Ekspoze Mirka Cvetkovića

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ovo je tekst ekspozea mandatara za sastav Vlade Srbije, Mirka Cvetkovića, iznetog pred Narodnom skupštinom Srbije 7. jula 2008. godine.




Poštovani narodni poslanici,

Čast mi je da predstavim program Vlade koju čine Koalicija za evropsku Srbiju, koalicija SPS–PUPS–JS i grupa manjinskih stranaka za naredni četvorogodišnji period, kao i da zatražim vašu podršku za realizaciju predloženog programa.

Ključni elementi programa, o kojima postoji puna saglasnost svih članova Koalicije su:

  • opredeljenje za evropsku budućnost Srbije,
  • neprihvatanje nezavisnosti AP Kosova i Metohije,
  • neophodnost jačanja ekonomije,
  • jačanje socijalne odgovornosti Vlade,
  • pooštravanje borbe protiv kriminala i korupcije,
  • poštovanje međunarodnog prava.

Punopravno članstvo u EU je u najdubljem interesu države Srbije i svih njenih građana. Ulaskom u EU Srbija će postati punopravni član evropske porodice naroda iz koje je, sticajem nesretnih istorijskih okolnosti, dugo vremena bila isključena. U proteklih sedam i po godina Srbija je realizovala brojne reforme kojima je svoj politički i ekonomski sistem približila standardima zemalja EU. Međutim, na putu učlanjenja Srbije u EU neophodno je sprovesti brojne dodatne reforme kojima će se pravni poredak i privredni sistem Srbije u narednih nekoliko godina u najvećoj meri približiti standardima EU. Stoga će jedan od prvih poteza nove Vlade biti upućivanje Narodnoj Skupštini Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU na ratifikaciju.

Cilj Vlade je da ubrzanjem ekonomskih i drugih reformi koje su predviđene u Sporazumu već krajem ove ili početkom naredne godine Srbija dobije status kandidata za ulazak u EU. Nova Vlada Republike Srbije usvojiće Akcioni plan, čija će realizacija obezbediti da Republika Srbija na kraju mandata ove Vlade bude u potpunosti spremna za ulazak u EU.

Opredeljenje za ulazak Srbije u Evropsku uniju nije u suprotnosti sa našom namerom da dalje razvijamo dobre političke, ekonomske i druge odnose sa drugim zemljama sveta. Da je takva politika moguća, najbolje svedoči praksa sadašnjih članica EU, od kojih neke imaju vrlo bliske odnose sa zemljama koje nisu članice EU. Jedan od prioriteta nove Vlade jeste dalje produbljivanje i proširivanje ekonomskih i političkih odnosa Srbije sa Ruskom Federacijom. U tom pravcu, ratifikacija gasnog aranžmana sa „Gaspromom“ u Skupštini Srbije biće jedna od prvih zakonodavnih inicijativa nove Vlade. Osim toga, nameravamo da našim ruskim partnerima predložimo proširenje bescarinske trgovine, kao i uključivanje ruskih investitora u realizaciju infrastrukturnih i drugih projekata u Srbiji.

Vlada Srbije će nastojati da unapredi odnose sa SAD, sa ciljem da najveća svetska sila pri rešavanju sporova na području Balkana u većoj meri uvažava interese Srbije i srpskog naroda. Vlada Srbije će takođe posvetiti pažnju razvijanju ekonomskih i političkih odnosa sa ostalim zemljama sveta, a naročito sa Kinom, Indijom, kao i zemljama mediteranskog basena i nesvrstanim zemljama, sa kojima smo uspešno sarađivali u prošlosti.

Sve članice Koalicije su potpuno saglasne u tome da nova Vlada Republike Srbije nikada neće priznati nezavisnost Kosova i Metohije, kao i da će Vlada u saradnji sa drugim državnim organima preduzeti sve pravne i diplomatske mere za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije. U tom smislu, nova Vlada će nastaviti sa diplomatskim aktivnostima koje imaju za cilj da što manji broj država prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Takođe, Vlada će inicirati ponovno pokretanje pregovora sa predstavnicima kosovskih Albanaca sa ciljem da se pronađe obostrano prihvatljivo rešenje. Pri realizaciji diplomatskih inicijativa za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, Vlada će, kao i do sada, tesno sarađivati sa Ruskom Federacijom i svim državama koje se protive nezavisnosti Kosova i Metohije ili je nisu priznale.

