Ženidba Bojčić-Delalije i ličkog Mustajbega

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu


Ženidba Bojčić-Delalije i ličkog Mustajbega

0001 Rano rani lički Mustajbeže,
0002 Iz odaje u ahar izadje.
0003 Kad mu sestra rano podranila,
0004 Pa izašla u ahar-odaju,
0005 Da napravi aharsku odaju,
0006 Gdje joj braco sidi Mustajbeže;
0007 Kad on sestru u aharu nađe,
0008 Prođe beže, sjede kod pendžera.
0009 A pobiže iz odaje zlata.
0010 Njojzi veli lički Mustajbeže:
0011 „Sestro Zlate, u mene jedina,
0012 Hod’ se meni u odaju vrati!“
0013 Povrati se kićena divojka,
0014 Njojzi beže stade govoriti:
0015 „Sestro moja, moja jedinice!
0016 Vakat dođe, da se rastajemo,
0017 Tebi se je vakat udavati,
0018 Prosci t’ išću sa strane četiri,
0019 Prose t’ bezi, a prose ajani,
0020 Tebe prose dvi paše careve,
0021 Radoslija od Hlivna bijela,
0022 Fazlipaša od Knjina kamena
0023 Evo knjiga po pendžeru mome,
0024 Sad odberi za koga ćeš poći;
0025 Kome rečeš, sestro jedinice,
0026 Onom će te braco pokloniti,
0027 Ja ću tebe kršno opremiti,
0028 Ja ću tebi u pohode doći.“
0029 Njemu sestra stade govoriti:
0030 „Brate Mujo, u sestre jedini!
0031 Ti stariji, a ti pametniji,
0032 Ti me daji, kome tebi drago.
0033 Ako ćeš me u vodu turnuti,
0034 Zato t’ sestra zaviditi ne će.“
0035 „ „Ne ću, sestro, u brata jedina!
0036 Ja ću tebi volju napuniti.“ “
0037 „Brate Mujo, u sestre jedini!
0038 Kad ćeš meni volju napuniti,
0039 Hoš mi vjeru dati od sebeka,
0040 Da mi ništa učiniti ne ćeš,
0041 Ja ću znati, kog ću izabrati.“
0042 Brat joj vjeru dade u odaji,
0043 Njemu sestra ruku poljubila:
0044 „Brate Mujo, u sestre jedini!
0045 Kad ćeš meni volju napuniti,
0046 Ne daj mene paši nikakvome,
0047 Paše ne ću, ja pašinska nisam,
0048 A ne daj me begu nijednome,
0049 Jer su bezi jedni kamatari;
0050 Već me, brate, podaj za junaka
0051 U Podgorju Bojčić-Delaliji,
0052 Jer sam i ja pala od junaka.“
0053 Dok mu reče sestra u odaji,
0054 Uz bega je boja ošinula:
0055 „Stani, sestro, od Boga ti teško!
0056 Veš ti dalje životinje nejma,
0057 Sad ću tvoju odrizati glavu.
0058 Što će tebi Bojčić-Delalija?
0059 Kad znaš, Zlato, od Boga ti teško,
0060 Da je tebe gospoja rodila
0061 U odaji, na meku jataku,
0062 U bilu te svilu zamotala,
0063 A gospodskim mlikom nahranila;
0064 Znaš li, sestro, sam te Bog ubio,
0065 Da j’ Aliju vlahinja rodila
0066 U bujadi ovce čuvajući,
0067 U pregači kolibi donila,
0068 U runo ga vune zamotala,
0069 U kupinu pa ga povijala.“
0070 Pa na noge skoči u odaji,
0071 Sijnu njemu sablja golotrba,
0072 A pobiže kićena divojka,
0073 Za njom braco bježi Mustajbeže.
0074 Dočeka ga Đulić-bajraktaru,
0075 Pa ufati ličkog Mustajbega:
0076 „Stani, beže, od Boga ti teško!
0077 Zar bi sestri ti kidiso glavi?
0078 Jesi li joj svoju vjeru dao,
0079 Da joj ništa učiniti ne ćeš?“
0080 Pa od bega sablju ujagmio;
0081 A pobiže u kulu divojka,
0082 Za njom braco leti Mustajbeže
0083 I uzeo trostruku kandžiju,
0084 Čudno bije sestru jedinicu;
0085 Dok uteče sestra u odaju,
0086 Trideset joj otpara kandžija.
0087 Kad priključa od odaje vrata,
0088 Njojzi veli braco Mustajbeže:
0089 „Sestro moja, od Boga ti teško!
