Dr (komedija u četiri čina)/51
XX
GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ (ulaze i sa njima četvoro dece, dva muškarca i dve devojčice, od kojih jedna nosi buket)
ŽIVOTA (ščepa se za kosu): Jaoj, gospode Bože, obdanište broj devet! Samo mi je još to trebalo!
GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ (jednovremeno): Mi smo došle sa našom decom iz obdaništa, da u ime uprave i u ime nezbrinute dece izjavimo zahvalnost gospodinu doktoru Cvijoviću na održanome predavanju u korist obdaništa.
ŽIVOTA: E, hvala, hvala!
MILORAD (uzeo jedan jastuk, ali mu Slavka zadržava ruku): Pusti me da ih gađam!
SLAVKA: Ali, braca, zaboga!
GĐA SPASOJEVIĆ (izvodi napred devojčicu s buketom): Ajde, kaži!
DEVOJČICA (napravi reverans i počne deklamaciju): Vaše visoko preosveštenstvo!
ŽIVOTA: Gle sad! Je l` to tebi, Blagoje?
MILORAD (Slavki): Jaoj, pusti me da je gađam!
GĐA SPASOJEVIĆ: Ju, izvinite, zbunilo se dete pa uzelo deklamaciju koju je govorilo vladici pri osvećenju doma! (Devojčici) Ono drugo, dušo!
DEVOJČICA S BUKETOM: Gospodine naučniče slavni, zbog vašega dela idealnog, ovo cveće mali znak je pažnje obdaništa broj devet zahvalnog! GĐA SPASOJEVIĆ: Te je stihove napisala gospođa Protić.
GĐA PROTIĆ: Da, ja.
MILORAD: Osobito lepi stihovi.
GĐA SPASOJEVIĆ (devojčici, upućujući je Miloradu): Predaj gospodinu buket.
GĐA DRAGA: A ne, bolje je gospođi! (Pokazuje Klaru) Gospodin je ženjen.
GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ: Kako, gospodin je ženjen?
GĐA DRAGA: Da, ženjen je, je l` te, gospodine Života?
ŽIVOTA: Ama, šta mešate to, nije o tome reč!
GĐA DRAGA: Pa kažem, ženjen je. (Sojki) Zar ne, gospođo?
SOJKA: Razume se da je ženjen.
GĐA PROTIĆ: Ju, gospodine Života, pa što nam to niste kazali?
ŽIVOTA: Ama šta se vi mešate? Šta ima tu obdanište broj devet da se meša u te stvari? Ostavite me, tako vam boga, na miru!
MILORAD (Slavki): Ne mogu više da se uzdržim, ja ih moram gađati!
SLAVKA (uzdržava ga)
GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ (Životi): Mi se zaboga ne mešamo, ali se samo žalimo na nepriliku u koju ste nas doveli.
GĐA DRAGA: Vas još ništa, ali mene!
KLARA: A mene?
VELIMIR: A mene?
ŽIVOTA (Gleda ih sve redom): A mene?
GĐA DRAGA: Šta se nas vi tičete?
ŽIVOTA: A šta se mene vi tičete?
GĐA DRAGA: A, pa tako recite pa da znamo; tako dabome, da smo bar načisto!
GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ: Pa da, bolje je bilo načisto.
ŽIVOTA: Ama, ćutite vi, obdanište, šta se vi mešate!
GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ: Gospodine, mi smo dame!
ŽIVOTA: E pa kad ste dame, a vi ćutite!
GĐA DRAGA (njima): Gospodin je vrlo ljubazan.
GĐA SPASOJEVIĆ I GĐA PROTIĆ: To već vidimo!
ŽIVOTA (ščepa se za kosu): Gospode Bože, ovo je prava ludnica! (Svojima) Šta me gledate, vezujte me, vezujte me! Sve mi se u glavi uzmutilo, sve se isprevrtalo, ne umem da mislim više, razumete li, ne umem da mislim više!
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|