„Dođi, Jelo, dođi, dušo,
eli dođi, el' da dođem."
„Nemoj, nemoj, ludo mlado,
će mi dođev sramni gosti."
Ne sluša gu mlado momče, 5
te ujane vrana konja,
pa otide Jelke dvora,
pa vu stade pod prozora,
pa ulegne u bašticu,
vrza konja za ružicu 10
pa si sede da odmori.
Otud ide bela Jela,
zauzvila svilni skuti,
da nabere kitu cveća,
da si prati z'lve i jetrve. 15
Pruži ruku u bosiljak,
uvati gu ludo mlado,
pa gu kači konja vrana,
pa izvede na raskrsje,
odseče vu desnu ruku, 20
izvrte vu obe oči.
Viče Jela kolko može:
„Čujete me, mile druške,
ostavljam vi prokletiju,
ne varajte momčadiju, 25
momčadiju — adžamiju!"
Pevač i mesto zapisa
Jagoda Stojilković iz Donje Kupinovice. Pesme učila od majke. Godine 1971. saopštila
Reference
Izvor
Dragutin Đorđević: Život i običaji narodni u leskovačkom kraju, Narodni muzej, Leskovac, 1985., str. 179.