0090 Evo ti je vjera od meneka:
0091 Izlaziti iz odaje ne ćeš,
0092 Sestro moja, za petnaest dana.
0093 Ko t’ najmrži bide na Udbini,
0094 Onome ću tebe pokloniti,
0095 Dvor ćeš mesti i vodu nositi.
0096 Evo tri su dana do bajrama,
0097 Sva će Lika na Udbinu saći
0098 U džamiju, da bajram klanjamo.
0099 Tu će doći Bojčić Delalija,
0100 Dok izadjem iz naše džamije,
0101 Aliji ću glavu odrizati.“
0102 To joj reče, pa se natrag vrati.
0103 Osta Zlata u kuli kamenoj,
0104 Vavik Zlatka cvili u odaji,
0105 A spominje Bojčić-Delaliju:
0106 „Kuku, dušo, Bojčić-Delalija!
0107 Da sam moreš očima viditi,
0108 Gdje je Zlatka, tvoj ajauklija,
0109 Da t’ je Zlata dopala nevolje,
0110 Da b’ u koga, ne bi ni žalila,
0111 Neg u brata Mustajbega svoga.
0112 Evo me je metno u nevolju,
0113 U nevolju, u moju odaju,
0114 Na vrata mi kilit navalio;
0115 Privario mene u aharu,
0116 Pa odadoh tebe Mustajbegu,
0117 Da b’ ti ljuba bila kod kolina,
0118 Zakleo se meni Mustajbeže:
0119 Iz odaje izlazenja nejma
0120 Sve dan po dan za petnaest dana.
0121 Kad izadje petnajst punih dana,
0122 Ko mi najbrži bide na Udbini,
0123 Onom da će mene pokloniti,
0124 Dvor mu mesti i vodu nositi.
0125 Evo nejma do našeg bajrama,
0126 Nejma, dušo, neg tri bila dana;
0127 Zakleo se meni Mustajbeže,
0128 Da će tebi glavu odrizati,
0129 Kada sadješ na grad na Udbinu;
0130 Nejdi, dragi, na grad na Udbinu
0131 Ne ’š viditi svoje jauklije.
0132 Neg, Alija, srce iz njedara,
0133 Ako s’ kail Zlatom s’ oženiti,
0134 Eto tebi knjiga od meneka:
0135 Tebe fale, da si junak pravi,
0136 A ja čula od svog Mustajbega,
0137 Gdje spominje kršnu divičicu
0138 Na Kotaru na Primorju ravnu,
0139 Lipu Maru Gavran-kapetana.
0140 Ako b’ mogo na Kotare saći,
0141 Te bi tebe mio Bog pomogo,
0142 Pa bi mogo Maru ujagmiti
0143 I izniti zdravo na Udbinu,
0144 Pokloniti bratu Mustajbegu,
0145 Onda s’ moreš sa mnom oženiti;
0146 Jer sam čula ja od brata svoga,
0147 Ko bi njemu Maru izbavio,
0148 Da bi njemu mene poklonio,
0149 Dao čitluk trijest kuća kmeta
0150 I agaluk trideset nefera,
0151 I dao mu stotinu dukata,
0152 Da opremi pira na odžaku.“
0153 Taku mu je knjigu napravila.
0154 Lako j’ bilo knjigu napraviti,
0155 Mučno j’ knjizi knjigonošu naći.
0156 Čudno cvili kićena divojka,
0157 A sve hoda po svojoj odaji,
0158 Često gleda na džamu pendžera,
0159 Ne bi l’ ikog Zlata opazila,
0160 Tri put bi ga Bogom pobratila,
0161 Pa bi njega dobro darovala,
0162 Da joj knjigu snese u Podgorje.
0163 Pa opazi momka na kaldrmi,
0164 Ispod kule uz kaldrmu šeće,
0165 Pozna Zlata Vrcić-barjaktara,
0166 Povika ga s pendžera divojka:
0167 „O Vrciću, begov bajraktaru!
0168 Primakni se do pendžera moga,
0169 Imam nešto s tobom govoriti.“
0170 Kad joj Vrcić pod pendžer izadje:
0171 „Davor Zlato ličkog Mustajbega!
0172 De govori, što ćeš govoriti,
0173 Dugo ne smim pod pendžerom stati,
0174 Opazit će Lički Mustajbeže,
0175 More moju on odsići glavu.“
0176 Plačno njemu govori divojka:
0177 „O Vrciću, da si brat po Bogu!
0178 Jesi l’ čuo za žalost veliku,
0179 Da me j’ braco metno u nevolju,
0180 U nevolju, u moju odaju?
0181 Bi li meni za bratstvo primio,
0182 Ti poslušo nove posestrime,
0183 Da t’ otisnem knjigu sa pendžera,
0184 Snio knjigu u Podgorje ravno,
0185 Prido knjigu Bojčić-Delaliji,
0186 Ponio mu selam od meneka,
0187 Nek ne ide Ale na Udbinu,
0188 A na bajram u našu džamiju,
0189 Beg će njemu glavi kidisati,
0190 A kršno ću tebe darovati.“
0191 To govori s pendžera divojka,
0192 Grozne suze iz očiju valja.
0193 Milosiv se momak prigodio,
0194 Žao mu je kićene divojke
0195 I Alije, pobratima svoga,
0196 Bajraktaru suze udariše:
0197 „Davor Zlate, nova posestrimo!
