Elegija (Preživeo sam svoje bujne želje...)
| Elegija (Я пережил свои желанья) (1821) Pisac: Aleksandar Puškin, prevodilac: Jovan Jovanović Zmaj |
Preživeo sam svoje bujne želje,
Razmilovȏ sam svoje mašte sjaj.
Ostale samo patnje moje velje, —
Po pustim grudma luta uzdisaj.
U oštroj bȕri sudbe nemilosne
Uvenu venac što mi dade maj.
Provodim dane tužne, inokosne,
I čekam, čekam, kad će doći kraj.
Taka je jesen. Hladni, mrazni dani
S drveta stresu onaj zelen kȋst,
I samo jedan usamljen na grani
Još drhće, trepće zakasnio list.
Izvor
[uredi]- 1895. Brankovo kolo za zabavu, pouku i književnost. Godina I, broj 21, str. 641.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jovan Jovanović Zmaj, umro 1904, pre 122 godine.
|