Žene
Jato žena grobljem bludi kradom,
Ćutke gazi, da mrtve ne vređa,
I niz žutih voštanica ređa,
Dok decembar jauče nad gradom.
Skamenjene kraj krstača, neme.
Hladno veče u srž se uvlači,
Ali malo mraz i tama znači,
Jer za njih je umrlo i vreme.
Nigde zvuka, nigde jednog kreta,
Smrzla suza niz obraz ne teče;
Ni uzdaha, da znak Živog reče:
To se grle dva zamrla sveta.
Samo vetri jednostavno cvile
Tugu, što je srce žena skriva.
A planina planinu doziva:
— Velike su kao što su bile!
1912