0198 Ja ću tebe jutros poslušati,
0199 Sniti knjigu u Podgorje ravno,
0200 Pridati je pobratimu svome,
0201 Beg da će mi odrizati glavu.
0202 Otiskuj mi knjigu sa pendžera,
0203 Da je nosim u Podgorje ravno.“
0204 Divojka mu knjigu otisnula:
0205 „Eto t’, brate, knjige Alijine,
0206 I u knjizi gerdan od dukata,
0207 To je njemu tvrdo obilježje.“
0208 A fati se rukom u džepove
0209 I izvadi pedeset dukata,
0210 Sa čivije jagluk ujagmila,
0211 U njeg metnu pedeset dukata:
0212 „Eto t’, brate, jagluk sa pendžera
0213 I u njemu pedeset dukata;
0214 Ako moja živa bude glava,
0215 Te zapanem Bojčić-Delalije,
0216 I bolje ću tebe darovati.
0217 Ne šali se, novi pobratime,
0218 Nemoj moje knjige zabavljati,
0219 Van je nosi Ali u Podgorje.“
0220 „ „Posestrimo, ne staraj se s time.“ “
0221 To joj reče, pa se natrag vrati,
0222 U aharu on se opremio.
0223 Njemu veli lički Mustajbeže:
0224 „Kud ćeš, sine, Vrcić-bajraktaru?“
0225 A veli mu Vrcić-bajraktaru:
0226 „Hoću svojoj kuli na poljane,
0227 Da obidjem majku na odžaku.“
0228 U podrumu opremi dorata,
0229 U avliju izvede dorata,
0230 Njemu veli beže sa pendžera:
0231 „Hajde, sine, begov bajraktaru,
0232 Sutra mi opet na Udbinu dođi.“
0233 „ „Hoću, beže ne staraj se s time!“ “
0234 To mu reče, uzjaha dorata;
0235 Ne će bajro kuli na poljane,
0236 Već okreće u Podgorje ravno
0237 Biloj kuli pobratima svoga.
0238 Dočeka ga Bojčić-Delalija,
0239 U odaji piće razložiše.
0240 A veli mu Bojčić-Delalija:
0241 „Pobratime, Vrcić-bajraktaru!
0242 Jesi l’, brate, bio na Udbini
0243 Kod odžaka ličkog Mustajbega,
0244 Je li zdravo lički Mustajbeže,
0245 Jesi l’ vidjo kićenu divojku,
0246 Lipu Zlatu, moju jaukliju,
0247 Je li zdravo kićena divojka,
0248 Nada li se Bojčić-Delaliji?“
0249 A veli mu Vrcić-Bajraktaru:
0250 „Ja sam, brate, bio na Udbini,
0251 Zdravo nam je beže na Udbini,
0252 A zdravo je kićena divojka;
0253 Zlata me je tebi opravila,
0254 Selam ti je kićena divojka,
0255 Poslala ti knjigu po menika,
0256 Eto gledaj, što t’ u knjizi piše.“
0257 Uze Ale, knjigu razmotao,
0258 A iz knjige gerdan poletio,
0259 Na gerdanu stotinu dukata;
0260 A odjeknu Ale u odaji,
0261 Zubi škrinu, crna krvca lijnu,
0262 Grli pobru, u čelo poljubi:
0263 „Sad ja znadoh, da brata imadoh.“
0264 Pa prigleda knjigu u odaji,
0265 Knjigu gleda, boju prominjuje.
0266 Kada vidi,šti piše divojka,
0267 Nasmija se, veli bajraktaru:
0268 „Pobratime, Vrcić-bajraktaru!
0269 Vrlo se je beže razljutio,
0270 Vrlo j’ sestru rezil učinio;
0271 Al ako će, Bogom pobratime!
0272 Kada, brate, na Udbinu sadješ,
0273 Selam ćeš mi kićenoj divojci,
0274 Nek ne plače kićena divojka,
0275 Ja joj doći na Udbinu ne ću,
0276 Nek mi dovu čini na Udbini,
0277 Jer ja idem uprav na Kotare
0278 Biloj kuli Gavran-kapetana
0279 Poraz Mare, kićene divojke.
0280 Ja l’ ću s’ lipom Zlatom oženiti,
0281 Ja l’ ću Kotar telom naseliti
0282 I pod kulom kosti ostaviti.“
0283 To rekoše, pa se rastadoše.
0284 Đulić ode na duge poljane,
0285 A ostade Bojčić-Delalija.
0286 U odaji sanduk otvorio,
0287 Pa poteže kotarsko odilo,
0288 Ka kotarski nose kapetani,
0289 Tursko svuče, kotarsko obuče,
0290 Pa on sadje u podrum djogatu,
0291 Na jaslama oprema djogata,
0292 A s dobrim se djogom prigovara:
0293 „Davor djogo, desno krilo moje!
