[Devojka je selen brala u bašti, u bašti]
Devojka je selen brala u bašti, u bašti,
a u bašti javor drvo listalo, listalo,
pod javorom mlado momče zaspalo, zaspalo,
devojka je šaputala u sebi, u sebi:
„Ne mogu ga od žalosti buditi. Buditi, 5
nit’ ga mogu od radosti ljubiti, ljubiti!“
Pa se stade višnjem Bogu moliti, moliti:
„Duni vetre, duni jače od mora, od mora,
te skrši granu s javora, s javora,
ne bi li momče mlado skočilo, skočilo, 10
i mene mladu vodilo, vodilo!
