Došao je juli...
Eno je, bosa, zabranom se krade,
A obrazom joj igra senka s granja,
I topla nedra i mišice mlade
Čekaju žudno tvoja milovanja.
Zenice svetle traže oči tvoje,
A usne vlažne žedno sunce piju;
Vapaj i patnja za nju ne postoje,
Jer ruke k tebi sanjivo se viju.
Čeka te tako kô vinograd zreli,
Da slavi vruću jesen berbe vaše,
Spomen na suton, kada ste se sreli
Zbunjeni prve iskapivši čaše.
Ona te čeka, a ti joj ponesi
Čarobnu pesmu prebrođenih voda
I budi ohol na ono što jesi:
Veliki psalam povesničkih oda.
Ona te čeka u zagrljaj čedan.
Ne traži lovor ni pokliče duge.
U svome carstvu ti ćeš biti jedan:
Car svoga vrta, a neznan za druge.
Bez alemova, u surom odelu,
Ti nećeš kruna s kojih sjaj se smakne,
Jer ti ćeš večnost osetiti celu,
Kad sveže rane usnicom ti takne.
Na nedru njenom, u kosi i oku
Naći ćeš vence svih svetova skupa,
Gazićeš ruže na svakome kroku
Prezriv i velik. Jer kô puna kupa,
Ona te čezne u ponoć duboku.
(1916)