0294 Pali su nam puti na Kotare
0295 Biloj kuli Gavran-kapetana
0296 Poraz mare, kićene divojke,
0297 Ja izniti, jali poginuti,
0298 Ne bi l’ svoju ja održo glavu
0299 Od ajana ličkog Mustajbega,
0300 Ne bi li se s begom pomirio.
0301 Nemoj stare nare pokazati,
0302 Kakvu s’ bio do sad naučio,
0303 Kad opaziš sedlo na sebika,
0304 Za’rzati, dore, kod jasala:
0305 Opazit će moja stara majka,
0306 Zacvilit će majka na odžaku.“
0307 Hajvan djogat ne zna govoriti,
0308 Dok opazi sedlo na sebika,
0309 On zakopa obima nogama
0310 I za’rza djogat kod jasala,
0311 Opazi ga na odžaku majka.
0312 Dok iskoči majka iz odžaka,
0313 Sin izvede djogu u avliju
0314 Pod takumom i pod kuburama,
0315 A zakuka majka u avliji:
0316 „Kuku, Ale, moj jedini sine!
0317 Kud ćeš, sinko, na konju djogatu,
0318 Kud s’ obuko kotarsko odilo?
0319 Danas vakta od Kotara nejma,
0320 Blizu se je bajram prikučio,
0321 Danas beže vojevati ne će.“
0322 Ailja joj veli u avliji:
0323 „Ne plač’, majko, bolit će te glava;
0324 Ako beže vojevati ne će,
0325 Alija će na Kotare sići
0326 Biloj kuli Gavran-kapetana
0327 Poraz Mare Gavran-kapetana,
0328 Na me se je beže razljutio;
0329 Ne bi l’ begu iznio divojku,
0330 Pa kod bega glavu umirio.“
0331 Tu se s majkom lipo halalio:
0332 „Hajde, sinko, u sto dobrih časa,
0333 Zdravo bio, pa se veselio,
0334 Svitao ti obraz na divanu!
0335 Ne šali se u mene jedini,
0336 Da ti tamo bide do potrebe,
0337 Glavu podaj, a obraza ne daj,
0338 Bolje ti je tamo poginuti,
0339 Neg crn obraz na Liku izniti,
0340 Da se s tobom šale Udbinjani,
0341 Koji, sinko, da vojuju ne će,
0342 Veće vlače o takih junacih.“
0343 To rekoše, pa se rastadoše.
0344 Otište Ale djogu iz avlije,
0345 Ode majka u kulu kamenu.
0346 Goni Ale niz Podgorje ravno,
0347 Sve on misli u sedlu djogatu:
0348 „Sad kuda ću konja okrenuti,
0349 Hoću l’ uprav niz Liku Vučjaku,
0350 Vučjak prići, na Kotare sići,
0351 Na Staparje kuli Gavranovoj?
0352 Ali ću se ovdi uvratiti
0353 Biloj kuli pobratima svoga,
0354 Svoga pobre Maljković-Stipana,
0355 Da ja vidim, je l’ mi doma pobro,
0356 Ako bi mi bilo do potrebe,
0357 Mogo bi mi pobro trebovati.“
0358 To govori i okreće kuli.
0359 Biš se tavna noćca unoćala,
0360 On povika pobratima svoga:
0361 „Maljkoviću, Bogom pobratime!
0362 Jesi l’ doma u kuli kamenoj?“
0363 Opazi ga Maljković-Stipane,
0364 Od avlije otvorio vrata,
0365 Ujaha mu pobro u avliju,
0366 Pa Stipanu božju pomoć viknu.
0367 Dočeka ga Maljković-Stipane:
0368 „Blago meni, evo brata moga!“
0369 Sjaha Ale i predade djogu,
0370 Izadjoše u kulu kamenu,
0371 U odaji piće postaviše,
0372 Onda veli Maljković-Stipane:
0373 „Pobratime Bojčić-Delalija!
0374 Kud ćeš, brate, na konju djogatu,
0375 Što s’ obuko kotarsko odilo,
0376 Kakva te je triba naćerala?
0377 Ovo se je bajram prikučio,
0378 Vašeg vakta vojevati nejma.“
0379 Tad mu veli Bojčić-Delalija:
0380 Hoću, pobro, na Staparje sići
0381 Biloj kuli Gavran-kapetana.“
0382 Pa se fati rukom u džepove,
0383 Dade pobri knjigu divojačku:
0384 „To je knjiga moje jauklije,
0385 Od Zlatije ličkog Mustajbega,
0386 Oan mi je knjigu opravila,
0387 S otog moram na Kotare sići,
0388 Bi li sa mnom pošo na Kotare?“
0389 Knjigu gleda Maljković-Stipane,
0390 Nasmija se, pobri progovara:
0391 „Pobratime, Bojčić-Delalija!
