„Aj, divojko, draga dušo moja,
Čul sam junak da te kara majka
Za nijedno hudo delo tvoje,
Već za moje često dohađanje.
Prosit ću te ako mi te dade; 5
Ako mi te ne dade junaku,
Ja ću pojti za tu žalost z grada
Iskat konju orihova hlada,
A sam sebi mlajahnu divojku!”
Divojka je mlada gov[o]rila: 10
„Aj, junače, nebore luđače,
Ne hodi ti za tu žalost z grada
Iskat konju orihova hlada,
Ni sam sebi mlajahnu divojku!
Neka majka i bije i kara, 15
A ti k meni i češće dohađaj,
Već ne hodi večer pri misecu,
Ne vođ’ sobom hrta ni sokola;
Hrt zalaje, a sokol oblitje —
Ćut će kroz san mila majka moja!" 20
Za to junak haje i ne haje,
Već on ide večer pri misecu,
Vodi sobom hrta i sokola;
Hrt zalaje, a sokol oblitje —
Ćula kroz san divojačka majka: 25
„Ne lov' lova, neznana delijo,
Ne lov’ lova okol' dvora moga,
Još je moja nejaka divojka,
Još joj nisu kose odgajene,
Niti su nje lica za ljubljenje, 30
Niti prste za zlate prstene,
Niti noge za žute pačmage!"
Al govori mlajahna delija:
„Muč', ne laži, divojkina majko,
Svu noć mi je na ruki prespala, 35
Nje mi j' kosa ruku natišćala,
Nisam mogal osedlat konjića,
Ni brijetku sablju pripasati;
Ona mi ga j' osedlala mlada
I brijetku sablju pripasala!" 40
