Dr (komedija u četiri čina)/50
XIX
ŽIVOTA, MARA, MILORAD, SLAVKA koja vodi PEPIKU i PREĐAŠNjI
SVI (koji dolaze upadaju uzbuđeni): Šta je, zaboga?
ŽIVOTA: Ko to viče?
SOJKA: Gospodin hoće da nas izbaci iz vaše kuće!
VELIMIR (kad spazi Pepiku, potrči k njemu, uzme ga u naručje i zagrli)
KLARA (prilazi Slavki i objašnjava joj stvar) ŽIVOTA: Kako da vas izbaci, zašto da vas izbaci?
SOJKA: Kao što vam je poznato, gazda Života, mi smo došli ovde da razgovaramo o zakupu vaše kuće u Molerovoj ulici. Rekli su nam da pričekamo u onoj sobi, jer ste vi momentalno zauzeti u porodici. Mi smo čekali i jednog trenutka, kad smo otvorili vrata da vidimo jeste li već ovde, sagledali smo skandaloznu scenu (Pokazuje na Klaru) Gospođa je vaša snaja, zar ne?
ŽIVOTA (zbunjen): Pa kako da kažem.... jeste... dabome da jeste...
GĐA DRAGA (koja je bila u dubini te je Života nije ni spazio, trgne se): Kako? (Prilazi napred)
SOJKA: Dakle, zatekli smo vašu snaju u zagrljaju sa ovim gospodinom.
ŽIVOTA: To je užasno, pa to je neverstvo! Ja ne dozvoljam da se moja kuća, moj ugled, moj obraz na takav način kalja. To je sramota! Molim vas, budite mi svedoci!
SOJKA: O, vrlo rado!
VELIMIR (zaprepašćen, Mari i ostalima): Šta je ovo, zaboga?
GĐA DRAGA (prilazi Životi): I ja sam bila prisutna, dakle i mene možete smatrati za svedoka.
ŽIVOTA (zaprepasti se kad je vidi): Vi? Šta ćete vi ovde?
GĐA DRAGA: Došla sam da saznam jedan nečuveni skandal. Dakle, vaš sin je odista ženjen?!
ŽIVOTA (zbunjen): Ama nije ženjen!
GĐA DRAGA: I vi se malopre, prijatelj- Blagoje, zakleste na jevanđelje!
BLAGOJE: Šta znam ja...
GĐA DRAGA: Šta znači ovo, gazda Života? ŽIVOTA: Ama, ne znači ništa, videćete da ne znači ništa.
GĐA DRAGA: Ja sam, dakle, izigrana. Sramota! I to, je l`te, vašoj časti i vašem ugledu dolikuje?
ŽIVOTA (očajan): Ama, čekajte zaboga!
GĐA DRAGA: I što ste sa mnom terali sprdnju i vi i ovaj moj vajni prijatelj Blagoje, to još tako, ali nemojte se varati da će vam to tako olako proći i to što ste terali sprdnju sa poštovanja dostojnim domom jednog ministra.
ŽIVOTA: Ama, čekajte, zaboga, polako! Objasni joj ti Blagoje.
VELIMIR: Ja ću vam objasniti, gospođo!
ŽIVOTA: Ti da ćutiš, ti si svojim postupkom ukaljao čast ove kuće, ti si razorio jedan srećan brak!
MARA: Ali zaboga, Života!
ŽIVOTA: Ti da ćutiš!
GĐA DRAGA: I ne razumem samo kako je vaš sin, osramoćeni suprug, na sve to ravnodušan.
MILORAD (smeje se i sleže ramenima): Šta se mene sve to tiče?
ŽIVOTA: Pa tebe se ne tiče, dabome, ali mene se tiče! (Sojki) Dakle, molim vas, ja računam na vas kao svedoke! (Gđi Dragi)A vi ćete se na kraju krajeva uveriti da moj sin nije ženjen.
SOJKA: Kako nije ženjen?
ŽIVOTA: Ama. Ženjen je, nemojte molim vas da me bunite! Za vas je ženjen, za gospođu nije ženjen!
GĐA DRAGA: Tako?!? No, to mi se dopada!!!
KLARA (očajno Slavki): Zaboga, gospođice, šta je sve ovo, šta se dešava?
SLAVKA: Videćemo, umirite se!
GĐA DRAGA: Ja bih vas molila, gospodine, pre nego što se udaljim, da mi kažete šta ću reći gospodinu ministru.
VELIMIR: A ja bih vas molio za objašnjenje šta je sve ovo što se događa.
SOJKA: A ja bih vas molila...
ŽIVOTA (zbunjen, spleo se i ne ume da se snađe): Ama čekajte! O, brate, navalili ste, te ja bih vas molio ovo, te ja bih vas molio ono. Polako, brate, sve ću vam objasniti. Dakle, evo u čemu je stvar. (Blagoju) Šta me gledaš, kog đavola, što i ti ne zineš da objasniš stvar!
BLAGOJE: Pa ne znam...
ŽIVOTA: Pa ne znaš, dabome! Kad ne znaš šta se pleteš ti da objasniš! Pusti mene da ja objasnim, nemoj se ti mešati. Dakle, šta sam ono hteo?... (Sojki) Vi ste došli za onaj stan u Molerovoj ulici. Lep je to stan, ima predsoblje, tri parketirane sobe sa kaljevim pećima, sobu za ostavu, za mlađe, kuhinju, vešernicu i sve ostalo. Kuća je sasvim suva, to vam garantujem, a sunčana je strana, verujte...
VELIMIR: Ali ostavite to, drugo mi vas pitamo!
ŽIVOTA: Ama šta imaš ti mene da pitaš? Zar ti mi zamesio sve ovo pa sad ti mene da pitaš!
GĐA DRAGA: Pa i ja sam vas pitala.
ŽIVOTA: Pa dabome, vama i hoću da odgovorim. Kad odete, dakle, gospodinu ministru, a vi ga, molim vas, pozdravite sa moje strane. Recite mu da ga ja neobično cenim i poštujem.
GĐA DRAGA: Ali ko vas to pita! Šta ću ja njemu da kažem?
ŽIVOTA: Recite mu...Recite mu... Deder, Blagoje, šta da mu kaže...?
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Branislav Nušić, umro 1938, pre 86 godina.
|