Ekspoze Zorana Đinđića

Ovo je tekst ekspozea predsednika Vlade Srbije, Zorana Đinđića, iznetog pred Narodnom skupštinom Srbije 24. januara 2001. godine.

Dame i gospodo narodni poslanici,

U demokratskim zemljama je uobičajeno da program vlade sledi iz izbornog programa one političke grupacije koja je dobila poverenje građana. Mi želimo da u Srbiji uspostavimo demokratske odnose i utoliko smatramo da je prirodno da onaj program sa kojim je Demokratska opozicija Srbije dobila dvotrećinsku većinu na prethodnim izborima, iz koje većine proističe i ova skupština, da taj program zapravo predstavlja i program ove vlade.

Mi ćemo ga u pauzi, zajedno sa ovim ekspozeom, podeliti narodnim poslanicima i sve ono što piše u tom izbornom programu jeste naša obaveza za mandat za koji smo dobili poverenje.

Naravno, u skladu sa običajnim propisima, ja ću izložiti jedan rezime tog programa kao kratak ekspoze danas ovde o namerama naše vlade u narednom periodu. Sve ono što budem danas rekao takođe predstavlja obavezu naše buduće demokratske vlade. Pre toga, želim da vam čestitam na izboru za narodne poslanike. Delim vaše i uzbuđenje javnosti, koje je s pravom vezano za ovaj sastav parlamenta i ovu današnju sednicu, jer je to prvi put posle 60 godina da je Srbija dobila istinski demokratski parlament i dobiće istinski demokratsku vladu.

U tome je, naravno, naše veliko zadovoljstvo, velika čast, ali u tome je naša velika obaveza. Jer, stanje koje zatičemo, stanje koje treba reformama da popravimo, dramatično je loše. Po svim merodavnim pokazateljima, mi smo danas na poslednjem mestu u Evropi. Po životnom standardu i kupovnoj moći našeg stanovništva, po stepenu zaposlenosti naših građana, po stanju i starosti naše tehnologije i saobraćajne infrastrukture, po zaduženosti naših preduzeća prema inostranstvu, međusobno prema bankama, po stepenu zaduženosti naše zemlje u celini, po stepenu bezbednosti naših domova, naših kuća, naših granica, mi smo danas daleko od onoga što želimo i što zamišljamo pod pojmom jedne moderne i efikasne srpske države. Čak i više od toga, to nije čak ni ona Srbija u kojoj smo mi odrasli, Srbija naših roditelja, u kojoj je bilo i sigurnih radnih mesta, u kojoj se kupovalo, u kojoj se išlo na letovanje i na zimovanje, u kojoj su bila bezbedna i školska dvorišta i ulice i granice. Zadatak koji mi danas preuzimamo kao nasleđe ovih poslednjih deset godina, veoma je težak, izazovi su veoma veliki, ali i šansa da se upišemo u istoriju kao generacija koja je jednu zemlju ponovo vratila na njen pravi put, ta šansa takođe je veoma velika. Zato nam je potrebna saradnja celog parlamenta, cele naše zemlje.

Naravno, neizostavno se postavlja pitanje šta se u međuvremenu desilo i kako smo od jedne srednje razvijene evropske zemlje došli na poslednje mesto na evropskoj lestvici. Pravi odgovor i potpuni odgovor na to pitanje može da da samo istorija. Ovo nije mesto na kome treba da vršimo analize i da raspravljamo o istorijskim i političkim odgovornostima. Ono što mogu da kažem, sigurno deleći i vaše uverenje, jeste da odgovornost za to što nam se desilo ne snose građani, odgovornost snosi vlast. Jer, građani su bili spremni i danas su spremni da ovu zemlju učine uspešnom, bogatom i srećnom. Ono što je nedostajalo svih ovih godina bila je jasna politička volja da se to učini i jasna strategija i plan puta kako da se to učini.

Srbija je ovih deset godina bila prepuštena na milost i nemilost brutalnim interesnim grupama u samoj zemlji i međunarodnim interesima izvan naše zemlje. To vreme je završeno i danas možemo da kažemo da je ono završeno. Posle 5. oktobra Srbija je uzela svoju sudbinu u svoje ruke. Ovo što mi danas radimo, konstituisanje demokratske vlade, možemo u simboličnom smislu da smatramo 6. oktobrom. Ova vlada danas dobija mandat koji nam je dao narod na ulicama Srbije, mandat za promene. Onoga dana kada zaboravimo taj mandat i kada pomislimo da smo dobili mandat da vladamo, toga dana smo izgubili. Taj gubitak bio bi mnogo veći nego samo gubitak vlasti. To bi bio gubitak časti, to bi bio gubitak istorije.

