Drugarice, da ti se požalim
Kad su mene mladu udavali.
Bila lepa k'o u gori vila,
Kad sam sejo, za udaju bila.
A sad slušaj, što stariji znaju: 5
Oće mene mladu da udaju.
Ja se upoznah s jednim prikom
Ni ti sejo, ne kazuj nikom.
Jezik sejo, za zube zaveži.
Kad pomislim, koža mi se ježi, 10
Od sada ću, kažu, žena biti.
Mislim s prikom, kako ću noćiti,
U toj misli dani mi prođoše,
U nedelju svatovi dođoše.
Tu svatovi za večeru sjedoše, 15
A u jutro kući me vodiše.
Zapamtiću odsad, pa do vjeka,
Pred kućom me svekrva dočeka.
Sejo mila, ja pogledam u mila -
- Ona veli: živa snajo bila 20
Sejo moja, srce mi se cepa
Jer se Mile za večeras sprema,
Nešto priča, sve mu škripe zubi,
Kako će me mladu večeras da ljubi.
Kad svatovi sa večere odoše, 25
Mene Mile u sobu vodiše,
Mile vrata na sobi zatvara,
Pa me mladu, u krevet obara.
A ja sejo da crknem od muke,
Jer po meni svuda gmižu ruke. 30
Pa još nešto on uradi:
Nešto kruto iz gaća izvadi,
Podiže mi na ramena noge,
Mislila sam da mi duša ode.
Tu sam bila k'o gudalo kriva, 35
Jopet sejo, ostala sam živa.
Tako bilo gadno dva - tri dana,
Posle sam se naticala sama.
Al' šta vredi, ništa ne pomaže:
Mile više od triput ne može. 40
Mjesec dana od svadbe prođoše,
Meni mladoj, u goste dođoše.
Pa mi veli, moja mila nana:
"Ne vidje' te ćeri, ravno mjesec dana."
A ja majci na krilo sam pala: 45
"Da sam znala, pre bi se udala!"
Majka mi se sa stolice dignu,
Levim okom na mene namignu,
Ja se malo promeni' u licu
Pa sa nanom odo, u sobicu. 50
U sobici meni nana veli:
"Kako ste se na svadbi sproveli?
A ja majci odgovaram lepo:
"Omalo me Mile, ne pocepa."
Ovoj pesmi, dodati na kraju: 55
"Oženjeni to dobro poznaju,
Oženjeni ovu pesmu slaže,
I praktično more da pokaže.
Čitaj mala, nemoj da se stidiš
Sve ćeš ovo, praktično da vidiš. 60
