Dikina kuća
Prođi, diko, i našim sokakom,
I naša je kuća na sokaku;
Poznaćeš je makar i u mraku.
Kuća mala, al’ zabata nema,
Pod evedrom čudan svetac drema,
Čudan svedac, baš moj stari baba,
Baš moj baba — odneo ga daba.
Kad on čuje, da ko šorom prođe
I menika na moj pendžer dođe,
Tad se baba od sanka razdrema,
Pa on oće batinom da lema —
Lema baba, da sve koža puca,
Kog izlema, tom se bome štuca!
Izvor
[uredi]Stevan Bošković. 1862. Bačvanske pesme. Pečatnja Ignjata Fuksa: Novi Sad. str. 9-10.