Zbog toga, svaki dan ove vlade mi ćemo zapamtiti. Izabrani smo da sprovedemo reforme, te reforme podrazumevaju nekoliko bitnih prioriteta, nekoliko bitnih uslova koje treba da ispunimo da bismo zemlji vratili kredibilitet, dostojanstvo, snagu i da bi našoj zemlji mogao da se vrati izgubljeni mir, zadovoljstvo i sreća. Nažalost, nekoliko tih prioriteta ne zavise samo od nas. Mi smo ih zatekli i treba da ih rešavamo.

Prvi se odnosi na opštu političku stabilnost regiona i tu je nekoliko elemenata. Demokratski način rešavanja odnosa Srbije i Crne Gore, rešavanje krize sa terorizmom na jugu Srbije, pronalaženje modaliteta saradnje u regionu, pre svega sa susedima iz bivše Jugoslavije.

Drugi uslov su stabilne demokratske institucije u Srbiji. Mi moramo da postavimo nezavisno sudstvo, modernu državnu upravu, efikasan sistem javnih službi i servisa, da bi naši građani mogli da ostvaruju svoje interese i da bi oni koji žele da ulažu u našu zemlju, bili sigurni da su te investicije bezbedne.

Treći uslov je dobro zakonodavstvo, pre svega u oblasti poslovanja.

Četvrti uslov je kvalitetna saobraćajna infrastruktura, da bi u našoj zemlji moglo brzo i bezbedno da se putuje, da bi robe mogle brzo da se prevoze.

Konačno, peti uslov za napredovanje ove zemlje je kvalifikovana radna snaga i kvalitetan menadžment u našim preduzećima i našoj privredi.

Izlažem ove uslove, koji izgledaju vrlo teško, sa punom svešću o njihovoj težini, ali sa punim uverenjem da u ovom mandatu od četiri godine ovi uslovi mogu i hoće biti ispunjeni. Treba da budemo vlada koja će po završetku svoga mandata narednoj vladi ostaviti jednu zemlju u napredovanju, u izgradnji, u prosperitetu.

Želim samo nekoliko kratkih napomena o svakoj od ovih navedenih tačaka. Na kraju, Demokratska opozicija Srbije, koja daje mandat ovoj vladi i zadatke, ima jasne odgovore po svim pitanjima. Mi našim kolegama u Crnoj Gori kažemo, dajte da se dogovorimo da izaberemo rešenje koje u sebi nosi najmanje rizika. Dajte da se posvetimo prioritetnim pitanjima obnove, ekonomije i vraćanja naše zemlje u izgubljene evropske integracije. Nemojmo da se bavimo sami sobom, bavimo se budućnošću. Zbog toga predlažemo, dajte reformom već postojeće jugoslovenske države da rešimo sve otvorene probleme na relaciji između Srbije i Crne Gore. To je naša fer ponuda. Ja se nadam da će oni prihvatiti. Mislim da je veća čast ući u istoriju kao generacija koja je Balkan dovela u epohu prosperiteta i mira, koja je za našu zemlju trajno rešila pitanje njenog evropskog pripadništva, nego ući u istoriju kao političari koji su pribavili suverenitet ili međunarodno priznanje za svoju državu. Ima vremena i za tu sujetu. Sada je vreme da se reše veliki istorijski problemi regiona kao takvog. Možemo to zajedno da uradimo. Mi smo spremni sa našim kolegama u Crnoj Gori, i sa svim drugim ljudima u balkanskim državama koji to žele, da napravimo jednu zajedničku koncepciju budućnosti, mirne, prosperitetne budućnosti.

Albancima sa Kosova kažemo, promenile su se okolnosti. Sve ekonomske i ljudske interese vi danas možete da ostverite samo u saradnji sa Srbijom i samo preko Srbije. Jer, mi smo postali motor razvoja. Srbija ponovo postaje lokomotiva Balkana. A, do pre nekoliko meseci bilo je moguće svaku politiku izdejstvovati protiv Srbije. Danas je moguće na Balkanu svaku politiku izdejstvovati samo u saradnji sa Srbijom.

Mi smo spremni za takvu saradnju, sa umerenim ljudima, sa ljudima koji su se odrekli ekstremizma i sa ljudima koji su spremni da razgovaraju. Koji su spremni da ljudske i porodične interese stave iznad naduvanih nacionalnih interesa i nacionalnih mitologija.

Naša rešenja za jug Srbije su poznata. Mi želimo da umerenim Albancima ponudimo integraciju u socijalni i politički sistem Srbije, a da se sa terorizmom i ekstremizmom odlučno borimo, kao što to čini svaka demokratska država. Sa teroristima nema kompromisa. Zato sa svima onima koji žele da žive u našoj zemlji ima kompromisa i mi pružamo ruku i očekujemo pozitivan odgovor. Naravno, potpuno smo svesni toga da bezbednost i stabilnost regiona zavisi, u najvećoj meri, od odnosa u samoj Srbiji. I, naša pregovaračka pozicija po svim ovim tačkama, naša politička pozicija biće mnogo jača ako institucije Srbije, ako država Srbija, ako delovanje organa Srbije bude takvo da imponuju, da bude čast ponovo sarađivati sa nama, da bude rizično sukobiti se sa nama. To iziskuje čitav niz reformi naše države, našeg društva i naše ekonomije.

