Epistola gospodina Vićenca Vukovića
Epistola gospodina Vićenca Vukovića
Va Isusu Hristu mnogo počtovanim otcem, patrijarham, arhiepiskopom, biskupom, jerejom, kalojerom, i ostalim redovnikom, i toliko je blagočastnim vladavicam i kraljem Macedonije, Šervije, Bosne, Srimske zemlje, i ostalim knezom hrstijanskim velikim i malim, onogaje jezika knjižnikom, kako bratije gospodi i zemljakom svojim Vicenco Vuković, a latinskim jezikom Dela Veća imenovan velemilo pozravljenije.
Očito se zna bratijo i gospodo u krstu počtovana jako prava izvaršena plemenština naša ne ima biti potvrjena samo po veličastvu krvi, ako je dobra i časna dila je ne nasliduju jako blagočasni Matijaš ugarski kralj svidoči onoga ot plemenitago i gospodskago naroda govoreći koga že njegova čestita dila i dobrota vela u plemenštini potvrjaju uzvišajući jako Isus Hristos u svojem svetom jevanjelju govori: da ne može zlo stablo dobar plod davati, i tolikože plemenito stablo zali plod činiti, i jakože plemenito stablo po plodu jego poznavajet se, takože visina plemenštine po častnih delih je očita.
Zač na stranu ostaviv pričke, i mnogo govore, na naš namisal povrativ se mojego počtovanoga gospodina otca vojevode Božidara Vukovića da spomenenije učinju za uzdržanije viru Hristovu i pomoć naroda jego za naslidovati polag svoje zmožnosti prvoroditelje svoje ishodešte ot plemena blagočastnih vladavić Serbske zemlje, ot Beloga Konstantina Prvoga i Blagočasnago i prvoga hrstijanskago cara počam, i do vremena slavnoga Vuka despota i Branka Vukovića, i Stefana despota, jakože nahodi se u Pismu ot rojstva kraljev i cesarov serbskih.
Iže ne strajajušti ni blaga ni života jego, va dne i va nošt misleći svojemu narodu na pomošt biti, i to se zna po prvom štampanju knjigah Svetago pisma, jako čitajući zrazumija li ste, i jako na samrtnoj postelji budući u svojoj baštini umreti željaše. I takoje po samrti jego, s velikim potroškom iz toliko dalešte strane va leta gospodnja 1540 na jego baštinu mrtvo telo jego otneseno jest, i pokopano u crkve Starce Gorice pri jezerištu ot Škutari.
I takoje po samrti počtovanoga gospodina otca mojego prvorečenago, az Vicenco, sin jego, ne mogušti inim va seje vreme svojim rodjakom i baštini mojej poslužiti s velikim že potroškom napraviv slova, i ine tvari potribne ka štampe ot Svetago pisma knjigah Davida proroka čto se Psaltir govori, na utišenije tila vašego, i spasenija duš vaših ot svkoje blude i falsita, po mudrih ljudi veliku trudu napravljenju uresen; i potom toga štampan jest, na hvalu Isusa Hrista, i veselje rojakov svoih, i baštine svoje, i na obradost svego hristijanstva, u svakoj napasti ih trpešte na ovem svitu u miru zaradi Hrista. I jakože plemeniti zil mirisanjem jego ino cvitje premaže, tako i Psaltir meju inimi knjigami Svetago pisma, u kom sva proročastva Hristova zdrže se.
Zato molim dobrote vaše, sa svim srdcem jako našašti stare knjige pisane ot Srbske zemlje, pošaljite mi da je štampam na spominenije starih, i hvalu Hristovu, po čem bi mogli priti u njegovo sveto kraljevstvo, u koje nas privedi Otac i Sin, i Sveti Duh. Amin.
Telos. Vicenco Vukovć U Bnecijeh, va leto 1546.