Dražino pismo
Autor: Dragoljub Mihailović
Pismo je objavljeno jula 1946. godine u Njujorku, od strane Komiteta za pošteno suđenje Draži Mihailoviću. Samo nekoliko dana posle toga, Mihailović je likvidiran u Beogradu
„Ni pod kojim uslovima neću napustiti svoju Otadžbinu i svoj narod. Svoju zemlju ne možete poneti na đonovima cipela, kako je rekao Danton kada su mu predlagali da napusti Francusku. Jedino što danas mogu da učinim je - da ponovim ove reči. Jer ja nisam Josip Broz Tito koji nema ničeg zajedničkog ni sa ovom zemljom niti sa ovim narodom, pa da mogu da pobegnem...
Tamo kod vas u Švajcarskoj imate dovoljno mojih oficira i vojnika koji su napustili zemlju i, sa mojom dozvolom. Vi takođe imate i veliki broj nekadašnjih ratnih zarobljenika i deportiraca, koji danas predstavljaju žive svedoke nepravde koja se sprovodi nad našom nacijom. Međutim, sjedinjeni duhom, ne propustite nijednu priliku, a da pašu patnju ne pokažete onima oko vas, tako da čitav civilizovan svet sazna pravednost naše borbe. Ponavljam, moje mesto je ovde, u mojoj zemlji, sa mojim narodom, da bih tako umanjio njihovu patnju, i da bih ih ohrabrio u njihovom verovanju u spasenje, koje će ipak doći.
Uvek sam govorio da će saveznici jednoga dana shvatiti kakvu su grešku napravili, dajući Jugoslaviju u ruke Tita i njegovih terorističkih komunista.
...Komunisti su skoncentrisali sve svoje napore da mene uhvate. Mobilisali su sve svoje servilne poslušnike: Bugare, Albance, Italijane i druge komuniste - koji su svi sjedinjeni u svojoj rešenosti da mene likvidiraju. U ovom poduhvatu sovjetski specijalisti su takođe brojni.
Vi znate moju strategijsku nameru, da se održim po svaku cenu za veliki zadatak koji je pred nama. Možda ću pasti za naš sveti cilj. Vi znate da će time pasti i pravedna borba naše nacije. Jer ja jedino činim što je volja naroda - zbog toga sam i počeo borbu protiv okupatorskih snaga, a docnije i protiv komunista... Ne sumnjam ni za trenutak, Zora slobode sa Ravne Gore zablistaće nad našom paćeničkom Otadžbinom.“