Pred nama su dva velika problema. Jedan je u potpunom siromašenju našeg građanstva i rasulu naše ekonomije. Drugi problem je u tome što je naše društvo polarizovano u jednu veliku siromašnu manjinu i jednu malu prebogatu većinu. Ta polarizacija podriva stabilnost naše nacije i naše države. Institucijama se ne veruje, jer one su u proteklom periodu služile kao instrument u rukama privilegovanih i bogatih. Ne treba da se zavaravamo. Ljudi danas sumnjaju u politiku i političare kao takve. Ljudi danas ne veruju institucijama kao takvim, ne samo prethodnoj vlasti, ne samo određenoj grupi ljudi. Naša velika obaveza je da povratimo kredibilitet institucija, da vlast ponovo postane pozitivna reč u srpskom jeziku i da političari postanu ponovo omiljena profesija u Srbiji. To neće biti lako, ali to najpre podrazumeva raščišćavanje prošlosti, svođenje računa sa onim što je prethodna vlast uradila, čime je diskreditovala sve institucije u ovoj državi, i parlament, i sudstvo, i vladu, i državne medije i sve ono što joj je stajalo na raspolaganju.

Zbog toga jedan od prvih prioriteta naše vlade i parlamenta u celini jeste svođenje računa sa prošlošću, koja se odnosi najpre na ona najteža krivična dela: ubijanje ljudi iz političkih razloga. Preuzeli smo obavezu, i iza te obaveze čvrsto stojimo, da u najskorijem mogućem vremenu, a kada kažem najskorijem tu mislim na dane i sedmice, ne na mesece, rasvetlimo ubistvo Slavka Ćuruvije, ubistvo na Ibarskoj magistrali, otmicu Ivana Stambolića i druga ubistva u našoj zemlji, iza kojih očigledno stoje politički motivi. Nalogodavci i izvršioci tih ubistava moraju se naći pred licem pravde. Oformićemo, na sledećem zasedanju, jednu parlamentarnu komisiju koja će se zabaviti eventualnim, na žalost, verovatnim učešćem nekih državnih organa u teškim krivičnim delima. Ovaj parlament će odlučivati o tome i kako reformisati te organe, pre svega Službu državne bezbednosti, da se te stvari više u budućnosti ne ponove.

Takođe, pred licem pravde, domaće pravde, moraju se naći i oni koji su vršenjem teških krivičnih dela nad humanošću, nad civilima, ubijanjem dece i žena pokušavali da ižive neki svoj lažni patriotizam. Oni su okaljali ime srpskog naroda. Mi ne želimo da nosimo kolektivnu odgovornost zbog toga. Ako postoje dokazi o individualnoj, ličnoj odgovornosti, svi ti slučajevi naći će se pred našim sudstvom i biće sankcionisani.

Međutim, u proteklih deset godina desio se, izvršen je jedan ekonomski zločin. Oduzete su i otete pare milionima ljudi. Neko će da kaže da je reč – zločin – preteška u ovom kontekstu. Ja mislim da nije. Ko zna koliko je hroničnih bolesnika umrlo zato što nisu mogli da kupe lekove, a njihov teško zarađen novac bio je zamrznut u takozvanoj staroj deviznoj štednji. Koliko je brakova propalo ili nije osnovano zbog bede i siromaštva, koliko je porodica razoreno, koliko je dece bilo nesrećno zbog teških uslova života zbog kojih građani nisu bili krivi, koji su bili izazvani jednom kriminalnom ekonomskom politikom koja je pravljena tako da manjina ima sve, da većina nema ništa.

Moramo da se suočimo sa tom činjenicom. Kada govorimo o svođenju računa sa prošlošću, da budemo spremni da se sukobimo i sa tim moćnim finansijskim interesnim grupama koje danas brzo menjaju stranu, koji nisu bili visoki partijski funkcioneri, ali su zato bili iza njihovih leđa i spremni da danas stanu iza leđa svakoga od nas. Mi to ne smemo da dozvolimo. Naša obaveza pred opljačkanim narodom je da kažemo istinu o tome ko je imao koristi u ovih deset godina sankcija, blokade i ekonomskog propadanja.

Parlamentu ćemo predložiti, tema je osetljiva i kreće se na ivici poznatog pravnog sistema i postoje primeri iz prošlosti da je to rađeno, mi ćemo vrlo detaljno prostudirati iskustva drugih zemalja i videćemo kako je moguće, krećući se u okvirima zakonodavstva i pravnog sistema, ipak učiniti neke stvari da se sankcionišu finansijske i druge afere iz prošlosti. Mi ćemo parlamentu predložiti nekoliko takvih mera i zakona koji treba da sankcionišu finansijske i druge zloupotrebe, ali i slučajeve korišćenja sankcija i blokade za neumereno bogaćenje.

