Dušan Silni/3
| ←POJAVA 2 | Dušan Silni Pisac: Milorad Popović Šapčanin POJAVA 3 |
POJAVA 4→ |
POJAVA 3
SAVA, MILICA i LAZAR
SAVA:
Da ste blagosloveni, deco. Izabrali ste najboljega savetnika. Ona će vam biti i najpouzdanija pomoćnica — molite joj se! (Pokloni se ikoni Bogorodice. Milica i Lazar prilaze mu ruci.) Je li stigao Kralj?
LAZAR:
Jutros.
SAVA:
A Kraljica, a Kantakuzin?
LAZAR:
Svi su ovde. Još koji čas, pa ovde nastaje svečano primanje.
SAVA (Nezadovoljno):
Svečano? (Sedajući). Samo na trenutak da odmorim utruđene kosti, koje od jutros pešače... Ime tvoje mladiću?
LAZAR:
Lazar, stavilac na dvoru.
SAVA:
Sin?
LAZAR:
Vlastelina Pribca.
SAVA:
A ova vladičica (tražeći Milicu očima)?
LAZAR:
Moja Milica (trgne se) kći vlastelina Nemanjića Vratka. (Traži je i on očima). Eto, nema je.
SAVA:
Najlepši je devičanski ukras stid. Jeste li vereni?
LAZAR:
Sve — samo da omekša protivljenje njezinoga oca.
SAVA:
Protivljenje?... Reci iskušenje... sve što nije pobedonosno proputovalo kroz tesnu i strmenitu klisuru iskušenja, nije očišćeno, nije stalno... (Ustajući) Vratkova soba?
LAZAR (Pokazujući mu):
Na ova vrata.
SAVA (Pokazujući palicom na ikonu):
Samo i dalje molite Bogorodicu i mater sveta! (Polazi.)
LAZAR:
Ko si ti, oče?
SAVA:
Živi prah... ispaštalac grehova kojima nije vinovnik... Reče ovamo?
LAZAR:
Tamo.
(Sava ode.)
|