Dvostruka ženidba Sokolović-Ibre
0001 Divan kupi budimski veziru
0002 U Budimu u svoju dahiru,
0003 Sve mu lale na divan izašle.
0004 Dervišpaša njemu govorio:
0005 „Čuj, veziru caru na muhuru!
0006 De nam pravo i pravično kaži,
0007 Što s’ skupio divan oko sebe?“
0008 Hoće vezir, svoju diže glavu,
0009 Prvoj lali svojoj govorio:
0010 „Dervišpaša, lalo najmilija,
0011 Najmilija i najpametnija!
0012 Ja ako sam divan pokupio,
0013 Lalo moja, jest mi za potribu.
0014 Sve vi lale u Budimu znate,
0015 Koliko sam jako ostario:
0016 Brada mi je bila na vilici,
0017 A ja ništa od evlada nemam,
0018 Jesam udov osto u Budimu,
0019 A u mene dobro dostojanje:
0020 Dobru imam na čifluku kulu,
0021 Trijest ata i srebrnih rahta,
0022 Pa ja imam tri timara raje,
0023 U dvama su drveni čardaci,
0024 U svakog sam kneza postavio;
0025 A kod svakog drvena čardaka
0026 Ja po trista imadem dimova.
0027 Svaki timar daje na godinu
0028 Za trećinu po trideset kesa,
0029 U trećem je kula od kamena,
0030 Oko kule hiljadu dimova,
0031 A u kuli subaša i kneže.
0032 Imam do tri skele na Dunavu,
0033 Svaka skela baca na godinu
0034 Punih trista pod muhurom kesa.
0035 Sve će moje preći na drugoga,
0036 Kad ja ništa od evlada nemam.
0037 Nego, lalo prva kod kolina!
0038 Čuo jesam za dobru divojku
0039 Nisko doli a u Komorhanu,
0040 Lipu Jelu komorhanskog bana.
0041 Da je majka rodila junaka,
0042 Sestra brata da je othranila,
0043 Junačkim ga pasom opasala,
0044 Koji b’ kurban glavu učinio,
0045 Pa bi dobra konja poklopio,
0046 Te bi sišo bilu Komorhanu,
0047 Iznio mi Jelu divičicu:
0048 Ja bi njega čirjak učinio,
0049 Ja bi njemu kulu poklonio,
0050 Što je kod nje hiljadu dimova.“
0051 Dervišpaša svoju diže glavu,
0052 Pa on veli budimskom veziru:
0053 „Čuj, veziru caru na muhuru!
0054 Unđur nije kuga pomorila,
0055 Jer još u njem imade junaka.
0056 De napiši sitnu bujruntiju,
0057 Pa je podaj haznadaru svome,
0058 Nek je nosi od grada do grada,
0059 Nek obznani svakom poglavaru:
0060 U svakoga imade junaka,
0061 Ne će li se taki junak naći.“
0062 Kad te vezir razumio riči,
0063 On se fati divit i kalema
0064 I artije knjige nepisane,
0065 Pa on piše sitnu bujruntiju,
0066 Dobavio haznadara Muju,
0067 Dade njemu sitnu bujruntiju,
0068 I još Muji naustice kaže,
0069 Da je obznani svakom poglavaru.
0070 A haznadar poside alata,
0071 Dobar alat nare pokazuje,
0072 On se baca i desno i livo,
0073 Ispod kova živa vatra siva,
0074 Na nozdrve poliću dimovi,
0075 Ko kad pred njim pucaju kubure,
0076 Cik ga stoji kao prisojnice,
0077 Ama jeka baš ko ranjenika.
0078 Stade škripa vrata od hajata,
0079 A na vrata sumbulj-udovice.
0080 Trzaju se džamali pendžeri,
0081 Na pendžere divojačke glave,
0082 Svaka staru dovikuje majku:
0083 „Moja majko, gledaj sa pendžera,
0084 Vidi, majko, vezireva sina!“
0085 Kad pogleda majka sa pendžera,
0086 Svaka ćeri veli kod pendžera:
0087 „Davor ćeri, u mene jedina!