Razmišljamo o jednokratnom porezu na ekstra profit ostvaren u uslovima sankcija i blokadi. Ti uslovi su, na primer, dobijanje kredita iz primarne emisije tokom hiperinflacije, otkup deviza od Narodne banke po kursu koji je bio znatno niži od realnog, korišćenje monopolskog položaja, oslobađanje od plaćanja poreza i carine. Takođe, razmatramo mogućnost oporezivanja funkcionerskih stanova i vila, koji su dobijeni na korišćenje, a onda, posle dva ili tri meseca, otkupljeni od strane ljudi koji su jedva godinu dana radili na funkciji ministra, a onda su se odjednom našli u posedu nekretnine vredne 100, 200 ili 300.000 maraka. Mislim da je logično i pravedno da najveći deo tog iznosa bude vraćen narodu. Kao dokaz da mislimo ozbiljno, mi ćemo ukinuti mogućnost otkupa funkcionerskih stanova. Nadam se da će ova skupština jednoglasno izglasati odluku da nikada više u Srbiji neko ko je godinu, dve, tri ili četiri na funkciji, ne može da dobije stan u vlasništvo, jer ga ne mogu dobiti ni ljudi koji po 30, 40 godina vredno rade, kao lekari, kao inžinjeri, kao zemljoradnici, kao zanatlije. Ova skupština i ova vlada moraju da dele sudbinu svoga naroda, pre svega u onom finansijskom delu. Mi nećemo organizovati lov na veštice, ali nećemo dozvoliti da finansijski klan starog režima trajno zadrži novac opljačkan od naroda.

Naravno, paralelno sa tim, povešćemo odlučnu borbu protiv organizovanog kriminala koji deluje u našem društvu, pre svega u domenu otmica ljudi, naplaćivanja reketa, trgovine narkoticima, šverca naftom i cigaretama, krađom automobila. Naravno, naše svođenje računa sa kriminalom iz prošlosti biće uverljivo i dobiće opštu podršku samo ako pokažemo odlučnost da institucionalnim mehanizmima uvedemo takvu kontrolu naše vlade, takvu kontrolu koja će onemogućiti da se te stvari ponavljaju u budućnosti. Zaista smo odlučni u tome da baš ovaj mandat ove skupštine uđe u istoriju srpskog naroda po čitavom paketu zakona koji će ugraditi u institucije našeg društva mehanizme kontrole – mehanizme kontrole vlade, mehanizme kontrole državne administracije, mehanizme kontrole finansijskog poslovanja svih državnih agencija, javnih preduzeća. U svim domenima gde se nešto kupuje i gde se nešto prodaje. Parlament će biti preko svojih komisija uključen u to i nezavisne kredibilne institucije i instituti će biti uključeni u to. Uzećemo iskustva svih zemalja koje su prolazile kroz tranziciju, iskustva svih zemalja koje su poznate u svetu po borbi protiv korupcije i zloupotreba u državnoj administraciji i sva ta iskustva ćemo implementirati u naše institucije.

Mi želimo da povedemo jednu istinsku kampanju za čiste ruke i da za dve ili tri godine Srbija postane zemlja sa najnižom stopom korupcije u ovom delu Evrope. Sada smo među najkorumpiranijim zemljama na svetu. To je jedan veliki zadatak, jedna velika obaveza i iziskuje veliku odlučnost, iziskuje vašu podršku. Kontrola počinje javnom zabranom privilegija funkcionera, a to znači ministara. Rekao sam, nema otkupa funkcionerskih stanova, nema obavljanja privatnih poslova dok ste u vladi, nema članstva u dobro plaćenim upravnim odborima za članove vlade, nema primanja skupih poklona. Takođe, nema intervencije u sudovima, na televiziji, policiji, finansijskoj policiji, preduzećima, carini. Onaj ministar koji nazove i interveniše – sin mi je uhapšen ili priveden jer je vozio u pijanom stanju, molim te, ja sam ministar ili rođak mi je, itd, taj ministar leti iz vlade.

Ja vam garantujem, onaj ministar koji nazove RTS i kaže – pusti ovaj prilog ili skini ovaj prilog, njemu nije mesto u vladi. Ja se sada obraćam javnosti naše zemlje. Svaki sudija koji dobije takav poziv, svaki direktor koji dobije takav poziv, neka se javi u Vladu Srbije, naći će se na dnevnom redu to pitanje. Ako utvrdimo da je istina, menjamo tog ministra. Već na sledećoj sednici predložićemo parlamentu promenu Zakona o privilegijama funkcionera. Vi znate da je taj zakon donet pre dve godine i on je trebalo da funkcionere Republike Srbije obezbedi do kraja života. Niko ne može da bude obezbeđen do kraja života kao funkcioner, politički funkcioner ove zemlje. U članu postojećeg zakona je ministru za policiju stavljeno u nadležnost da on utvrdi koliko vozača, sobarica, kuvarica, članova obezbeđenja treba bivši predsednik Republike Srbije da ima. Ne može ministar za policiju da ima ovlašćenje da dodeljuje privilegije. Te privilegije će biti zakonom jasno određene i one će biti kao u svakoj demokratskoj državi. Penzionisani predsednik države je penzioner. On ne može do kraja života da uživa privilegije predsednika.

