Dušan hoće sestru da uzme
Fala bogu, fala jedinome,
Stambol šeta srpski car Stefane
te mi traži sliku prema sebe;
sve je bija Stambol preskitaja,
nije naša sliku prema sebe, 5
pa se vraća na svoje dvorove;
tad izlazi Marija sestrica:
„Dobro dođe, da moj mili brate,
mili brate srpski car Stefane".
„Dobro nađo, za cara carica, 10
sve sam Stambol bija proskitaja,
ja ne nađo sliku prema mene,
ti si bila slika prema mene,
ti da bidneš za cara carica".
Tad govori Marija devojka: 15
„Muči, brale, dva put ne izgovori,
kuj će čuti, šta će nama reći“.
Pa govori srpski car Stefane:
„Ćare nije, Marija devojko,
dok ne bineš za cara carica“. 20
Govori mu Marija devojka:
„Čuješ li me, srpoki car Stefane,
car Stefane, ti moj mili brale,
ti namesti tu šarenu češmu, 25
i donesi tu vodu studenu,
vodu studenu od to tijo more“.
Carska ruka bogme je dugačka,
namestija tu češmu šarenu,
i donija tu vodu studenu, 30
studen vodu jo to tijo more;
„Ajde, veli, Marija devojko,
ti da bineš za cara carica“.
Govori mu Marija devojka:
„Čuješ li me srpski car Stefane, 35
ti namesti crkvu Sofijanku,
sedamdeset lakti na dužinu,
sedamdeset lakti na visinu,
četres i pet lakti na širinu,
pa mi vikni do devet vladike, 40
i mi vikni do dvanaes popa,
i mi vikni sedamdeset đaka,
sedamdeset đaci samouci,
nek pročitu crkvu Sofijanku,
što će nama bogme zakon dati“. 45
Carska ruka bogme je dugačka^
namestija crkvu Sofijanku,
sedamdeset lakti na visinu,
sedamdeset lakti na dužinu,
četres i pet lakti na širinu, 50
viknuja mi do devet vladike,
i mi viknu do dvanaes popa,
i mi viknu sedamdeset đaka,
sedamdeset đaci samouci,
pročitaše crkvu Sofijanku; 55
od desne strane srpski car Stefane,
a od leve Marija devojka,
pa izlegoše do devet vladike:
„Dobro jutro, za cara carica!"
Proklela gi Marija devojka: 60
„E da bog da vi devet vladike,
učinili se do devet ćutuka!"
Pa izlegoše do dvanajes popa:
„Dobro jutro, za cara carica!“
Proklela gi Marija devojka: 65
„E da bog da do dvanajes popa,
učinili se do dvanajes krlje,
dvanajes krlje one ne izgorene!"
Pa izlegoše sedamdeset đaka,
Sedamdeset đaci samouci: 70
„Dobro jutro, Marija devojko!“
Blagoslovi Marija devojka:
„E da bogda vi sedamdeset đaka,
učinili se sedamdeset apostolije!"
Tad govori srpski car Stefane: 75
„Čuješ li me, Marija devojko!
Na kakve ću muke da gi turim? “
Tad govori Marija devojka:
„Čuješ li me srpski car Stefane,
ti namesti furunu od bliznice, 80
trijes lakti bogme na visinu,
trijes lakti bogme na dužinu,
trijes lakti bogme na širinu,
pa mi turaj do devet vladike,
pa mi turaj do dvanajes popa, 85
i mi turaj sedamdeset đaka,
sedamdeset đaci samouci,
pa gu zgori tri dana i tri noći“.
Carska ruka bogme je dugačka:
namestija furunu od bliznice, 90
trijes lakti bogme na visinu,
trijes lkit boome na dužinu,
trijes lakti bogme na širinu,
pa mi turi do devet vladike,
i mi tura do dvanajes popa, 95
i mi tura sedamdeset đaka,
sedamdeset đaci samouci,
pa gu zgore tri dana i tri noći;
kada otvori furunu od bliznice,
što da vidi, čuda golemoga: 100
devet vladike učini se do devet ćutuka,
dvanajes popa učini se do dvanajes krlje,
sedamdeset đaka učinili se sedamdeset apostolije,
na kolena gi je sitna knjiga,
u ruke gi čaša pozlaćena, 105
ispred njima ta srebrna sofra,
sluga gi je sam sveti Nikola.
Tu videja srpski car Stefane
da je greja mnogo učinija,
jednak se je bogu priklonija: 110
„Čujete li sedamdeset apostolije,
može li se greja ispostiti?"
„Greja će se, kažu, ispostiti,
ti da postiš dori do života,
da metanišeš dori do života, 115
da rasturaš tog žutoga voska,
žuta voska i bela tamnjana,
kude čuješ bele manastire,
tad će tebe greja da se isposti“.
