Provedoše Dundaru
Kroz zelenu dubravu;
Pitaju je svatovi:
„Kam' ti, Dundo, darovi?" —
„Nisam prela, ni tkala, 5
Nit’ sam šila ni vezla,
Već u mlinu sidila,
Kolačiće kuvala,
U guzicu mećala!"
Ne more je konj ponijet', 10
Veće kola od olova
I pod njima dvan'est volov'.
(Stu galeša, stu rameša!
Nit’ je proso ni šenica,
Već divojka mlinara.) 15
Ne more joj prsten biti,
Veće gužva oračica.
Kad je došla dvoru bilom,
Ne more joj večer' biti,
Već dva ovna ispod zvona, 20
I dvi ovce jalovice
I četiri ovsenice;
Kad je ona večerala,
Poče rađat' čedo malo,
Pitao je stari svekar: 25
„Otklen tebi čedo malo?“
A ona mu odgovara:
„Što se čudiš, sida brado?
U čeda je puno otac’ —
Do dvadeset Kotarana, 30
I trideset Imoćana,
I dva draga iza grada,
I dva mila iza mlina,
I dva popa iza plota,
I Ilija sindžirlija 35
I Ivane naherkapane!"
Kad je jugro osvanulo,
Neće vanka brez opanka,
Ni na vodu brez divera,
Ni u crkvu brez prstena; 40
Iđe mlada pored sebe,
Dva su mlina promlila[1]
I dvi stupe stupale.
Srpske narodne pjesme iz neobjavljenih rukopisa Vuka Stef. Karadžića, knjiga prva, različne ženske pjesme, Srpska akademija nauka i umetnosti, Odeljenje jezika i književnosti, Beograd 1973., str. 182-183.
