Ekstaza tela
Ekstaza tela
U nemu, današnju Noć
jedna je bludnica pevala:
- Nagnaću očeve da prokunu decu
i kaluđere,
crne i svete,
da se sa osmehom odriču vere,
i setne, mirisne poete,
da pljunu na svoje lire.
I onda ću te kavalire,
tu svoju paradnu svitu,
odvesti ocu svom, beskrajnom Ritu.
I kada on počne da peva,
ko trska kad tužno cvili,
ko voda kad galami, -
oni će postati što nikad nisu bili -
Adami, Adami, Adami,
i ja ću im biti Eva,
Jedina, strasna Eva.
I oni neće poželeti,
da se vrate iz Rita.
Ali kada ja budem njih sita,
neznano ću se iseliti
sama.
I od mojih tužnih Adama
otac će moj, beskrajni Rit,
vesele stvoriti Kaine.
I zderaće sa njih haljine,
i poslaće ih gole
da se za mene bogu mole...
Ha-ha-ha!
I ako se tada ne otvore
dvokrilna vrata Hrama
kad prva padne tame -
Avelji, teško vama!
|