Dame i gospodo, predstoji nam jedan proces privatizacije naše privrede. Zbog toga je neophodno uspostaviti čitav niz nezavisnih kontrolnih mehanizama, od parlamentarnih odbora koji će kontrolisati velike slučajeve privatizacije, tendere, konkurse, do ekspertskih timova koji će nadgledati finansijske operacije i svedočiti o njihovoj korektnosti. Naš cilj je transparentna vlast, providna vlast, staklena vlast. Naš cilj je da se u ovoj zemlji, za svaki dinar koji je uzet od naroda zna šta se sa njim dešava, od onog trenutka kad uđe u budžet, pa do onog trenutka kada dođe do svog krajnjeg korisnika. Finansije su ono polje gde je kontrola najteža, ali i gde je kontrola najvažnija. Mi imamo nameru da čitavo naše društvo i sve njegove institucije uključimo u kontrolu finansijskih transakcija koje će se obavljati tokom privatizacije. Parlamentu ćemo predložiti i jednu novu instituciju, poznatu iz skandinavskih zemalja. To je institucija narodnog advokata, takozvanog ombudsmana. To će biti jedna jaka institucija, sa kredibilitetom i ugledom, gde će građani moći da daju prigovore na delovanje javnog servisa, znači, vlade, njenih službi, njenih činovnika. Ako izglasate tu instituciju, ombudsman će, verovatno jednom mesečno, imati pravo da parlamentu podnosi izveštaj o stanju u državnoj administraciji i o svim prigovorima koje su građani podneli. Imaće pravo da pokreće inicijative kod redovnih i posebnih sudova. On će biti ono mesto gde se građani mogu obratiti da se zaštite od samovolje države, jer i demokratska država u ovoj prelaznoj fazi možda može, preko nekih svojih činovnika, da prekorači svoja ovlašćenja. Građani imaju pravo na zaštitu i mi ćemo ih ohrabriti da tu zaštitu traže.

Što je najvažnije, uspostavićemo nezavisno sudstvo, uz nezavisne medije koje već sada u našoj zemlji imamo, nezavisno sudstvo će biti drugi snažan stub za kontrolu vlasti. Svođenje računa sa zloupotrebama starog režima, uspostavljanje mehanizma za kontrolu ove vlasti, predstavljaju jedan okvir u kome možemo da krenemo sa ekonomskim reformama. Govorim o procesima koji će se odvijati istovremeno, jer ekonomske reforme ne mogu da čekaju. Mi moramo da krenemo sa njima odmah. Imamo za njih određene ideje i planove i u pripremi programa za izbornu kampanju izneli smo ideje kako treba reformisati našu privredu. Uostalom, uglavnom na osnovu tih ideja dobili smo veliko poverenje građana.

Naravno, u ekonomiji se suočavamo sa najvećim deficitima i tu je najteže pokrenuti stvari sa mrtve tačke. Tu ne zavisi sve od volje i odlučnosti. Tu postoji pitanje tehnologije materijala, tu postoji pitanje finansijskih dugova, tu postoji pitanje teškog nasleđa prošlosti. Međutim, želim da upozorim na jednu stvar, a to je da, baveći se dnevnim urgentnim problemima, ne izgubimo viziju, da ne zaboravimo na ekonomski plan razvoja društva.

Kakvu Srbiju mi zapravo želimo? To nije Srbija preživljavanja, to nije Srbija rešavanja dnevnih problema, gde ima dovoljno hrane, struje, lekova. To je zemlja koja treba da počiva na jednoj jakoj ideji, na jednoj koncepciji. Za nas je to koncepcija Srbije kao zemlje jake srednje, građanske klase, finansijski stabilnih, nezavisnih porodica, dobrog obrazovanja, dobrih zanata, dobrih struka, stabilnog penzionog osiguranja, dobrog školstva, besplatnog osnovnog i srednjeg školstva, tako kvalitetnog da naša deca koja pohađaju te škole znaju isto onoliko koliko i njihovi vršnjaci u Evropi ili Americi. Konačno, zemlja sigurnih, bezbednih ulica. Da možete svoje dete da pošaljete u diskoteku, a da mu neko ne ponudi drogu na ulazu u diskoteku. Zemlja nekorumpirane policije, zemlja brzog sudstva. Ako želite da izdejstvujete svoje pravo sudskim putem, da ne čekate deset godina, nego da postoji jedan vrlo ograničen i jasan rok u kome sud mora da reši vaš problem.

