Ženidba Bega Šumadinca
0001 Podiže se Šumadinac Bego
0002 Na njegova konja debeloga,
0003 Ode junak zemljom i svijetom,
0004 Evo pođe preko Peći ramne,
0005 Doklen dođe Skadru na Bojanu,
0006 U Skadar je konja ostavio,
0007 Uvede se Bego u đemiju
0008 I otide Blatom širokojem,
0009 Doklen dođe lomnoj Gori Crnoj,
0010 Gori maloj, na dvorove Crnojević Iva,
0011 Tu zaprosi u Iva đevojku.
0012 Bego prosi, Ivo mu je daje,
0013 Tu predade prsten za đevojku,
0014 Prsten dade stotinu cekinah
0015 I uglavi svadbu i svatove
0016 Doklen pođe i doklen se vrne.
0017 Pa se otlen Bego podignuo
0018 I otide na svoje dovorove,
0019 Te podiže kićene svatove –
0020 Tri stotinem, manje nijednoga,
0021 Đevera vojevodu Mirka
0022 I od brata bratanića svoga.
0023 I odoše zemlji po ćenaru,
0024 Svi u Skadar konje ostaviše,
0025 A voze se Blatom širokijem
0026 I dođoše Ivu na dvorove.
0027 Crnogorci svate dočekuju,
0028 Dočekuju časno i pošteno.
0029 Tu stoje tri bijela dana,
0030 A pošto se puni napuniše,
0031 Dadoše im dare i đevojku –
0032 Na svakoga svata po dukata.
0033 Otud majka đevojčina dođe
0034 I donese stotinu cekinah,
0035 U svkai je po stotina grošah:
0036 ”Kad dođete u Peć zemlju ramnu,
0037 Uzećete stotinu Pećanah,
0038 Da im date stotinu dukatah
0039 Da ve prate do bijela Niša
0040 Od Turčina Amed’ Ćesarđije,
0041 Ne da putom pasavati s mirom.”
0042 I dade jo’ dvije puške male,
0043 I đevojci riječ govorila:
0044 ”Nu zapazi, lijepa đevojko,
0045 Ka je Crna Gora oglašena!”
0046 Uvezli se Blatom širokijem
0047 I odoše zemljom i svijetom.
0048 Đegođ svati konak konačili,
0049 Svuđ đevojka za Peć upitala.
0050 Kad dođoše u Peć zemlju ramnu,
0051 Tader Mirko upita đevojku:
0052 ”Što pitaše za Peć zemlju ramnu?”
0053 Sve mu s prve do potonje kaza,
0054 Ono Mirko svatovima kaže.
0055 Kad to čuše kićeni svatovi,
0056 Svotovi se podruguju s Mirkom:
0057 ”Evo, Mirko, tri stotine svatah,
0058 Mi možemo odbranit’ đevojku
0059 Bez Pećanah i bez pratiocah
0060 Ali bolje svi da poginemo!”
0061 Pa odoše zelenom planinom.
0062 Kad dođoše u nišku planinu,
0063 Stade tutanj druma širokoga,
0064 Al’ evo ti Amet’ Ćesadžije.
0065 Viđoše ga kićeni svatovi,
0066 Barjaktari zaviše barjake,
0067 Pobjegoše kićeni svatovi,
0068 Pobjegoše zelenom planinom,
0069 Ostaviše Mirka i đevojku.
0070 No đevojka Mirku govorila:
0071 ”Bjež’, đevere, pokraj druma puta
0072 Da ti Ture ne zagubi glavu!”
0073 Pođe Mirko krajem druma puta,
0074 Ćesadžija susrete đevojku
0075 I ufati konja i đevojku.
0076 No mu vika Crnogorka mlada:
0077 ”Pušti konja, zmija te ubila,
0078 Ka’ te oće danas udariti!”
0079 Za to Ture ni habera nema,
0080 A đevojka puške upalila
0081 I Turčina s zemljom sastavila.
0082 Tader skoči vojevoda Mirko,
0083 Ugrabi mu glavu i oružje,
0084 Pa odoše zelenom planinom.
0085 A svatovi u Niš izbježali,
0086 Među sobom zbore i govore:
0087 ”Fala Bogu, fala jedinomu,
0088 Đe već ne bi Mirka i đevojke!”
0089 Tader Mirko i đevojka dođe
0090 I odoše preo Šumadije.
0091 Kad dođoše u malu kasabu,
0092 U kasabu pod Sokolom gradom,
0093 Ali jedno Ture izlazilo,
0094 Po imenu Babić Memedaga,
0095 On iskoči nasred druma puta
0096 I zakumi na konja đevojku:
0097 ”O, za Boga, Crnogorka mlada,
0098 Ti si ćerca Crnojević Iva,
0099 Vjerna ljuba Bega Šumadinca,
0100 Ja te kumim Bogom od nevolje,
0101 Evo danas pet godinah danah
0102 Ka’ sam ima brata jedinoga,
0103 I tvoj mi ga Bego ufatio,
0104 Stavio ga u lednu tamnicu,
0105 Tu tamnuje evo pet godinah –
0106 Pušti mi ga iz ledne tamnice,
0107 I daću ti jednu bocu zlata,
0108 Sve mlečića žutoga dukata!”
0109 Đevojka je na Boga gledala,
0110 I bocu je zlata prifatila.
0111 Otidoše svati na dovrove
0112 I na dvore svati počinuše,
0113 No Begova majka izlazila,
0114 Te susrete svoju snahu milu
0115 I svoju je snahu zagrlila,
0116 I snasi je riječ govorila:
0117 ”Skin’ se s konja, dobrosretnja snašo!”
0118 A đevojka ni hanbera nema.
0119 A to gleda Bego Šumadinac,
0120 Pa đevojci Bego govorio:
0121 Skin’ se s konja, crnogorska kurvo!”
0122 A đevojka riječ govorila:
0123 ”Nije ovo crnogorska kurva,
0124 No su kurve tri stotine svatah,
0125 Koji mene samu ostaviše
0126 U planinu bez nigđe nikoga;
0127 Ja se s konja skidovati neću
0128 Dok ne pustiš Ture iz tamnice,
0129 Mila brata Babić-Memedage!”
0130 Skoči Bego, pa ga izvadio,
0131 Opravi ga na svoje dvorove.
0132 To je bilo kad se je činilo.