0392 Vidi bega, od Boga mu teško!
0393 Kako se je beže razljutio:
0394 Sestri vjeru dao od sebeka,
0395 Da joj ništa učiniti ne će,
0396 Pa sad vjeru svoju pregazio.
0397 Al ako će, Bogom pobratime,
0398 To će biti, kako Bog naredi.
0399 Stan’, pričekaj pobratima svoga,
0400 Dok se spremi u kuli kamenoj.“
0401 Oprema se Maljković-Stipane,
0402 A povika sina Milovana:
0403 „Milovane, moje dite drago!
0404 Spremaj meni na jaslah gavrana,
0405 Dobra vrana Vučkan-kapetana,
0406 Ja ću s pobrom na Kotare sići
0407 Ne šali se, moje dite drago,
0408 Ti podigni sve šest bratinaca,
0409 Podigni mi raju ispod kraja,
0410 Pa ih svedi u stazu Mazincu,
0411 Podigni mi stotinu konjika;
0412 Ako nami bude do potrebe,
0413 Kad s’ zametne larma na Kotaru,
0414 Rad’te nami indat učiniti.“
0415 To govori, pa se sigurava.
0416 Spremiše se oba pobratima,
0417 Otiskoše niz Liku Vučjaku,
0418 Vučjak prišli, pod Mazinac sišli,
0419 I Mazinac stazu prigaziše,
0420 Izvrgli se klancu Suljanksome,
0421 Kraj Suljanca klanca udariše,
0422 Dok stigoše na Staparje ravno
0423 Niže kule Gavran-kapetana.
0424 Vište glave Maljković-Stipana!
0425 Razjahaše u birtiji biloj
0426 Kod Pavice, svoje posestrime.
0427 Dočeka ih Pava krčmarica:
0428 „Davor moja oba pobratima,
0429 Pobratima, dva planinska vuka!
0430 Što ste meni sišli na Kotare?“
0431 Njojzi veli Maljković-Stipane:
0432 „Davor Pavo, moja posestrimo!
0433 Mi smo sišli na Staparje ravno
0434 Poraz Mare Gavran-kapetana,
0435 Ja izniti begu divičicu,
0436 Dati begu kićenu divojku,
0437 Pomiriti s begom pobratima,
0438 Ja l’ ćemo oba glave posijati;
0439 Izvedi nam ate plemenite,
0440 Da idemo kuli Gavranovoj,
0441 Ne bi l’ kako Maru ujagmili.“
0442 Njemu veli Pava krčmarica:
0443 „Pobratime, Maljković-Stipane!
0444 Nije vakta kuli polaziti,
0445 Ovo nam je danak osvanuo,
0446 Tvrda j’ kula Gavran-kapetana,
0447 U Gavrana šezdeset platnika,
0448 Što mu kule čuva i avlije.
0449 Ljuta j’ zmija Gavran-kapetane,
0450 Ludo ćete posijati glave.
0451 Ovdi ćete biti na daništu,
0452 Dan daniti, konak učiniti.
0453 Ja ću vami Maru nabaviti,
0454 Mara mi je tvrdi viru dala,
0455 Da bi begu bila vjerna ljuba.“
0456 Poslušaše pobre posestrime,
0457 Vas dan ondi hladno pili piće.
0458 Kad se tavna unoćala noćca,
0459 Za njih Pava Mari dokazala,
0460 Dobavila Maru divičicu.
0461 Kad im Mare u birtiju dođe,
0462 Dočekaše oba pobratima,
0463 Njojzi veli Bojčić-Delalija:
0464 „Ja Marice, dilber divičice!
0465 Hoćemo li na široku Liku,
0466 Da te nosim begu udbinjskome?“
0467 Njemu Mare veli divičica:
0468 „Ne budali, Bojčić-Delalija,
0469 Ne nose se iz krčme divojke,
0470 Ne kradu se gospodske divojke.
0471 Još mi ćaća sidi u koledi,
0472 Ja sad idem ćaću uspavati,
0473 Pričekajte do ujutru dana,
0474 Ja ću izić pod kulu kamenu,
0475 I sa mnom će četiri sluškinje.
0476 Kad s’ otvore od avlije vrata,
0477 Ašićare izjaši djogata,
0478 U bostanu ujagmi divojku!“
0479 To im reče, na vrata okrenu,
0480 Ode Mara u kulu kamenu.
0481 Svu noć pobre hladno piše piće,
0482 Svu noć piše, dana dočekaše.
0483 Kad s’ pomoli iza gore sunce,
0484 To je jutro bajram osvanuo.
0485 Nek s’ spremaju oba pobratima,
0486 Da vidimo ličkog Mustajbega!
0487 Kako se je beže razljutio,
0488 Što je reko, da poreče ne će.