To je Srbija koju mi želimo, do te Srbije moramo da dođemo paralelno, upornim, dnevnim radom na rešavanju problema, ali i upornim sleđenjem te vizije i pravljenjem osnovnih pretpostavki te vizije. Doći će investicije u našu zemlju, u to nema sumnje. Poboljšaće se finansijska situacija našeg stanovništva, u to nema sumnje. Međutim, mi treba da postavimo pitanje zašto dolaze investicije, koji je motiv ljudi koji će da ulože novac u našu zemlju. Ljudi ulažu novac ili tamo gde je radna snaga veoma jeftina ili tamo gde je radna snaga veoma kvalitetna. Ljudi ulažu novac ili tamo gde su rizici visoki i zarada visoka ili tamo gde su uslovi veoma stabilni, gde zarada nije visoka, ali na duži vremenski rok je veoma znatna.

Pitanje je da li mi želimo da budemo zemlja jeftine radne snage, neka vrste radničkog predgrađa Evrope, sa mogućnostima brze zarade i visokih rizika, ili želimo da budemo zemlja visokokvalifikovane kvalitetne radne snage, zemlja u kojoj radna snaga nije malo plaćena, naravno, niže nego u srednjoj i zapadnoj Evropi, ali mnogo više nego u drugim istočnoevropskim zemljama, zemlja koja privlači investicije svojom stabilnošću, svojim dobrim zakonima i svojim institucijama. Naše opredeljenje je ovo drugo. Već danas kada pravimo plan ekonomskog razvoja naše zemlje, mi kažemo, mi možemo da budemo zemlja visokokvalifikovane radne snage, zemlja dobrog menadžmenta u preduzećima, zemlja pouzdanih ugovora, zemlja dobrog sudstva i dobrih zakona.

To je paket reformi koje mi predlažemo kao vlada u ovom delu koji se odnosi na ekonomsku politiku. Naravno, na putu ka tom strateškom cilju mi moramo da rešavamo i neke teške tekuće probleme, a jedan od najtežih je nezaposlenost i nizak životni standard našeg stanovništva. Po zvaničnim rezultatima u Srbiji danas je zaposleno oko 2,2 miliona građana, oko 820.000 se zvanično vode kao nezaposleni, što je otprilike 27% nezaposlenosti. Najviša stopa u Evropi. Međutim, uz to i struktura zaposlenih nije sjajna, jer oko 500.000 ljudi koji se zvanično vode kao zaposleni, rade u preduzećima koja su trajno nelikvidna, koja bi, po našim važećim propisima, morala da idu u stečaj. Što znači, 500.000 ljudi možemo smatrati kao uslovno zaposleno. To je dodatnih 15%, i time imamo preko 40% nezaposlenih. Ali od ukupnog broja zaposlenih koji primaju platu, 400.000 primaju platu iz budžeta. Znači, praktično, oni ljudi koji u proizvodnim organizacijama, u organizacijima koje stvaraju višak vrednosti, rade, to je jedna trećina onih koji su zaposleni u Srbiji.

To je najveći problem ove vlade i to je najveći izazov svake vlade u jednoj takvoj zemlji. Uspeh ove vlade će se meriti pre svega na tome da li će rešiti problem nezaposlenosti i to na dva načina. Prvo, prestruktuiranjem preduzeća, da se prestruktuira i radna snaga, da tih 2,2 miliona zaposlenih ljudi postepeno budu pretvoreni u ljude sa kvalitetnim radnim mestima. Da budu prebačeni iz onih koja su fiktivna u ona koja su stvarna. Treba da rešimo pitanje budžeta, tako da on može redovno da isplaćuje 1,3 miliona penzija koliko ima, kolika je obaveza ove vlade. Naravno, nije dovoljno prestruktuirati zaposlenost, potrebno je otvoriti nova radna mesta. Za to je potrebna obnova tehnologija i potrebna je nova kvalifikaciona struktura radne snage u našoj zemlji. Za to su potrebna velika ulaganja, ali to su i najopravdanija ulaganja, to su ulaganja u ljude, to su ulaganja u ljudski kapital, to je šansa za mlade ljude u zemlji koji imaju ambiciju, ali to je šansa i za sve one koji imaju energiju da urade nešto u svom životu.

Takođe, naša najveća briga i druga glavna proba jeste životni standard i kupovna moć našeg stanovništva. Prema zvaničnim podacima, za prethodnih nekoliko godina, od prosečne porodične zarade danas jedna četvoročlana porodica može da plati jedva 70% potrošačke korpe. Naše obećanje i naš cilj je da će na kraju 2001. godine od prosečne plate jedna prosečna četvoročlana porodica moći da kupi najmanje jednu celu potrošačku korpu. Ono što očekujemo su velike spoljne investicije i to u poljoprivredu, saobraćajnu infrastrukturu i energetiku. Mislim da ćemo na kraju sledeće godine biti ponovo jedan od izvoznika hrane, a ne uvoznika kao do sada, i mislim da možemo da obećamo da naredne godine neće biti restrikcija električne energije, jer ćemo tokom ove godine izvršiti generalni remont naše elektroprivrede, prvi put u proteklih deset godina. Obezbedićemo značajne kredite za mala i srednja preduzeća, a već smo u razgovorima sa Evropskom bankom za razvoj, sa Evropskom zajednicom i bilateralnim razgovorima sa nekoliko evropskih zemalja koje su spremne da ponude znatna sredstva za kreditiranje privatne privrede, znači malih i srednjih preduzeća.

