Kulu gradi dunđer Todor.
U petak ju zagradio,
U subotu dogradio,
U nedelju na vr kulu.
Otud pošla devojčica, 5
Lepu pesmu zapojala,
Arbanašći glas razreva.
Zagleda se dunđer Todor,
Zagleda se, zamaja se,
Pa si pade od vr kulu, 10
Te se Todor jako ubi.
Pa otoše na suđenje.
Devojčica samosudnik:
„Ej sudijo, evendijo,
Krivo sedi, pravo sudi: 15
Pesma mi je - pojem si ju,
Glas si mi je - glasim si ga.
On đidija, što me gleda,
Što me gleda, a što pada?“
