Kata beli belo platno,
u suzice, bez vodice.
Pitaju gu dve drugačke:
„Zašto, Kato, platno beliš,
u suzice, bez vodice?" 5
Onda Kata progovara:
„Ne pitajte, drugarice!
Imala sam jednu seju,
pa gu dado na daleko.
U petak gu isprosiše, 10
u subotu odnesoše,
u nedelju svadba beše,
ponedeljak seja umre,
u tornik gu zakopaše.
Pa gu plaču dve zalvice, 15
dve zalvice, dva devera:
„Naša snašo, ran bosiljak,
u petak te posejasmo,
u subotu rano niče,
u nedelju rascveta se, 25
ponedeljak slana pade,
oznobi nam ran bosiljak!"
Pribeležio: Milut. R. Mihajlović
Ovu pesmu sam pribeležio u manastiru Sv. Oci u Pčinji. (Manastir Sv. Prohora Pčinjskog.)
Reference
Izvor
Bosanska vila, 1904, godina XIX broj 19-20. Sarajevo, 31. oktobra 1904, str. 354.
Momčilo Zlatanović: Pčinja, Skupština opštine, Trgovište, 1996., str. 116.