0489 Svi Ličani došli u džamiju,
0490 U džamiju, da bajram klanjaju.
0491 Sve pogleda beže po džamiji,
0492 Al tu nejma Bojčić-Delalije.
0493 Kad klanjaše bajram u džamiji,
0494 Iz džamije izidjoše Turci,
0495 Ode beže do konaka svoga,
0496 I uz bega trideset ajana,
0497 Oni piju kavu u aharu.
0498 Da vidimo oba pobratima!
0499 Spremiše se oba pobratima,
0500 Otiskoše kuli Gavranovoj,
0501 Avlijnska se otvorila vrata,
0502 A iskoči na vrata divojka
0503 I uza nju četiri sluškinje,
0504 Izadjoše u bostan u bašču,
0505 A izašlo trideset platnika;
0506 Oni šeću kraj bostana bašče
0507 I prid njima Mitre bajraktare.
0508 Najahaše oba pobratima,
0509 Maljković im dobro jutro viknu.
0510 Diže glavu Mitre bajraktare:
0511 „Ni zdrav bio, Maljković-Stipane!
0512 Ni zdrav bio, nit se veselio!
0513 Okle ovdi jutrom na podranku?
0514 Sjahuj vrana Vučkan-kapetana!“
0515 Stade vika Maljković-Stipana:
0516 „Pobratime, Bojčić-Delalija!
0517 Evo Mare Gavran-kapetana,
0518 Diži Maru na sapi djogatu!“
0519 A povika Mitra bajraktara:
0520 „Drž’ se, Mitre, eto mene na te!“
0521 Pa na Mitra poćera gavrana.
0522 Puče puška Mitra bajraktara,
0523 Ne zafati konja ni junaka;
0524 Sijnu sablja Maljković-Stipana,
0525 On pogubi Mitra bajraktara.
0526 Ote Bojčić kićenu divojku,
0527 Pobigoše od kule kamene,
0528 A poćera trideset platnika.
0529 Stoji vika Maljković-Stipana:
0530 „Goni, pboro, djogu velikoga,
0531 A ja ću ti pleći zakloniti.“
0532 U Stipana golotrba sablja,
0533 Čuva pobri konja i divojku,
0534 Brani Stipan pobratima svoga.
0535 Tu je Stipan rane dopanuo,
0536 Dvi Aliju puške ošinuše.
0537 Pobigoše od kule kamene,
0538 A na kuli otrže prangija,
0539 A na Zadru pukoše topovi,
0540 Ču se jeka uz oba Kotara,
0541 Za njima se larma podignula,
0542 Bježe pobre uz Kotar kameni,
0543 Jer se dižu bisni Kotarani,
0544 Jagme s’ pobre klancu suljanskome.
0545 Pod Alijom djogat malaksao,
0546 Hamli djogat, a teška divojka,
0547 A Aliju rane osvojile,
0548 Sve ga drži na konju divojka,
0549 A brani ga Maljković-Stipane;
0550 Jer za njima Kotar pocrnio,
0551 Istrgo se Gavran-kapetane
0552 Na putalju, konju velikome.
0553 Iz sveg grla on Aliju viče:
0554 „Stan’, Turčine Bojčić-Delalija!
0555 Ni’š uteći, ni Mare odniti;
0556 Tebe fale, da si junak pravi,
0557 Turni Maru sa sapi djogatu,
0558 Vrati djogu, da se ogledamo!“
0559 Kad ga čuo Bojčić-Delalija,
0560 Zastavio djogu na Kotaru.
0561 Veli njemu Maljković-Stipane:
0562 „Stani, pobro, Bojčić-Delalija!
0563 Ti ne slušaj Gavran-kapetana.
0564 Bježi, brate, klancu mazinskome,
0565 Poklon’ meni Gavran-kapetana,
0566 Evo njemu za te mejdandžije!“
0567 To mu reče, povrati gavrana,
0568 A daleko ostali usari.
0569 Kad prikuči jedan do drugoga,
0570 O male se puške pojagmiše.
0571 Stoji vika Maljković-Stipana:
0572 „Drž’ se, pobro, Gavran-kapetane,
0573 Ja ’š mi dati glavu sa ramena,
0574 Da iznesem bega na Udbinu.
0575 Ja ćeš moju na Kotar odniti.“
0576 Kad se konj’ma grive sastadoše,
0577 On ujagmi pušku odapeti,
0578 Puče puška Maljković-Stipana
0579 I zafati Gavran-kapetana,
0580 Obori ga sa konja putalja.
0581 Što je reko, da poreče ne će,
0582 On Gavranu odsikao glavu.
0583 Sustigoše bisni Kotarani,
0584 Biži Stipan natrag uz Kotare,
0585 Sve se brani iz malih pušaka,
0586 Uzvraća se Bojčić-Delalija,
0587 I on puca iz malih pušaka,
0588 Jere brani pobratima svoga
0589 I jagmi se klancu mazinskome.
0590 Viš stigoše bisni Kotarani,
0591 Viš rekoše, uticanja nejma.
0592 Podvikuje kićena divojka:
0593 „Ja Alija, Bojčić-Delalija!