Naša ekonomska strategija jeste i mora da bude u privlačenju velikih investicija. Posle deset godina propadanja, Srbiji nije dovoljan postepen razvoj. Srbiji je potreban neobičan razvoj. Razvoj koji će da nadmaši neku samo linearnu projekciju normalnog rasta. Nama je potreban New deal, nama su potrebne velike investicije u osnove infrastrukture ove zemlje, da se obnovi tehnologija, da se pokrene proizvodnja i da se ova zemlja postavi na zdrave noge. Za to je potreban jedan paket zakona, a ja ću ih navesti samo u nekoliko rečenica, to je paket akcija ove vlade. Prvo, utvrdićemo jasno stanje finansija, imovine, obaveza i prava u Srbiji. Da se vidi ko kome šta duguje, po kojoj osnovi šta duguje i na koji način se ta dugovanja mogu rešiti. Predložićemo zakon o vraćanju oduzete imovine, čime ćemo bar delimično obeštetiti ljude čija je imovina oduzimana iz ideoloških razloga. Mi tu imovinu ne možemo vratiti, ali im možemo dati neku naknadu za to, putem učešća, deoničarskog učešća u preduzećima koja su možda nastala od njihovih firmi, putem davanja neke adekvatne zamene za stanove i kuće koje su im oduzete ili na neki drugi način. To je naša obaveza.

Mi ne možemo novo pravo da gradimo na staroj nepravdi. Od Savezne vlade očekujemo da donese odgovarajuće propise i da poništi odgovarajuće propise iz 1945. godine. Takođe, očekujemo od Savezne vlade da porodici Karađorđević svečano vrati državljanstvo koje je oduzeto 1945. godine. Sasvim otvoreno rečeno, očekujemo da se ta najslavnija srpska porodica vrati svojoj kući u Beli dvor. Drugo, izvršićemo finansijsku deblokadu privrede time što ćemo međusobna dugovanja pretvoriti u suvlasništvo, reprogramiraćemo ih ili ćemo ih međusobno kompenzovati. Treće, uspostavićemo jasnu vlasničku strukturu sprovođenjem Zakona o privatizaciji i korekcijom postojećih zakona o privatizaciji. Time će se promeniti upravljačka struktura u našim preduzećima. Današnji direktori, rekoh direktori, ljudi koji nemaju nikakve obaveze, a sva prava, upropaštavaju našu privredu, oni mogu da ulažu tuđi novac, a ako izgube, taj novac nije njihov. Vlasnici će odgovarati za svoju svojinu i za svoje pogrešne investicione odluke će odgovarati svojim parama, a ne parama naroda.

Četvrto, kompletiraćemo zakonodavstvo koje omogućava neometano poslovanje po standardima Evropske zajednice. Mi želimo da se prilagodimo Evropskoj zajednici i njenom zakonodavstvu da bismo za deset godina, najkasnije, postali član Evropske zajednice.

Peto, uspostavićemo novu poresku politiku. Već u ovom narednom budžetu smanjićemo prihode koji dolaze od poreza i doprinosa na lična primanja. Pojednostavićemo poreski sistem, a onaj novac koji nedostaje nadoknadićemo strogom kontrolom trgovine i prometa naftnim derivatima, cigaretama, alkoholom i drugom akciznom robom. U svemu, drage kolege, ovo je vlada velikih namera i velikih reformi. Ona je sastavljena iz dva dela. Jedan deo čini neku vrstu tima za strategiju i prioritete, tima koji će da nadgleda reforme, da ih koncipira, da komunicira o tome sa javnošću, i to su predsednici stranaka Demokratske opozicije Srbije, uglavnom na mestima potpredsednika.

Drugi deo vlade čine eksperti, ljudi koji su svoje znanje stekli pre svega u svetu prakse, a samo delimično u svetu teorije. Nekolicina njih imaju i uspešnu karijeru u najvećim svetskim kompanijama. Oni su došli da bi pomogli svojoj zemlji, ali i da bi se upisali u listu utemeljivača demokratske Srbije.

Pre nego što navedem njihova imena želim da dam kratak komentar o strukturi ministarstava. Neka ministarstva su kao što ste prekjuče videli, spojena, a neka su prekomponovana, neka druga su transformisana u sekretarijate i agencije. Kao nepotrebno ukinuto je Ministarstvo za informisanje, jer u demokratskoj Srbiji nema cenzure. Prijava listova može se obaviti u Ministarstvu za pravdu. Onaj ko ispunjava zakonske uslove za to dobiće prijavu. Nije potreban ministar da arbitrira o tome šta treba mediji u Srbiji da rade.

