DEO TREĆI
Ljubavi čednih splet se tre.
Lepota čupa zlatne kose
I jeca: »Propast! Sad i pre!...«
Oltare kapi krvi rose.
I carstva tonu. A kroz jek
Sinovi mladi znamen nose.
Napuklog šlema plače zvek.
A Moloh samog sebe mrvi.
. . . . . . . . . . . .
Zvekirom zvoni Novi Vek.
Mladi su došli. Narod vrvi...
S urlikom carstva pade znak,
Žezal i kruna posred krvi!...
Negdašnji sjaj. Sad večni mrak.
III
Kain još hoće. Spasa traži.
Još jedan nade ima zrak.
Rasipa otrov, bodri, snaži.
Odziva nema... Sram i stid!...
On zove, nudi, viče, draži.
. . . . . . . . . . . . . . .
Hramova časnih trese zid.
U borbu! Spasa biće... biće...
Zanos mu očni magli vid.
Krv svežu, toplu, bratsku, piće.
..............Krvav pir.
..........A na vidiku zora svić
.............Sedih monaha klir
..........Još snage ima.
Pobeda!... Odboj... Mir.
_ _ _ _ _ _ _ _
_ _ _ _ _ _ _ _
_ _ _ _ _ _ _ _
Vaj, teško njima! Teško njima!
Sa žrtvenika tanak, plav
Diže se oblak Svetog Dima.
IV, V
_ _ _ _ _ _ _ _
_ _ _ _ _ _ _ _
_ _ _ _ _ _ _ _
VI
Umoren borbom ljudski mrav
Dubokim bolom mladost žali,
Jer smrti strašan beše jav.
Nizovi cvetni tu su pali,
Na razbojištu, mestu tom,
Gde su kô mlada deca stali.
A sedi pošli domu svom.
Poljana opet mlada buja
I mladi rod se diže s njom.
Vetrova nova struji struja,
Iz krvi niče pesme zvuk,
A kad se ponoć zaleluja
I tužbalicu počne ćuk,
Niz crnih žena grobljem kruži
I jecaj stresa noćni muk.
Matera sedih jato tuži,
A deca zori poju poj,
Kad sunce celov daje ruži,
Kad snenih žena bahne roj
I zaleprša vijor ruku
I blesne kosā dugi broj.
Podnevna zvona zvonko tuku.
I opet igra, smeh i klik.
Vozove zrelog klasja vuku;
A jedrog vola grmi rik.
I na daleko pesme bruje
I vilinski se smeje lik.
VII
Slobodnih reka vode huje,
Slobodna mora biju hrid.
Slobodnog sunca zrake struje,
Slobodne dece blista vid.
. . . Suton. Rumeni morski vali
Dršću kô čednih cura stid.
Mišice ceo narod kali,
Jer pamti crnih dana kob.
Pobožno vosak žuti pali.
Svak jedan dragi plače grob.
Hvala iz punih bije grudi.
VIII
Prezren od Boga,sudbe, ljudi,
Zgarištem pustog doma bludi
Kainov sluga, smrvljen rob.
(Maj — avgust, 1915)