0594 Bacaj mene sa sapi djogatu,
0595 U ludo ćet’ posijati glave.“
0596 Njojzi veli Bojčić-Delalija:
0597 „Lipa Mare Gavran-kapetana!
0598 Ostavljanja do krepanja nejma.“
0599 Istom s’ tako s Marom prigovara,
0600 Pogledaše uz Kotar Mazincu,
0601 Sve poliće magla niz Kotare,
0602 Stoji vika sina Milovana,
0603 Sve spominje Maljković-Stipana
0604 I pobru mu Bojčić-Delaliju:
0605 „Ako su vam u životu glave,
0606 Nemojte se tamo poplašiti!“
0607 Pomoli se Mile na putalju,
0608 Za njim sve šest skače bratinaca,
0609 To su dica Maljković-Stipana,
0610 A za njima stotinu konjika.
0611 Ujagmiše oba pobratima,
0612 Sustigoše bisni Kotarani,
0613 Zavrže se kavga kod Mazinca.
0614 Dok Milovan pobre ujagmio,
0615 S Kotarani pa se primetnuo,
0616 Poginu mu trideset konjika;
0617 Kotarani veš se povratiše,
0618 Ujagmiše klancu mazinskome.
0619 Sve pucaju zadarski topovi,
0620 Sve se jeka čuje po Kotaru.
0621 Na gradovih pucaju topovi,
0622 Po kulama trgaju prangije,
0623 Stiže jeka na široku Liku,
0624 A sve beže sluša kod pendžera.
0625 Onda beže veli u odaji:
0626 „O Ličani, sivi sokolovi!
0627 Ali grmi, al se zemlja trese,
0628 Al udara more u obale,
0629 Al pucaju baljemez-topovi?
0630 Bože mili, što bi ono bilo,
0631 Da nij’ kakva larma na Kotaru,
0632 Jesu l’ naši na broju junaci?“
0633 Svako muči, ništa ne divani,
0634 Bega sedam dvori bajraktara,
0635 A Vrciću suze udariše:
0636 „O Mustajbeg, od sve Like glavo!
0637 Niti grmi, nit se zemlja trese,
0638 Nit udara more u obale,
0639 Već pucaju baljemez-topovi;
0640 Ono ti je larma na Kotaru,
0641 Naši nisu na broju junaci,
0642 Nejma ovde pobratima moga,
0643 Moga pobre Bojčić-Delalije,
0644 Ni pobre mu Maljković-Stipana,
0645 Otišla su oba na Kotare
0646 Biloj kuli Gavran-kapetana
0647 Poraz Mare Gavran-kapetana,
0648 Jal izniti, jali poginuti.“
0649 Grozne begu suze udariše,
0650 Pa na noge skoči u odaji:
0651 „O Ličani, sivi sokolovi!
0652 Svako leti do konaka svoga,
0653 Kogod ata hrani kod jasala,
0654 Svak izlazi do vode Crvaća,
0655 Dok izidjem i ja na golubu;
0656 Valja njima indat učiniti,
0657 Poginut će oba pobratima,
0658 Ode krilo od široke Like!
0659 Djeco moja, trideset delija,
0660 Spremajte se u konaku mome!
0661 Bajraktari, iznos’te bajrake!“
0662 Beg poteče u kulu kamenu,
0663 Iz sve glave Simu dovikuje:
0664 „Seiz-Simo, virna slugo moja!