Ministarstvo za brigu o porodici na logičan način je pridodato Ministarstvu za socijalnu politiku, jer srpska država treba da se meša samo u one porodice koje imaju probleme, pre svega socijalne probleme. Država ne treba da se meša u porodice koje mogu da svoje probleme rešavaju i bez države. Mi smo liberalna i demokratska država.

Za našu dijasporu imamo nekoliko vladinih institucija. Nije neophodno ministarstvo. Posebne reakcije je izazvala budućnost ekologije i sporta u ovoj vladi. Namera naše vlade je da u narednih šest meseci osnuje ministarstvo za upravljanje prirodnim resursima i za zaštitu životne sredine. To je ozbiljno ministarstvo koje neće samo meriti zagađenost vazduha i posledice ekoloških katastrofa, nego će planirati prirodne resurse ove zemlje, kao što su voda, kao što su eko sistemi, kao što su šume.

Na žalost, i takvo je stanje, jedan deo nadležnosti tog ministarstva je danas utkan u nadležnost ministarstva za poljoprivredu, za zdravstvo, za urbanizam. Da bi se definisala prava nadležnost tog novog ministarstva potrebno je izvesno vreme. Mi planiramo da u narednih šest meseci predložimo skupštini formiranje tog ministarstva.

Što se tiče Ministarstva za sport, za vrhunski i amaterski sport, imamo Savezno ministarstvo. Deo koji se odnosi na fizičku kulturu je u nadležnosti Ministarstva prosvete, dok je komercijalni sport u nadležnosti svojih klubova i svojih navijača. Ne vidim razlog da postoji republičko ministarstvo za sport. Dosta su političari sedeli u upravnim odborima i na svečanim tribinama. Mislim da je to vreme prošlo. Oni koji za tim žale neka kupe ulaznice i neka gledaju utakmice sa drugim navijačima.

Dosta je bilo prigovora na ovu strukturu ministarstava. Mislim da i ovako redukovana vlada ima previše ministarstava. Mislim da tendencija treba da bude da smanjimo broj ministarstava u budućnosti i da pokušamo da vladu rasteretimo onog dela posla koji mogu da obavljaju druge organizacije u našem društvu, kao što je to slučaj u drugim modernim zemljama. Oni koji žale za ministarstvima neka kažu ko treba da plaća ta ministarstva i odakle taj novac, i ako treba da smanjimo broj ministarstava, kojih je bilo 24, koja treba da ukinemo. Mi smo pokušali da ovim prestruktuiranjem ministarstava naznačimo pravac reformi i državne uprave. Naš cilj je da se ubuduće, za dve ili tri godine, reformiše državna uprava u Srbiji, da vlada ima još manje ministarstava, da se u međuvremenu postavi sistem agencija koji će onda obavljati određene poslove, koje će delimično biti nezavisne po uzoru na neke skandinavske zemlje koje imaju dobra iskustva u toj oblasti.

Sada dolazim do biografije, osnovnih podataka članova Vlade, najpre potpredsednika Vlade: Žarko Korać, Nebojša Čović, Dušan Mihajlović, Jožef Kasa, Momčilo Perišić, Aleksandar Pravdić, Vuk Obradović.

Ministri: Božidar Đelić, Goran Novaković, Vojislav Milovanović, Goran Pitić, Aleksandar Vlahović, Marija Rašeta-Vukosavljević, Gašo Knežević, Gordana Matković, Dragan Domazet, Dragoslav Šumarac, Obren Joksimović, Branislav Lečić, Vladan Batić, Dragan Milovanović, Dragan Veselinov, Slobodan Milosavljević.

To je, drage kolege poslanici, dame i gospodo, program naše vlade i to su ljudi koji treba da ga sprovedu u delo. Najmanje što možemo da obećamo u ovoj teškoj situaciji jeste da će to biti vlada brzine, efikasnosti i demokratske transparentnosti. Na svaki problem ćemo reagovati odmah, reći ćemo istinu i predložiti rešenje, i što je najvažnije, nećemo lagati i nećemo krasti. Mi se ovde pred vama obavezujemo.

Doduše, mi nemamo čarobni štapić. Ono što imamo, to smo mi, naše znanje i naša energija, to je narod u Srbiji i njegova energija. Uz podršku ovog parlamenta, uz podršku građana Srbije, ja sam siguran da ćemo ostvariti sve ono što smo naumili i što sam izneo u svom programu.Izbor predsednika, potpredsednika i članova Vlade Republike Srbije Dame i gospodo narodni poslanici, U demokratskim zemljama je uobičajeno da program vlade sledi iz izbornog programa one političke grupacije koja je dobila poverenje građana. Mi želimo da u Srbiji uspostavimo demokratske odnose i utoliko smatramo da je prirodno da onaj program sa kojim je Demokratska opozicija Srbije dobila dvotrećinsku većinu na prethodnim izborima, iz koje većine proističe i ova skupština, da taj program zapravo predstavlja i program ove vlade.