Sinoć meni kara aber dođe
Od Travnika, od mog suđenika,
Da se ženi, željela ga majka!
Da me zove, na pir bi mu pošla
I pon’jela svnlene darove: 5
Svekru babi — svilenu košulju:
Svišćale mu kosti od bolesti,
Kao moje srce od žalosti!
Svekrvici — mrke jemenije:
Kad joj smrklo, više ne svanulo. 10
Zaovici — okovane nože:
I njena se sreća okovala!
A snašici — sjajno ogledalo:
Na njega se gube ogledale!
A draganu vezenu maramu: 15
Koliko je na marami krila,
Tolnko ga poljubilo zmija;
Koliko je na krušci krušaka,
Toliko ga shvatilo pušaka;
Koliko je na moru brodova, 20
Toliko ga svatilo gromova;
Koliko je u polju sijena,
Toliko ga ustrijelilo strijela!