Uporedo sa diplomatskom borbom za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, nova Vlada će pokrenuti aktivnosti za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, kao i za poboljšanje njegovog ekonomskog i socijalnog položaja. Pri rebalansu budžeta za 2008. godinu obezbediće se potrebna sredstva za teritoriju Kosova i Metohije. Vlada će istovremeno preispitati postojeće mehanizme distribucije sredstava na Kosovu i Metohiji kako bi se obezbedila pravednija raspodela sredstava i sprečilo da se pod maskom lažnog patriotizma sprovode zloupotrebe i pronevere.

Neophodnost jačanja ekonomije uz povećanje zaposlenosti i značajan rast investicija, uključujući i investicije u infrastrukturu, uz održanje makroekonomske stabilnosti predstavlja jezgro ekonomskog programa Vlade. Osnovni ekonomski ciljevi Vlade u naredne četiri godine su:

  • dinamičan rast privredne aktivnosti,
  • rast zaposlenosti,
  • povećanje standarda građana Srbije,
  • ravnomerniji regionalni razvoj.

Preduslovi za ostvarenje ovih ciljeva su učvršćenje makroekonomske stabilnosti, ubrzanje ekonomskih reformi, nastavak evropskih integracija, kao i značajno povećanje investicija.

Cilj Vlade Republike Srbije je da bruto domaći proizvod u naredne četiri godine raste po stopi od oko 7% godišnje. Planirana stopa rasta BDP je nešto iznad prosečne stope u proteklom trogodišnjem periodu. Povećanjem realnog nivoa BDP za oko 30% u naredne četiri godine smanjiće ekonomske i socijalne probleme Srbije i doprineti smanjenju ekonomskog zaostajanja zemlje u odnosu na regionalno i evropsko okruženje.

Drugi ekonomski cilj Vlade je da se u naredne četiri godine značajno poveća zaposlenost. Rast zaposlenosti ostvariće se unapređenjem privrednog ambijenta, rastom privatnih i javnih investicija, kao i realizacijom niza neposrednih podsticaja za zapošljavanje. Realizacijom planiranih aktivnosti pojačaće se i produbiti pozitivne tendencije na tržištu rada koje su započete u prethodnoj godini. Očekivani rezultat je otvaranje najmanje 200 hiljada novih radnih mesta u naredne četiri godine i smanjenje stope nezaposlenosti sa 18,1% na 11,9%.

Treći cilj Vlade Republike Srbije je povećanje standarda stanovništva i smanjenje regionalnih i socijalnih razlika u nivou standarda. Povećanje standarda ključno će zavisiti od uspešnog ostvarenja prethodna dva cilja ekonomske politike.

Četvrti cilj Vlade u oblasti ekonomije jeste smanjenje regionalnih razlika u nivou razvijenosti. U cilju pokretanja privrednog rasta u nerazvijenim regionima Vlada Republike Srbije će primeniti širok spektar podsticajnih mera kao što su modernizacija i izgradnja saobraćajne, energetske i komunalne infrastrukture, izgradnja i modernizacija obrazovnih, kulturnih i sportskih objekata, odobravanje poreskih olakšica za investicije u nerazvijena područja i dr. Novim Zakonom o regionalnom razvoju predviđeno je formiranje Fonda za ravnomeran regionalni razvoj, koji će se finansirati iz evropskih pretpristupnih fondova i budžeta Srbije. Takođe, razmotriće se mogućnost dislociranja određenih državnih institucija u nerazvijena područja.

