Dunav se Savom oženio

Dunav se Savom oženio,
Tamiša je kumom okumio,
a Moriša ostarosvatio,
odeveri Drinu ladnu vodu.
Sve vode na veselje zvao,
na veselje Savi na brigu,
potočiće kićene svatove.
Kad su stali veselja činiti,
sve su vode na veselje došle,
na veselje Savi na brigu,
al ne dođe Drina ručni dever.
Rasrdi se Sava mila snaa,
knjigu piše Sava mila snaa
te poš[i]lje Drini ručnom deveru:
„Drino vodo, moj ručni devere,
z[a]št’ mi ne hte na veselje doći?”
Knjigu piše Drina ručni dever
te šilje Savi miloj snai:
„Ne srdi se, moja mila snao,
evo ide letnji Đurđev danak,
nabrati ću cveća svakojaka
i doći će vojske svakojake,
ovdi će se udariti vojske,
popadaće sve junačke ruke
i na ruke zlaćeni prsteni,
poslaću ti i prsten i venac;
ili nosim sve junačke ruke
i junačke samurli kalpake,
a ti valjaš drvlje i kamenje
te ti možeš u svaki put poći,
a ja ne mogu svaki put doći:
u svaki put tu nejma junaka.”
Kad je došao letnji Đurđev danak,
ondi su se vojske udarile
i ponela Drina ladna voda,
ponela sve junačke ruke
i na ruke zlaćene prstene
i junačke samurli kalpake.
Skočila je Drina ladna voda
te nabrala cveća svakojaka,
izvila snai Savi venac,
te poslala Savi miloj snai.

Izvori

• Erlangenski rukopis, zbornik narodnih pesama sa Balkana