0088 Ono nije vezirevo dite,
0089 Ven haznadar budimskog vezira.
0090 Blago majci, koja ga rodila
0091 I pametna po svitu poslala!
0092 Blago druzi, kojoj sritno dođe,
0093 Onoj duši, kojoj suđen bude,
0094 Koja njega uspitomi duša
0095 Na jastucih, pa na biloj ruci!"
0096 A Mujaga haje i ne haje,
0097 On u grivu gleda alatovu,
0098 Jer se boji pomamnu alatu,
0099 Da mu ne bi đema ujagmio,
0100 Jer bi išo, kud je njemu drago.
0101 Iskoči ga gradu na kapiju
0102 Kraj hajrata cara Sulejmana
0103 I otišće niz Muhačko ravno,
0104 Upravi ga niz Unđurovinu.
0105 Sve on hoda od grada do grada,
0106 U svakome kaže bujruntiju,
0107 Niko je se pa da primi ne će,
0108 Jer je mučno Komorhanu sići,
0109 Glavu svoju kurban učiniti.
0110 Mujo hoda misec i nedilju,
0111 Vavik sitnu nosi bujruntiju.
0112 Sedamdeset obađe gradova,
0113 Najzad siđe do Požege bile,
0114 Pa otalen na Kaniško ravno:
0115 Već mu alat ni s mista ne mere,
0116 Iznad njeg se čavke ulitaju,
0117 Nadaju se smrti alatovoj.
0118 Vrlo Mujo nujan i zlovoljan,
0119 Pa se svojim atom pregovara:
0120 „Moj alate, desno krilo moje!
0121 Kamo srića, da smo poginuli,
0122 Da ovog dana nismo dočekali!
0123 Kamo srića od Boga dragoga,
0124 Da smo sami sišli Komorhanu,
0125 Mi bi do sad Jelu izbavili,
0126 Ja bi tamo kosti ostavili.“
0127 Kad iziđe na po polja ravna,
0128 Pod njim alat zemlji poletio,
0129 Mrtav pade na meraju travu.
0130 Mujo za njim suzama prolio,
0131 Alatove odape kolane,
0132 Sedlo zguli sa alata svoga,
0133 Mujo sedlo uprtio na se,
0134 Pa Kaniži tegli do kapije.
0135 Kad Kaniži na kapiju dođe,
0136 Na njoj nađe do dva ihtijara:
0137 Jedno bio Hasanpaša Tiro,
0138 A drugo je kaniški Đulaga.
0139 Sedlo baci, pa im salam viknu,
0140 Pa on paši poletio ruci,
0141 Paša ruke ne da poljubiti,
0142 Haznadaru hožgeldiju daje:
0143 „Jesi l’, sinko, zdravo pa veselo,
0144 Kud si hodo po Unđurovini?“
0145 Njemu veli Mujo haznadaru:
0146 „Zdravo jesam, al veselo nisam,
0147 Sreća kamo, da sam poginuo,
0148 Da ovog dana dočekao nisam!“
0149 Pa se fati sitne bujruntije,
0150 Bujruntija plaho poveščala
0151 Hodajući od ruke do ruke,
0152 Pa je paši pruži na kapiji,
0153 Paša pruži kaniškom Đulagi,
0154 A Đulaga vrati haznadaru:
0155 „Haznadaru budimskog vezira!