Osnovni preduslov za ostvarenje prethodno navedenih ekonomskih ciljeva jeste dodatno učvršćenje makroekonomske stabilnosti. To prvenstveno podrazumeva smanjivanje inflacije sa sadašnjeg nivoa od oko 12% godišnje na nivo od oko 4% u 2012. godini, kao i smanjenje deficita tekućih plaćanja sa sadašnjeg nivoa od oko 13% na 8% u 2012. godini. Ostvarenje ovih ciljeva zahteva usporavanje domaće tražnje u pravcu njenog usklađivanja sa privrednim mogućnostima zemlje. Konkretno, to znači postepen prelaz sa fiskalnog deficita na fiskalni suficit u naredne dve godine.

Drugi preduslov za ostvarenje ekonomskih ciljeva jeste ubrzanje reformi, koje su u toku prethodne dve godine značajno usporene usled dugotrajnih pauza u radu Skupštine i izostajanja usvajanja reformskih zakona. U tom smislu, u relativno kratkom periodu Vlada će predložiti Skupštini brojne reformske zakone čija primena treba da otkloni prepreke i pojača podsticaje za preduzetničke aktivnosti. Osnovni pravci privrednih reformi u narednim godinama su:

  • dovršetak privatizacije društvenih preduzeća, državnih banaka i osiguravajućih društava,
  • uvođenje konkurencije na tržištima infrastrukturnih i komunalnih delatnosti i pokretanje privatizacije (delimične ili potpune) javnih preduzeća koja posluju u njima,
  • ukidanje nepotrebnih propisa kojima se otežava privredni život i pojednostavljenje važećih propisa,
  • povećanje efikasnosti sudskih organa pri rešavanju privrednih sporova i efikasnije sprovođenje stečajnih procedura,
  • privatizacija državnog poljoprivrednog i građevinskog zemljišta, delimično u okviru procesa restitucije.

Posebna pažnja će se posvetiti stvaranju uslova za slobodnu tržišnu utakmicu u kojoj su svi učesnici ravnopravni, transakcioni troškovi minimalni, a monopoli adekvatno regulisani.

Reforme u ekonomskim oblastima biće praćene reformama i u ostalim segmentima države.

Izgradnja prosperitetne i konkurentne privrede, koja će se se ravnopravno takmičiti na svetskom tržištu, a u nekim sektorima biti i lider, zahteva kvalifikovanu radnu snagu, stručne inženjere i menadžere i naučnike i istraživače koji su sposobni da usvajaju i unapređuju najnovija naučno-tehnološka dostignuća. Podizanje nivoa obrazovanosti, kao i kvaliteta i primenjivosti naučnoistraživačkog rada predstavlja prioritete Vlade u narednom periodu. Unapređenje obrazovanja i naučnoistraživačkog rada zahteva poboljšanje postojećih i donošenje novih propisa, rast državnih izdvajanja, fiskalne podsticaje za privatne aktivnosti u ovoj oblasti, kao i intenzivnije povezivanje obrazovnih i istraživačkih ustanova iz Srbije sa svetom, a naročito sa EU.

U okviru reformi državne uprave i lokalne samouprave, u narednim godinama planira se intenziviranje edukacije zaposlenih i postepeno uvođenje modela elektronske uprave uz primenu principa jednog šaltera, gde god je to moguće. Konačno, pristupiće se funkcionalnoj analizi radnih mesta u državnoj i lokalnoj upravi sa ciljem da se izvrši njihova optimizacija. S tim u vezi, usvojiće se odgovarajuća akta kako bi se zaustavila praksa kontinuiranog rasta broja zaposlenih. Eliminisanjem nepotrebnih radnih mesta u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi zaustaviće se proces rasta neproduktivne klase državnih službenika. Radiće se na smanjenju raspona plata državnih službenika i nameštenika koji sada iznosi 1:9. Čini se da smo iz jedne krajnosti – uravnilovke – prešli u drugu krajnost – u ekonomski i socijalno neopravdane razlike u visini plata zaposlenih u državnoj upravi i lokalnoj samoupravi.

Reforma i jačanje sistema odbrane, kao jednako značajan zadatak u procesu demokratske tranzicije Republike Srbije, za strateški cilj imaće nastavak izgradnje efikasnog i ekonomski održivog sistema odbrane i izgradnju moderne, profesionalne i efikasne vojske. Takođe, prioriteti su puno učešće Republike Srbije u programima Partnerstva za mir i demokratska kontrola vojske i ostalih snaga odbrane.

