Dr (komedija u četiri čina)/17
XVII
MARA, MILORAD, SLAVKA, MARICA, PREĐAŠNjI
SVI (dolaze hitno): Šta je?
MARA: Šta je, zaboga?
BLAGOJE: Ne znam izbezumio se!
MARA: Života!
ŽIVOTA (spušta zamahnutu ruku sa stolicom i rezignirano gleda porodicu)
SLAVKA: Šta je, tata, zaboga?
MARA: Života!
ŽIVOTA: Nije Života, nego grospapa!
MARA (zgranuta gleda sve redom): Šta kažeš?
ŽIVOTA: To što ti kažem, a ti si grosmama.
SLAVKA (sa velikom zebnjom Miloradu): Braco, ocu nije dobro!
MILORAD: Priberite se , oče, zaboga!
ŽIVOTA( Miloradu): Da se priberem? A Pepika?
MILORAD (preneražen kao i svi ostali): Kakav Pepika, zaboga, oče?
ŽIVOTA: Još pitaš kakav? Tvoj Pepika! Tvoj Pepika, koji je progutao celu transbalkansku železnicu!
MARA (tiho Blagoju): Šta misliš, treba li zvati lekara?
BLAGOJE: Ne treba! (Životi) Rastrezni se, boga ti!
ŽIVOTA: Da se rastreznim? A univerzitet, a ćerka ministra saobraćaja, a Transval, a ostali moji planovi! I ko da ih poruši, jedan Pepika! (Bolno zajauče) Auh!
MARA (prestravljena, uzme ga pod ruku i odvuče fotelji): Ajde, ajde, odmori se, tebi je teško!
ŽIVOTA (klone u fotelju, zajauče bolno i dočepa za kosu): Pepika, nesrećni Pepika! (Svi se zabrinuto zbiraju oko njega)
ZAVESA
|