Mletaka sišli. 245
Kad dođoše gradu Mletačkome,
Kad to doš'o Gojko Madžarine
I doveo tri hiljade svata,
Ugrabio lijepu đevojku.
Kad to viđe Kraljeviiću Marko, 250
On ne ide do kraljeve kule,
Već on ide polju u širine,
Pa na polju konje razjahapše,
Sve popeše bijele čadore,
A pobiše prvene barjake, 255
Pak vojvode hladno piju vino.
Tako stalo dva bijela dana,
Kad je treće jutro osvanulo,
Dok pukoše na gradu topovi
Sedamdeset jedan za drugijem, 260
Otvori se na gradu kapija,
Dok evo ti Gojka Madžarina
I on vodi tri hiljade svata,
Među njima dilber-Jefimiju,
Milu šćercu Dužde Latinina, 265
Na sramotu Zmaj-Ognjenom Vuku.
Kad bijahu polju u širine,
Onda veli Smederevac Đuro:
„O vojvode, moja braćo draga!
„Prođite se đavola i vraga, 270
„Nije lako jedan na trojicu:
„Dva lješnika orahu su vojska,
„Dvije ruke jedne se ne boje,
„Kako ćemo na njih udariti!“
Kad to začu Kraljeviću Marko, 275
Na njeg” Marko oči iskolači:
„Sjedi dolje, Smederevac Đuro!
„Kad si taki junak od mejdana,
„Ti otpaši krivu ćemerliju
„A pripaši žensku oprežinu, 280
2. LBepše će te biti pogledati
„I bolje će tebi uisati;
„Ja se cure ostaviti ne ću
„Dok ja svoje ne 'krvavim ćorde,
„Jer imade tri bijela dana, 285
„Od kako mi sablja poigrava
„I iz kora polijeće sama,
„A danas je vakat i vrijeme,
„Kada ću je krvi napojiti.“
Pak to reče, na noge đipio, 290
Na svatove srklet učinio,
Dok svatovi konje posjedoše,
Odmakope Gojkovi svatovi
Preko polja dva puna sahata.
Kad svatovi konje naćeraše 295
U četvrtom njihe dostigoše.
Kad stigoše kićene svatove,
Da vi'š Marka, rodila ga majka!
On doziva Relju i Miloša:
„Pobratime, Relja i Miloše! 300
„Proćerajte dva konja velika
„I eto vam Ljutice Bogdana,
„Prestignite Gojkove svatove,
„Zauzbijte tri hiljade svata,
„Ja ću svoga naćerat' šarina 305
„I sa mnom je Zmaj-Ognjeni Vuče,
„Ja se prije okaniti ne ću,
„Neg' proćeram stražnje mimo prve.“
To rekoše, konje naćeraše,
Pak se stade krvca proljevati, 310
Proćeraše tri srpske vojvode,
Zauzbiše tri hiljade svata,
Marko stražnje naćera svatove
I sa njime Zmaj-Ognjeni Vuče,
Sve protone stražnje mimo prve. 315
Kud prolazi Zmaj-Ognjeni Vuče,
Dobra biše kola prolazila,
Kud prolazi Kraljeviću Marko
I troja bi kola prolazila,
Dok dođoše oba do đevojke, 320
Kod đevojke Gojko Madžarine
I kod njega dva mlada đevera,
Dva bratića Gojka Madžarina
U rukam' im dvije oštre ćorde.
Onda veli Zmaj-Ognjeni Vuče: 325
„Pobratime, Kraljeviću Marko!
„Ti pričuvaj lijepu đevojku
„I pogubi dva đevera mlada,
„Ja ću Gojku na mejdan izići.“
Šrogovara Kraljeviću Marko: 330
„Sjedi Vuče na zlo udario,
„More tebe Gojko pogubiti,
„Pak ostati cura udovica,
„Kuda ću je onda udomiti?“
Pak poteže sablju okovanu, 335
Te pogubi dva mlada đevera
I ugrabi liješu đevojku,
Pak je dade Zmaj-Ognjenom Vuku.
A da vidiš Gojka Madžarina,
On povrati bijesna zekana, 340
Te na Marka juriš učinio,
Pak zavika Marku Kraljeviću:
„Kopilane, Kraljeviću Marko!
„Drži mi se na konju šarinu.“
Pak otište džidu tankovitu, 345
Da pogodi Marka na šarinu,
A u Marka šarac binjedžija,
Nemu pade na prva koljena
I na stražnje pokleknuo ključe,
Po njemu se položio Marko, 350
Iznad njega džida nalećela,
A Marko je rukom uhvatio,
Salomi je na dvoje na troje,
Pa je baci u zelenu travu,
A zavika Gojka Madžarina: 355
„Kopilane, Gojko Madžarine,
„Drži mi se na konju zekanu!“
Da vi'š Marka rodila ga majka!
Srdito je džidu otisnuo,
Da pogodi njega na zekanu, 360
Al” je junak Gojko Madžarine!
Položi se po konju zekanu,
Iznad njega džida nalećela,
A Gojko je rukom uhvatio,
Prelomi je na dvoje na troje, 365
Pak je baci u zelenu travu.
Dok debele konje povratiše,
Potegoše perne buzdovane,
Buzdovanim' pera oblomiše,
A balčake u travu baciše; 370
Za britke se sablje prihvatiše,
Sijekuć' se sablje salomiše
Do balčaka i do desne ruke,
Pak balčake u travu baciše;
Konji im se prsim' udariše, 375
A junaci po plećim' uzeše,
S dobrijem se konjma rastaviše,
Nasatice u travu padoše,
Obojica na noge skočiše,
Namjeri se junak na junaka. 380
Sve to gleda Zmaj-Ognjeni Vuče,
On se k njima bliže primicaše,
Na sablju je naslonio ruku,
Da pomože Kraljeviću Marku,
Al' ne dade Kraljeviću Marko, 385
Već na Vuka oči iskolači:
„Neka malo, Zmaj-Ognjeni Vuče!