Nova Vlada će ubrzati proces usvajanja Strategije nacionalne bezbednosti, Strategije odbrane, Dugoročnog plana razvoja sistema odbrane, Strategijskog pregleda odbrane i Plana odbrane Republike Srbije, kao i usvajanje zakona kojima bi se kompletirao institucionalni okvir za inteziviranje tempa reforme sistema odbrane. Posebno je značajno intezivirati proces harmonizacije zakonodavstva sa standardima EU.

Stabilno finansiranje sistema odbrane je ključno za ubrzani proces modernizacije i opremanja Vojske Srbije i jačanje njenih kapaciteta za podršku međunarodnom miru i stabilnosti.

Radi jačanja ukupne stabilnosti i bezbednosti, važno je u okviru Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija nastaviti saradnju sa međunarodnim snagama i institucijama UN na Kosovu i Metohiji.

Bezbednost Republike Srbije je neodvojiva od bezbednosti evropskog prostora. Otuda razvoj dobrih odnosa sa ključnim činiocima globalne, evropske i regionalne bezbednosti, a posebno sa susedima, predstavlja prioritet politike odbrane Republike Srbije.

Ubrzani nastavak evropskih integracija imaće višestruko pozitivan uticaj na privredu Srbije. Preduzeća i privredni subjekti će dobiti mogućnost bescarinsnog izvoza proizvoda na tržištu od preko 450 miliona stanovnika. Mogućnost korišćenja pretpristupnih fondova EU doprineće rešavanju socijalnih, regionalnih i sektorskih (poljoprivreda, životna sredina) problema, što će podsticajno delovati na privredu Srbije. Ulazak Srbije u proces pridruživanja EU će doprineti povećanju stranih direktnih investicija, i to ne samo iz zemalja članica EU, nego i iz ostalih zemalja. Definitivnim opredeljenjem za ulazak u EU smanjiće se rizik zemlje, što će uticati na poboljšanje kreditnog rejtinga Srbije, a time i na smanjenje kamatnih stopa za srpska preduzeća i državu Srbiju na svetskom finansijskom tržištu.

Ostvarenje visoke stope rasta BDP u narednim godinama zasnivaće se dominantno na izgradnji novih i na suštinskoj modernizaciji postojećih privrednih kapaciteta. Usled toga, neophodno je da se učešće investicija u BDP poveća sa sadašnjih 22% na nivo od 26-28% u 2012. godini. Vlada Republike Srbije će, u saradnji sa lokalnim samoupravama, razraditi poseban program podsticaja za velike investicije u propulzivnim industrijskim sektorima kao što su automobilska industrija, elektronika, informacione tehnologije i telekomunikacije. Privlačenje nekoliko krupnih investicija u navedenim delatnostima uticalo bi na povećanje privredne aktivnosti (razvoj mreže kooperanata), rast zaposlenosti, izvoza, ali i na privlačenje novih stranih direktnih investicija.

Poljoprivreda, pored industrije, takođe predstavlja značajnu privrednu granu za Srbiju. Zbog toga je važno definisati adekvatnu agrarnu politiku, koja treba da da odgovor na potrebu unapređenja stanja u ovoj oblasti. Kako bi se ispravno nosili sa izazovima i preprekama koje nose međunarodne integracije, pre svega obaveze Srbije prema Svetskoj trgovinskoj organizaciji i Evropskoj Uniji, od izuzetnog je značaja sve potencijale usmeriti ka jačanju konkurentnosti poljoprivredne proizvodnje uz istovremeno očuvanje prirodnih resursa. Briga za ukupni održivi razvoj ruralnog prostora mora biti imperativ današnjice i budućnosti.

