Ekscelzior

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Ekscelzior
Pisac: Milutin Bojić


Milutin Bojic1.jpg


             
Ekscelzior

Avgustovsko veče umorno i zrelo
U lipinom granju peva pesmu zdravlja,
Na jesenjem nebu kô devojče svelo
Kainov se zločin zakrvavljen javlja.

Dosadne mi pesme muklih violina
I glas iz nedara crvenih i sočnih,
Neću mrko društvo što mre s čašom vina
Ni muziku usta ni maljica gočnih.

Ja ne želim vina i drhtanja struna
Što kidaju mladost i mozgove drobe,
Ja bih danas vihor Obara i Huna,
Mikalinu ljubav i vojske što robe.

Rođene trofeje danas bih da gazim,
Da zdrobim kô biser vek u tisuć zrna,
Da otkinem svaki cvetak koji spazim
I nesit da ništim od ruže do trna.

I umorno tako kad se spusti tama
Samo jedna žena voli me i čezne,
Mislena kô večnost, strasna kô strast sama,
Lepa kao mladost kad u slasti grezne.

I svom ludom strašću već umornih uda
Da presitom zdravlja uzdršću mi žile,
Vaj, voleo bih je do u sam Dan suda
I samo bi njene oči prošlost krile.

Kô budista koji svetom bregu grabi
Kroz maglu i studen, dokle tutnji glečer
Sve više bih, dok me drže udi slabi,
Dok ledenim dahom ne prostre se večer

I rasekav žile kô građanin Rima
Mrući, sâm, u mlakoj i mirisnoj vodi,
Da preživim prošlost uz jek serafima,
Dok gondola praznih niz Haronu brodi

(Bez datuma)



Vikipedija
Vikipedija ima članak u vezi sa ovim tekstom:


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 103 godine.