„Da vidimo, ko je junak bolji.“
Pak je srcu gajret učinio,
Te je Gojkom o tle udario, 390
Kad je Marko Gojka oborio,
On se hvati niz bedricu rukom,
Da izvadi krivu ćemerliju
I Gojkovu posiječe glavu,
Kad mu sablje u korama nema, 395
Pak zavika Zmaj od ognja Vuka:
„Pobratime, Zmaj-Ognjeni Vuče!
„Dohvati mi krivu ćemerliju.“
A Vuče mu sablju dohvatio,
I Gojkovu posiječe glavu. 400
Sjede Marko u zelenu travu,
Te se malo Marko odmorio,
Odmorio i otpočinuo,
Pak otalen na noge skočiše
I debele konje posjedoše, 405
U svatove konje naćeraše,
Te gledaju kićene svatove,
Ko je ost'o ko l' je poginuo.
Od vojvoda niđe nikog nema
Osim jedna lijepa đevojka, 410
Ustavila visoka labuda,
I proljeva suze niz obraze
Moleći se Bogu istinome:
„Daj mi, Bože, vjetar sa planine,
„Da ukine tamu u planini, 415
„Da ja vidim kićene svatove,
„Ko li gine, ko li pridobiva?“
U to doba Marko Kraljeviću
I sa njime Zmaj-Ognjeni Vuče,
Pod đevojkom konja uhvatiše, 420
Izvedoše polju u širine,
Đe no nije krvca proljevena.
Kad iziđe Marko Kraljeviću
Iz velike krvce proljevene,
On odjaha bijesna Šarina, 425
A odjaha lijepu đevojku,
Šak razape svilena čadora,
Prestade se krvca proljevati.
Kad pogibe Gojko Madžarine,
Ko mu bješe zdravo od svatova, 430
Sve pobježe lugom zelenijem,
Ko pogibe ni tražit' ga ne će,
A Vukovi svati zadobiše;
Onda veli Kraljeviću Marko:
„Pobratime, Zmaj-Ognjeni Vuče! 435
„Ti povrati debela gavrana,
„Te mi traži do dva pobratima,
„Pobratima Relju i Miloša.“
A kad začu Zmaj od ognja Vuče,
On pojaha debela gavrana 440
Pak naćera poljem širokijem,
Sve preskače konje i junake,
Izginute pak i izranjene,
A sve traži Relju i Miloša,
Dok on srete vojvodu Miloša, 445
Krvava mu do balčaka ćorda
I bijele do ramena ruke,
I ždralina krvlju obojio,
Pak on Vuku božju pomoć viče,
A Vuče mu Boga prihvatio, 450
Onda veli Zmaj Ognjeni Vuče:
„Šobratime, vojvoda Miloše!
„Što si tako sebe umorio,
„Ćemerliju krvlju obojio
„I bijelu do ramena ruku?“ 455
Njemu veli vojvoda Miloše:
„Jadan brate, Zmaj od ognja Vuče!
„Nije šala tri hiljade svata,
„I kad budu prebijeli janjci,
„Pak s' uplježu iz planine vuci, 460
„Kad osvoje na buljuke janjci,
„Be ne znaju kud s' obrću vuci,
„A nekmo li u boju junaci —
„Tako smo se danas umorili:
„U Gojka je tri hiljade svata 465
„A u naske hiljadu junaka,
„Sve udari jedan na trojicu,
„Ja i Relja ni esaba nema.“
Kada srete vojvodu Miloša,
Dok evo ti Relje od Pazara, 470
Na paripu noge prekrstio,
Krvava mu sablja u rukama,
A sve viče na konju golemu:
„Đe si brate, Kraljeviću Marko?
„Jesi li nam sačuvao Vuka? 475
„Da nam nije dopanuo rana?“
U to doba Zmaj-Ognjeni Vuče,
Pak on Relji božju pomoć viče,
A Relja mu prihvatio zdravlje.
Ruke šire, u lice se ljube, 480
Za junačko ispituju zdravlje.
Taman Relja proćera paripa,
Dok evo ti Toplice Milana,
Na doratu k'o na gorskoj vili,
U ruci se crven barjak vija, 485
Njemu Vuče božju pomoć viče,
A Milan mu prihvatio zdravlje,
Ruke šire, u lice se ljube,
Za junačko ispituju zdravlje.
Taman Milan proćera dorata, 490
Dok evo ti Smederevac Đure
Na labudu k'o na gorskoj vili,
A kakav je Smederevac Đuro!
Na glavi mu kape ne imade,
Izgubio kalpak i čelenku, 495
Izgubio ćurka velikoga,
Izgubio krivu ćemerliju,
Samo drži za dizgin đogina,
I tu njega dočekao Vuče,
Svi odoše Markovu čadoru, 500
Iskupiše kićene svatove,
Izbrojiše kićene svatove,
Nabrojiše tri stotine svata.
Dok otalen curu šovedoše,
Odvedoše do Srijema grada, 505
A do kule Zmaj-Ognjenog Vuka.
Kad se malo svati odmorili,
Dovedoše i popa i kuma,
Privjenčaše đevojku za Vuka,
Svadbovali za petnaest dana, 510
Svadba bila, pa se rastanula.
Kad pođoše sve srpske vojvode
Sve po redu zavičaju svome,
Svakog prati kićena Latinka
I dariva gospodu svatove 515
Sve po redu konje i junake,
Oni njojzi rušpe Mletačkinje.
Svaki ode zavičaju svome,
Osta Vuče sa vijernom ljubom.