Osim toga, u narednom periodu se planira ubrzanje započetih i pokretanje novih krupnih infrastrukturnih projekata, među kojima su najvažniji: završetak izgradnje autoputa i modernizacija železnice na Koridoru 10, početak gradnje autoputa prema južnom Jadranu, proširenje i modernizacija mreže regionalnih puteva, modernizacija Koridora 7, početak izgradnje gasovoda „Južni tok“ u saradnji sa „Gaspromom“ i td. U narednom periodu planira se rekonstrukcija postojećih i izgradnja novih sistema za navodnjavanje. Realizacija javnih investicija u oblasti infrastrukture neposredno će doprineti povećanju privredne aktivnosti u narednim godinama, a izgrađena moderna infrastruktura će u dugom roku podsticajno delovati na privatne investicije, a time i na privredni rast. Krupni infrastrukturni projekti će se finansirati iz redovnih budžetskih prihoda, povoljnih kredita međunarodnih finansijskih institucija, fondova EU, stranih direktnih investicija i sl.

Jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije biće jačanje socijalne odgovornosti prema građanima Republike Srbije u cilju poboljšanja uslova života i rada svih građana Srbije, a posebno najugroženijih kategorija stanovništva. Cilj Vlade je da u narednim godinama najširi slojevi stanovništva participiraju u rezultatima ekonomskog napretka. Želimo da izgradimo društvo u kome će svi građani imati šanse za napredak na društvenoj lestvici. U takvom društvu će besplatno visoko obrazovanje biti dostupno svim marljivim učenicima i studentima, besplatna zdravstvena zaštita garantovana svim siromašnim građanima, a svi građani Srbije biće zaštićeni od ekstremnog siromaštva.

Brz ekonomski napredak Srbije povećaće mogućnosti za zapošljavanje i rešavanje stambenih pitanja mladih i predstavljaće najbolju branu njihovom odlasku u inostranstvo. Sistematska briga o mladima je uslov ekonomskog, kulturnog i ukupnog društvenog razvoja Srbije. U okviru promovisanja zdravih stilova života, Vlada će raditi na popularizaciji sporta kao i na opremanju, adaptaciji, rekonstrukciji i izgradnji sportskih objekata na celoj teritoriji Srbije.

Uspostavljanje rodne ravnopravnosti predstavlja važan korak u civilizacijskom napredovanju našeg društva. Vlada će obezbediti institucionalnu ravnopravnost žena u ekonomskom i političkom životu zemlje i sankcionisati svaki oblik njihove diskriminacije.

Da bi realizovala navedene socijalne ciljeve, Vlada je pripremila paket mera koje treba da doprinesu poboljšanju socijalnog položaja svih ugroženih slojeva stanovništva: nezaposlenih, penzionera, porodica sa decom, seoskih staračkih domaćinstava i dr., vodeći računa o tome da se interesi svih socijalnih grupa uvažavaju na izbalansiran način, a da se pri tome ne ugrozi makroekonomska stabilnost i brz privredni rast. Vlada Republike Srbije planira da najkasnije do septembra 2008. godine poveća penzije za 10%, a da se do kraja 2008. godine usvoje izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju kojima bi se uvela indeksacija penzija prema kretanju zarada tokom 2009. godine i definisala dinamika povećanja odnosa prosečnih penzija i prosečnih zarada do nivoa od maksimalno 70% u skladu sa ekonomskim i fiskalnim mogućnostima zemlje. U cilju zaustavljanja nepovoljnih demografskih tendencija, Vlada će izdvojiti dodatna sredstva za pomoć porodicama sa malom decom, doneti propise kojima će se zaštiti položaj zaposlenih trudnica i porodilja i obezbediti subvencije bračnim parovima sa decom pri rešavanju stambenog pitanja. Takođe, usvojiće se mere za obezbeđenje socijalne sigurnosti seoskih staračkih domaćinstava.

Nastavak, proširenje i pooštravanje borbe protiv svih oblika kriminala i korupcije predstavljaju neophodne uslove za učvršćenje pravne države i funkcionisanje tržišne privrede. U okviru izgradnje pravne države odgovarajuće mesto imaće i obezbeđenje odgovarajućih mehanizama saradnje države i civilnog društva.

