Demon/8
| ◄ I ПОЈАВА | III ПОЈАВА ► |
Vuk:
Sa Balkana gusti oblak pođe
A u krv je krila zamočio,
Na pleća je Alkoran poneo.
Pred njime je vihor pohitao,
Da potrese krune i prestole;
A za njime bujica je pošla,
Da poplavi zlaćene krstove,
Da potopi što se krstu klanja.
Bedemovi tvrdi pred njime padaju,
A narodi za njim na koleni gmižu.
Ogromna je sila u tome orkanu,
Ko će ovoj sili odoleti lako?!
Genije (pojavljuje se.):
Despot Vuče ogromna je sila
Al' presto joj s’ na greh podupire,.
Porokom joj kruna pozlaćena;
Čisto srce odolet’ joj može,
Ljubav k rodu pobedit’ je može,
Jača j’ od nje večna božja pravda!
Vuk (kao van sebe.):
Jača — jača —
Demon (pojavljuje se.):
U kaljuzi roblje s’ valja,
PorFirom se mudrost kiti.
Lažna vera s praznoverom
Na izmence svetom vlada.
Mudrome je svaka vera dobra,
A najbolja koja mnogo daje!
Može li ti koja više dati
No što daje vera prorokova?!
U zlatu se binjiš sija,
Na kruni je Alem dragi;
Carsku silu i gospodstvo
Sve za jednu praznoveru
Što je roblje „srodstvom“ zove.
Genije:
Teško svuda svome bez svojega!
Srodstvo krvi svet je namnožilo,
Srodstvo duše blagoslov je steklo;
Srodan srodnom pomoć je najjača!
Lazareva ti si desna ruka,
Lazar glava srpstva vaskolika.
Demon:
U sindžiru roblje stenje;
Gospodstvo se umlju daje.
Kolena si gospodskoga,
Velmoža si silnog cara;
Vladalačko t’ ime krasi —
U carstvu ti nema para.
S’ toga t’ Sultan ruku pruža,
A iz ruke lravdu nudi. —
Srodan care vojsku daje —
Vojskovođa carev sluga! —
Tuđin care krunu daje
Despot Vuku Despotovo
Gospodinu Gospodarstvo!
Koja j’ vera prava vera?
Koje j' srodstvo zamašnije?
Genije:
Srodstvo krvi na nebu se veže
Večito je kao i nebo samo,
U tuđinstvu srodstva krvi nema,
Neveri je nebo zatvoreno! —
Car dariva svoju krv rođenu,
Daje Vuku najdražije blago;
A ko daje najdražije svoje,
Najviše je s njime darivao. —
Tuđin care tuđe dobro nudi:
Otet' valja na ga ponuditi!
Hoćeš svome svoje otimati,
Ol’ tuđinu svoje darivati?
Demon:
U Kruševcu carski dvori,
Uza dvore cvetna bašta;
U sred vrta do dva cveta
Jedan cvetak ljiljan-Mara,
Drugi ruža Vukosava.
Mirisom su vrt pokrile,
Sjajnom krunom osvetlile.
Otud idu dva junaka
Despot Vuče i Miloše,
S Braničeva jedan dođe,
Sa Pocerja drugi speši;
Svaki carski vrt obleće,
Svaki hoće carsko cveće.
Junacima care zbori:
Ljiljan cvetak plemeniti
Gospodsku će grud da kiti
Ali ružu mirisavu
Bolji junak uzbrat’ može.
Zasvetliše bojni mači
Usred vrta carevoga,
Zasijaše oči crne,
Zadrhtalo miris cveće — —
Ljiljanom se Vuk okiti
A ružicu Miloš uzbra! —
Ruža j’ caru mio cvetak,
Miloš sedi uz koleno:
S gospodstvom se dvori kite,
Al’ junaštvo dvore diže.
(Vuk hoda nemirno po pozornici za tim onet seda.)
Genije:
Sa junaštva Despot Vuk se slavi,
Sa vrline Miloš slavi pođe.
Ko se jednom sa vrlinom druži,
Taj na slavu nasrtat’ ne može!
Obiliću tvoju ruku pruži,
Vrli Miloš dušu će ti dati.
Pred vama će sila da s’ pokloni,
Za vama će pesma da zaori.
Sila turska hoće propanuti
Nakon vas će slava ostanuti!
Demon:
Despot Vuče, ne daj pleća,
Da od njega most sagradi
Car .Lazaru omiljeni
Mlad Milošu od Pocerja!
Što osvoji hrabri Despot Vuče,
Carevo je, tako zakon hoće:
Kom car dade onoga je,
Volja carska i to j’ zakon.
Čim se care silni sa pobede vrati
Novu krunu meće, svoju zetu daje.
Ko je caru mio zete,
Taj sa njime krune deli.
U Miloša mišca snažna
Obilića čelo sjajno,
Hoće krunu da ponese
Svetlu krunu despotovu.
(Vuk đipa i hoda u zanosu.)
Uzmi Despot Vuče što ti Muratpruža,
Za junačku ruku novu krunu daje;
Vera mu je prava vera
Srodstvo mu je zamašnije.
{U besnilu Vuk izlazi na demonovu stranu — Genije pokriva lice i odlazi. Demon
isčezava zlobno smejući se.) (Grmi i seva.)
|