0156 Tu ostavi sedlo alatovo,
0157 Pa ponesi sitnu bujruntiju
0158 Biloj kuli dizdar-Omerage,
0159 Jer naš dizdar provodi veselje,
0160 Sina ženi Huseina svoga,
0161 Tu imade kolo divojaka,
0162 Oko kola još više momaka,
0163 Pokaži im sitnu bujruntiju,
0164 Ne bi li se koji zastidio
0165 Ama koje dilber divičice,
0166 Primio se sitne bujruntije.
0167 Ako je se pa niko ne primi,
0168 Ti se vrati meni na kapiju,
0169 Ja ću imam-efendiji poći,
0170 Upitati našeg efendije:
0171 Da li fetva obrijati bradu.
0172 Ako dala, vjeru ti zadajem,
0173 Mutlak hoću bradu obrijati,
0174 Pa ću, sine, Komorhanu sići,
0175 Ja izniti Komorhanku Jelu,
0176 Ja ću svoju izgubiti glavu.“
0177 Tad haznadar uze bujruntiju,
0178 Siđe kuli dizdar-Omerage,
0179 Čudna s’ čuje žurba u avliji,
0180 Jer kad koja puška otrguje,
0181 A pivaju momci i divojke.
0182 Kad Mujaga uđe u avliju,
0183 Sve j’ istina, što mu aga kaže:
0184 Sve je stao momak i divojka.
0185 Salam dade, momci otprimiše,
0186 Jednom momku pruži bujruntiju,
0187 Providi je, a drugom je dade,
0188 Taj pregleda, dade je do sebe,
0189 Bujruntija pođe na okolo.
0190 Kad pogleda Mujo po avliji,
0191 Viđa Zlatu dizdar-Omerage,
0192 Pristala se zgodila divojka.
0193 Bujruntija do divojke dođe,
0194 Kod nje stoji Sokolović Ibro,
0195 Mladi momak od dvaest godina,
0196 I on viđa, što mu knjiga kaže,
0197 Ujagmi je, pa je poljubio,
0198 Pa je vrže sebi u džepove,
0199 A iz kola momak dovikuje:
0200 „Haznadaru našega vezira!
0201 Ja se primih sitne bujruntije,
0202 Haznadaru, veš je briga moja.“
0203 Pa iz kola Ibro iskočio.
0204 Viče Zlate lipa dizdareva:
0205 „Davor Ibro, srce divojačko,
0206 Ne ostavljaj mene iza sebe!
0207 Ti se lakše moreš oženiti
0208 Brez kahara i teška mejdana,
0209 Ibro dušo, i boljom divojkom.“
0210 Ibro ide, ni mukaet nije,
0211 A divojka za njim povikuje:
0212 „Davor Ibro, srce ispod meme!
0213 Evo ti je vjera divojačka,
0214 Ako s’ zdravo ti otud povratiš,
0215 Gledat hoću sa pendžera svoga
0216 Do Begaje i aga-ćuprije:
0217 Ja ću svoju ostaviti kulu,
0218 A tvoju ću, Ibro, naseliti
0219 Prije Jele komorhanskog bana.“
0220 U tom Ibro na vrata izađe,
0221 Ode momak svojoj biloj kuli,
0222 Svoju majku u ruku poljubi,
0223 Njemu stara besidila majka:
0224 „Ibro, sine jedini u majke!
0225 Što si tako čehru prominio,
0226 Da te nije, sine, zabolilo,
0227 Da se nisi s kime zavadio?“
0228 Njojzi veli Sokolović Ibro:
0229 „Nisam, majko, vjeru ti zadajem,
0230 Ja se ni s kim zavadio nisam,
0231 Nit je mene, majko, zabolilo,
0232 Neg ja skačem kolo divojačko,
0233 Haznadar uđe našega vezira,
0234 Pa poteže sitnu bujruntiju,
0235 Ona hoda od ruke do ruke,
0236 Niko je se pa da primi ne će,
0237 Da on siđe bilom Komorhanu,
0238 Da iznese banovu divojku,
0239 Da oženi budimskog vezira.
0240 Meni, majko, vrlo mučno bilo,
0241 Ja se, majko, zastidih divojke,
0242 Lipe Zlate dizdar-Omerage,
0243 Pa se sitne primih bujruntije.“
0244 „ „Neka, sine, milom Bogu fala!