Efikasna borba protiv korupcije i kriminala zahteva donošenje novih zakona kao što je zakon o zamrzavanju i oduzimanju imovine stečene korupcijom i kriminalom – koji će biti predložen Skupštini u najkraćem roku. Osim toga neophodno da je da se u brojne druge zakone i podzakonske akte ugrade odredbe kojima će se otkloniti izvori korupcije. To prvenstveno podrazumeva redukciju i regulaciju diskrecionih ovlašćenja državnih organa pri odobravanju raznih dozvola, saglasnosti, u davanju mišljenja i dr. U tom smislu, neophodno je za sve navedene aktivnosti striktno definisati procedure i odrediti kratke rokove u kojima moraju biti okončane. U okviru borbe protiv korupcije uvešće se zakonska obaveza da svi državni funkcioneri na republičkom i lokalnom nivou, rukovodioci državnih ustanova javnih preduzeća javno saopšte podatke o imovini koju poseduju. Predložiće se usvajanje novih zakonskih odredbi prema kojima bi se u slučaju otkrivanja korupcije, osim predviđene krivične odgovornosti, državnim funkcionerima trajno zabranilo bavljenje politikom, dok bi se zaposlenima u državnom sektoru koji su učestvovali u korupciji trajno zabranio rad u državnom sektoru.

Za efikasnu borbu protiv korupcije i kriminala neophodno je osposobiti državne organe koji imaju ključnu ulogu u borbi protiv navedenih devijantnih pojava. U tom smislu, potrebno je adekvatno opremanje i osposobljavanje policije, tužilaštava i sudova za borbu protiv korupcije i kriminala.

Cilj reforme policije jeste povećanje lične i imovinske sigurnosti građana, očuvanje stabilnosti javnog reda i mira i održanje povoljnog stanja bezbednosti u zemlji. Prioritetni zadaci policije u narednom periodu su borba protiv organizovanog kriminala, uključujući i privredni kriminal, efikasno rasvetljavanje krivičnih dela, sprečavanja pokušaja destabilizacije društva i suzbijanje huliganstva. Od posebne važnosti za unapređenje rada policije jeste jačanje mehanizama unutrašnje kontrole, suzbijanje korupcije i presecanje veza sa organizovnim kriminalom. Nad svim službama bezbednosti uspostaviće se civilna kontrola.

Reforma policije obuhvatiće i efikasnije obavljanje upravnih poslova koji se nalaze u njenoj nadležnosti, kao što su poslovi vezani za lična identifikaciona dokumenata, registraciju vozila i dr. Nova identifikaciona dokumenta izrađivaće se u skladu sa najnovijim tehnološkim rešenjima, čime će se ispuniti jedan od najvažnijih uslova za ulazak naše zemlje na belu šengensku listu.

Reforme pravosuđa će se ubrzati sa ciljem da se izgradi efikasno i nezavisno sudstvo i tužilaštvo i učvrsti vladavina prava i pravna sigurnost. Ostvarenje ovog cilja podrazumeva usvajanje niza zakona kojima će se pravosudni sistem urediti u skladu sa evropskim standardima i interesima građana Srbije. Pomenuću samo neke od njih. To su: Zakon o sudijama, Zakon o uređenju sudova, Zakon o visokom savetu sudstva, Zakon o javnom tužilaštvu, Zakon o advokaturi, Zakon o javnom beležništvu, Zakon o oduzimanju imovinske koristi, kao i niz drugih zakona kojima se uređuje pravosudni sistem i sankcionišu krivična dela iz oblasti visokotehnološkog kriminala, terorizma, pranja novca, trgovine ljudima, seksualnog zlostavljanja i dr.

U okviru reforme pravosuđa utvrdiće se nova mreža sudova i tužilaštava koja će uključivati prekršajne i apelacione sudove, kao i upravni sud za celu teritoriju Srbije.

Od suštinske važnosti je postojanje čvrstog političkog opredeljenja za beskompromisnu i neselektivnu borbu protiv korupcije i kriminala. Samo u tom slučaju, zaposleni u državnim organima u čijoj je nadležnosti otkrivanje i sankcionisanje navedenih krivičnih dela biće spremni da pruže maksimalne napore u borbi protiv korupcije i kriminala.

Nova Vlada Republike Srbije će nastaviti politiku striktnog poštovanja međunarodnog prava i neodložnog izmirenja svih međunarodnih obaveza. Samo na takav način naša država može postati punopravni i uvaženi član međunarodne zajednice.

