[Devojka je zelen bor sadila]
Devojka je zelen bor sadila.
Bor sadila Bogu se molila:
„Daj mi Bože da moj bor poraste.
da se penjem boru pod vrhove,
te da vidim to Kosovo ravno, 5
gde moj dragi ljuti bojak bije.
i da vidim u tom polju ravnom,
ko li tipe, ko li zadobiva.
Kad će dragi sa Kosova poći?
Kad će poći, i oće l’ mi doći?“ 10
Al’ do bora na zelenoj jeli,
zakukala tica kukavica,
pa govori lepoti devojci:
„O čuješ li lepota devojko,
nit’ bor sadi, nit’ se dragu nadaj, 15
nit’ se nadaj, niti će ti doći.
On je pao na Kosovu ravnom,
i pao je slavni care Lazo,
propala je srpska carevina.
Kose reži’ a lice nagrdi! 20
Kukaj mlada od sad pa do veka
dragi ti se povratiti neće!“