0245 Fala Bogu i današnjem danu,
0246 Kad je stara dočekala majka,
0247 Da opremi od kuće vojnika.“ “
0248 A Ibro je njojzi govorio:
0249 „Ima l’, majko, išta od odila,
0250 Što ga nose kranjci cesarovci,
0251 Je l’ ostalo iza roditelja?“
0252 „ „Ima, sine, vjeru ti zadajem,
0253 Tebi je stara doštedila majka,
0254 Sad će tebe majka sigurati.“ “
0255 U odaji sanduk otvorila,
0256 Pa poteže katansko odilo,
0257 Pa pred sina meće jedinoga:
0258 To je njemu babo nabavio
0259 Desnom rukom a i britkom ćordom,
0260 A starica majka doštedila.
0261 Kad se momak Ibro napravio,
0262 Ne b’ ga stara prepoznala majka,
0263 Rodila što je i mučno hranila,
0264 Kamo l’ kranjci po ćesarovini.
0265 Mlad je momak, nausnice nema,
0266 A lipši je od svake divojke.
0267 Njemu veli ostarila majka:
0268 „Ibro, sine u majke jedini,
0269 Deder zovni kahvedžiju Husu!“
0270 Hoće Ibro, pa ga dovikuje.
0271 Kad upade kahvedžija Huse:
0272 „Huse sine, drago dite moje!
0273 Hajde, sine, u čaršiju siđi,
0274 Iskupi mi trideset delija,
0275 Neka meni u odaju dođu:
0276 Ja ću njima ajluk podiliti
0277 Posli svoga Sokol-Omerage,
0278 Jadi moji, u osmoj godini,
0279 Nikad im ga nisam podilila.
0280 Fala Bogu i današnjem danku,
0281 Kad je starka dočekala majka
0282 A u kuli svoga četovnika.“
0283 A odskaka kahvedžija Huse,
0284 Sve iskupi trideset delija,
0285 A pred njima čauš-Delaliju:
0286 To je njima vrlo milo bilo.
0287 U odaju kada uskočiše,
0288 Naprid uđe čauš Delalija:
0289 A za njime Osman bajraktaru,
0290 Za njim ide tutundžija Meho.
0291 Kad vidiše agu sigurata,
0292 Čauš zacvili, pa mu poletio:
0293 „Zar je ova glava dočekala,
0294 Da moj aga pođe četovati
0295 Posli svoga babe roditelja,
0296 Posli babe osme godinice!“
0297 Svaki njemu ruci polećuje,
0298 A njemuka čauš besidio:
0299 „Slatki aga, Sokolović-Ibro!
0300 Ja te molim, pa ti ruku ljubim,
0301 Daj ti meni izun od sebeka,
0302 Da ja idem Komorhanu sići,
0303 Jer sam s tvojim babom sahodio,
0304 A ti nikad četovao nisi,
0305 Luda si se glava pregodio,
0306 Pa bi mogo tamo poginuti,
0307 A ja ne bi svoje ni žalio,
0308 Veš je mene prošlo vikovanje.“
0309 Ibro njemu momak govorio:
0310 „E moj čajo, tebi hoda nema,
0311 Vi čuvajte moje dobro kule,
0312 A slušajte moje stare majke!“
0313 Stara majka sanduk otvorila,
0314 Izvadila jasna talambasa,
0315 Pa ga dade čauš-Delaliji:
0316 Uze čauš, u njeg udario.
0317 Pa izvadi od zlata bajraka,
0318 A dade ga Osman-bajraktaru,
0319 On iznese bajrak na avliju.
0320 Onda starka povadi odilo:
0321 Obuče se trideset delija.
0322 Pa njimaka mezu postavila,
0323 Oni s’ s agom ponapiše vina.
0324 Delije se željne prigodile
0325 Fatiše se malih džefedara,
0326 Okreću im grla do pendžera,
0327 Otrguju sa toplih pendžera.
0328 Stara majka na noge skočila,
0329 Ona veli kahvedžiji Husi:
0330 „Hajde sa mnom do prezida siđi!“
0331 Kad oboje do prezida siđe,
0332 Kod dorata dolaf otvorila.
0333 Kako j’ aga svijet prominuo,
0334 Osto dobar na jaslama dore,
0335 Nikad viđo sunca ni miseca,
0336 Pa već osma hoda godinica.
0337 Sa njeg Huse obori čuleve,
0338 Konja dobra timar učinio,
0339 Pod katansku njega sigurao.
0340 Ja kad Huse ata opremio,
0341 Iziđe mu Sokolović Ibro,
0342 Do dorata momak dohodio:
0343 „Stani, dore, oba krila moja!
