Dojče sine ta što bolan legaš
„Dojče, sine, ta što bolan legaš,
bolan legaš tolike godine?"
„Kad me pitaš, pravu ću ti kažem,
mori nane, pravo ću ti kažem.
Kad sam bija u pusto ajdustvo, 5
i sas mene trideset družina,
pa pođomo kroz goru zelenu.
Zavrna mi jedna silna kiša,
silna kiša i pomalo snega.
Poduniše tija silni vetri, 10
zamrznaše op'nci na noge,
zamrznaše toske za kolena,
samrznaše pištavi za srce,
zamrznaše puške na ramena,
zamrznaše fesovi na glavu, 15
zamrznaše košulje za snagu.
Iskočimo na Stare planine,
ugledamo crkvu manastira,
pa otamo crkvu manastira.
Založimo mnogo silnu vatru, 20
izgoreše pendžeri i vrata.
Razmrznamo opanci na noge,
razmrznamo toske od kolena,
razmrznamo pištavi od srce,
razmrznamo puške od ramena, 25
razmrznamo fesovi od glavu,
razmrznamo košulje od snagu.
Kad se dobro, nano, nagrejamo,
uzedomo manastirsko blago,
uzedomo trista žute lire, 30
iskočimo gore na planine,
I od t'g ti teško bolan legam”.
Datoteka:Murat Sipan vinjeta.jpg