Kao što će sama poštovati međunarodno pravo, Vlada Srbije će to isto tražiti i od drugih. Insistiranje na poštovanju međunarodnog prava od strane drugih država jeste ključni oslonac u našoj borbi za očuvanje AP Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Takođe, u slučaju međunarodnog suda za ratne zločine u Hagu Vlada Republike Srbije će uporno insistirati da se svi zločini jednako tretiraju tj. da nema manje vrednih žrtava i povlašćenih zločinaca.

Visoki dometi u oblasti kulture, čak i u najtežim vremenima, predstavljaju jednu od prepoznatljivih karakteristika Srbije u svetu. Vlada Republike Srbije će u narednim godinama nastojati da finansijski i na druge načine doprinese afirmaciji stvaralaštva i kreativnosti u oblasti kulture. Posebna pažnja će se posvetiti modernizaciji ustanova kulture, očuvanju kulturnog nasleđa, uključivanju u svetske kulturne tokove, podizanju kvaliteta medijske produkcije i usklađivanju regulative sa evropskim standardima.

Na kraju želim da istaknem da je projekat nove Vlade koji sam izložio zapravo projekat boljeg života uz očuvanje posebnosti i dostojanstva svih građana koji žive u Srbiji. Njegovom realizacijom obezbediće se veće zarade, veće penzije, veća socijalna odgovornost, veća mogućnost za zaposlenje, manje korupcije, biće izgrađena osnovna infrastruktura i ostvarena snažnija pozicija zemlje za odbranu svog suvereniteta.

Pozivam sve građane, kao i državne organe i organizacije da punom snagom učestvuju u realizaciji ovih velikih ciljeva. Na kraju mandata svako će imati mogućnost da donese sud o uspešnosti rada Vlade. Taj sud treba dati na osnovu činjenica, a ne na osnovu predubeđenja.

Dame i gospodo poslanici, na kraju želim da vam predložim sledeći sastav Vlade:

  1. Prvi potpredsednik Vlade – zamenik predsednika Vlade i ministar unutrašnjih poslova – Ivica Dačić (SPS)
  2. Potpredsednik Vlade i ministar za nauku i tehnološki razvoj – Božidar Đelić (DS)
  3. Potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja – Mlađan Dinkić (G17 plus)
  4. Potpredsednik Vlade – Jovan Krkobabić (PUPS)
  5. Ministarstvo spoljnih poslova – Vuk Jeremić (DS)
  6. Ministarstvo odbrane – Dragan Šutanovac (DS)
  7. Ministarstvo finansija – Diana Dragutinović (DS)
  8. Ministarstvo pravde – Snežana Malović (DS)
  9. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede – Saša Dragin (DS)
  10. Ministarstvo rudarstva i energetike – Petar Škundrić (SPS)
  11. Ministarstvo za infrastrukturu – Milutin Mrkonjić (SPS)
  12. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu – Milan Marković (DS)
  13. Ministarstvo trgovine i usluga – Slobodan Milosavljević (DS)
  14. Ministarstvo prosvete – Žarko Obradović (SPS)
  15. Ministarstvo omladine i sporta – Snežana Samardžić-Marković (G17 plus)
  16. Ministarstvo zdravlja – Tomica Milosavljević (G17 plus)
  17. Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo – Jasna Matić (G17 plus)
  18. Ministarstvo rada i socijalne politike – Rasim Ljajić (SDP)
  19. Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja – Oliver Dulić (DS)
  20. Ministarstvo kulture – Nebojša Bradić (G17 plus)
  21. Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan – Verica Kalanović (G17 plus)
  22. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju – Goran Bogdanović (DS)
  23. Ministarstvo vera – Bogoljub Šijaković (DS)
  24. Ministarstvo za dijasporu – Srđan Srećković (SPO)
  25. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava – Svetozar Čiplić (DS)
  26. Ministar bez portfelja – Sulejman Ugljanin (SDA Sandžaka)

Izvor[uredi]

Mrežno mesto Vlade Srbije; preuzeto 7.7.2008.