Dušan Silni/11

Dušan Silni
Pisac: Milorad Popović Šapčanin
POJAVA 2

POJAVA 2
JELENA i VUKAŠIN

VUKAŠIN (Pokloni se duboko; poljubi kraljici ruku pošto je prinese k čelu):
Preponizni sluga kraljevstva ti!
JELENA:
Naš preljubazni prijatelj i ponos meću gospodom našeg kraljevskog doma.
VUKAŠIN (Iz pristojne daljine):
Bojim se da me laskava pohvala ne ponese.
JELENA:
Tako čestit muž, ne treba da je i suviše skroman.
VUKAŠIN (Za se):
I ja tako mislim. (Glasno). Drskost je slabost koju najmanje trpim i na sebi i na drugima.
JELENA:
Vaša poniznost biće jednog dana uzvišena, za to vam jamčim ja.
VUKAŠIN:
Kraljice!
JELENA:
Dozvoljava vam se da izustite: prijateljice!
VUKAŠIN (Priđe ruci):
Tolika milost.
JELENA:
Ne, nagrada za usluge.
VUKAŠIN:
Tako neznatne...
JELENA:
Tako verne.
VUKAŠIN (Za se):
Dobro veruje. (Glasno). Priznajem srdačne... izvinite, stid me pominjati ih...
JELENA:
Naše je usluge prestolu priznati. Kralj je sklon blagonaklono primiti predlog koji sam mu podnela: podariće vam san despotski.
VUKAŠIN (Radosno):
Kako je milostiv kralj! Htedoh reći: kako je obilna milost, koju svetla kraljica izliva na mene nedostojnoga.
JELENA:
Hodite bliže! Ne dolikuje tako plemenitom mužu nositi despotski venac sam: treba vam drug.
VUKAŠIN (Lukav smešeći se):
Milostiva kraljice!
JELENA:
I rekoh u sebi: tako zaslužnom vlastelinu biću saveznica glavom ja, da nađemo druga koji će mu biti i radost i ponos.
VUKAŠIN:
Tolika milost!
JELENA:
I odlučih sroditi kuću našeg roditelja s vašom porodicom. Nadam se, da Stranimira dolikuje domu Mrnjavčevića. Kako vam se dopada naša sestra Teodora?
VUKAŠIN (Lukavo):
Teodora! Zaslužuje presto (Trgne se)... htedoh reći presto ljubavi.
JELENA:
Biti žena takome mužu — zar to nije sedeti na prestolu ljubavi?
VUKAŠIN:
Isuviše laskavo.
JELENA (Sita uvijanja Vukašinova):
Dosta! Čuli ste našu kraljevsku volju. Imate se do sutra odlučiti; neprestano mislite na Teodoru i despotski san!
VUKAŠIN (Lukavo, smešeći se):
Po zapovesti, mnogomoćna kraljice.
JELENA:
A sad nas ostavite na časak, dok vas s vašim drugovima opet ne pozovemo, dragi gospodine ćesare.
VUKAŠIN (U polasku):
A dotle ćemo mi već naći nama zamenika. (Ode).
JELENA:
S ovim smo gotovi. Ovoga moramo što čvršće privezati za naš dom. (Zazvoni. Uće prijavnik Germanac). Gospoda, što čekaju, neka izvole!

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milorad Popović Šapčanin, umro 1895, pre 129 godina.