0665 Spremaj brzo na jaslah goluba,
0666 Dok se i ja u odžaku spremim.“
0667 To govori, pa se sigurava.
0668 Izašlo mu trideset delija,
0669 Bajraktari iznili bajrake,
0670 Simo hoda, a goluba voda,
0671 Taloš viče, u talambas tuče:
0672 „Ustaj, beže, od Boga ti teško,
0673 Gdje usija oba pobratima.“
0674 Beg gotova pojaha goluba,
0675 Predi njim sedam pođe bajraktara,
0676 Za njim jaše trideset delija,
0677 Sve uz bega dabulhana drma,
0678 S desne strane Tale na kulašu,
0679 A iz live na gavranu Rade.
0680 Dok izjaha beže do Crvaća,
0681 Već Ličani ate provadjaju.
0682 Podiže se beže od Crvaća,
0683 Za njim trista pođe konjanika,
0684 Otiskoše mostu bilajskome,
0685 Liku pridje na mostu bilajskom,
0686 Pa okrenu pod Vučjak-planinu,
0687 Sve mu grozne suze udaraju,
0688 Sve spominje oba pobratima,
0689 Sve pogleda pod Vučjak-planinu.
0690 Kad iskoči iz staze Vučjaku,
0691 Pozna beže oba pobratima,
0692 Za njima jaše sedam posobaca,
0693 To su dica Maljković-Stipana,
0694 I šezdeset uz njih konjanika,
0695 Sve krvavi ka planinski vuci.
0696 Tu mu momka nejma ni jednoga,
0697 Kojeg nije hisa dopanula,
0698 Jali rana, jali mrtva glava,
0699 Ranjena su oba pobratima,
0700 A sve begu suze udaraju.
0701 Sritoše ga oba pobratima,
0702 Alija mu turski selam viknu,
0703 I Stipan mu božju pomoć viknu,
0704 Oba ih je beže pregrlio
0705 I u čelo svakog poljubio:
0706 „Jeste l’ zdravo, dva planinska vuka?
0707 Hairli vam vaše rane bile!
0708 Morete li rane priboliti?“
0709 A veli mu Bojčić-Delalija:
0710 „Zdravo, beže, jesmo i veselo.“
0711 Turnu Maru sa sapi djogatu:
0712 „Eto t’, beže, od mene divojka!“
0713 Njega beže jopet prigrlio.
0714 „Haj aferim, siv-zelen sokole!
0715 Bio sam se na te razljutio,
0716 Ćio sam ti ja odsići glavu.
0717 Sad ću tebe, sine, oženiti,
0718 Svoju ću ti sestru pokloniti,
0719 Ti ćeš uprav sa mnom na Udbinu,
0720 Ja ću tebi svate pokupiti,
0721 Ja ću tebe sestrom oženiti.“
0722 Dade Stipan odsičenu glavu:
0723 „Eto t’, beže, od mene jabuka!“
0724 Pregrli ga lički Mustajbeže,
0725 Tu ga beže dobro darovao,
0726 Jer mu dade stotinu dukata
0727 I za glavu od zlata čelenku:
0728 „I ti hoćeš sa mnom u Udbinu.“
0729 Svu mu beže djecu darovao
0730 I šezdeset s njima konjanika:
0731 „Hajte, djeco, svaki dvoru svome!“
0732 Opremi ih lički Mustajbeže.
0733 Kada beže na Udbinu siđe,
0734 On dovede Mašina berbera,
0735 Da on liči oba pobratima
0736 U aharu ličkog Mustajbega,
0737 On ih liči za sedam nedilja.
0738 Beg provede šenluk i veselje,
0739 Oženi se u Udbini Lika,
0740 A izliči oba pobratima.
0741 Onda spremi sestru jedinicu,
0742 A Aliji pokupi svatove,
0743 Podiže mu trista konjanika
0744 I prid njima Glumca Osmanagu,
0745 Da mu kume bide kod Zlatije,
0746 A dade mu sedam bajraktara,
0747 I dade mu Talu Ličanina
0748 I pobru mu malog Radovana,
0749 Da Aliji bidu u svatovih.
0750 Što je reko lički Mustajbeže,
0751 Pokloni mu trijest kuća kmeta,
0752 U agaluk njemu poklonio,
0753 I u njemu trideset nefera,
0754 A dade mu trista madžarija,
0755 Sav mu beže trošak potegnuo.
0756 Podigoše kićenu divojku,
0757 Isprati ih lički Mustajbeže:
0758 „Hajd’, Alija, Bojčić-Delalija!
0759 Ja bi t’ kume bio kod divojke,
0760 Da mi s’ sestra nije prigodila.“
0761 Otiskoše svati u Podgorje,
0762 Zavrgoše veliko veselje,
0763 Sve dan po dan tri nedilje dana,
0764 Oženiše Bojčić-Delaliju
0765 Sestrom Zlatom ličkog Mustajbega.
0766 Kad nedilja i veselje prođe,
0767 Svak okrenu svojoj domovini,
0768 Osta Ale u kuli kamenoj,
0769 S Zlatom bio, porod izrodio,
0770 Dvoje muško, a i jedno žensko,
0771 Nek ne želi zeta za života.
0772 I nikad je nije prikorio,
0773 Što je za nju rana zadobio.
0774 Dok im glave na životu bile,
0775 Beg je vrlo Alu milovao,
0776 Držo ga je ka i brata svoga,
0777 On je često njemu dohodio
0778 I Aliju sebi pozivao,
0779 Zajedno su često vojevali.



Izvor[uredi]

Hrvatske narodne pjesme, skupila i izdala Matica hrvatska. Odio prvi. Junačke pjesme. I/3. Junačke pjesme (muhamedovske), knjiga treća, uredio Dr Luka Marjanović, Zagreb, 1898.