0344 Padoše nam iznenada puti,
0345 Da idemo u Ćesarovinu,
0346 Da vidimo tanke madžarice.“
0347 Prefati mu četiri kolana,
0348 A zabaci četiri kajasa,
0349 Dva sindžirli a dva ibrišimli,
0350 Pa poside doru u avliji.
0351 Majka njemu kanat otvorila,
0352 Do nje dođe Sokolović Ibro,
0353 On se povi po sedlu doratu,
0354 Ljubi majku u obidve ruke,
0355 Obi ruke, pa u bile dojke:
0356 „Halali, majko, sinu jedinome!
0357 Halal nikog umoriti ne će,
0358 Jal viditi, jal viš ne viditi.“
0359 Njemu stara halaljuje majka:
0360 „Hajde, sine, hairom ti bilo,
0361 Svud hodio, majki dohodio,
0362 Lagano ti četovanje bilo,
0363 Kano mliko tvoje stare majke!
0364 Neg čuješ li, što ću govoriti:
0365 Obraz čuvaj mrtva roditelja
0366 I hatora Hasanpaše Tire!
0367 Bolje ti je tamo poginuti
0368 Neg crn obraz na Kanižu sniti,
0369 Da se s tobom šale Kanižani
0370 Po mejhanah, kad s’ napiju vina.
0371 Ni tvoj babo šala bio nije,
0372 Sedam se je puta oženio,
0373 Za svaku je ćordu krvavio.“
0374 „ „Vira je, majko, ne brini se s time!“ “
0375 To joj reče, iskoči dorata,
0376 Pa udari momak kroz Kanižu.
0377 Dobar mu se dorat pomamio,
0378 Zaležo se osam godinica:
0379 Po dva koplja u višine klisa,
0380 Sve po sedam fata u duljine,
0381 Na svem skoku klekni na kolina
0382 Od naglosti pa ljutine teške.
0383 Preko đema modar plamen liza
0384 Od žestoka zuba doratova,
0385 Sve ga zvizga stoji na nozdrve
0386 Baš ko zmije ljute iz kamena:
0387 Gledaju ga kaniške divojke.
0388 Ispod bile udario kule,
0389 Ispod kule dizdar-Omerage.
0390 Lipa Zlate kolo ostavila,
0391 Pa izašla u svoju odaju,
0392 A džamali pendžer otvorila,
0393 Na pendžer se lipa pomolila,
0394 Od nje siva sva butum avlija.
0395 Kada lipa Ibru ugledala,
0396 Ona viče Sokolović-Ibru:
0397 „Što si, dušo, glavu obisio,
0398 Ko kad si mi iglu izgubio!
0399 Da sam jadna dukat izgubila,
0400 Ne bi tako glave obisila.
0401 Digni glavu, pa vidi divojku,
0402 I lipša sam i viša od Jele.“
0403 Ibro momak nikad i ne haje,
0404 Neg u grivu gleda doratovu,
0405 Pravi konja na kajasu svoga.
0406 Jope Zlatka njega dovikuje:
0407 „Davor Ibro, srce divojačko!
0408 Evo ti je vjera od meneka,
0409 Prvlje ću ti kulu naseliti,
0410 Mene ’š naći u svojoj odaji.“
0411 Otišće Ibro niz Begajsko doru
0412 Do Begaje i aga-ćuprije.
0413 Vavik Zlate gleda sa pendžera,
0414 A proliva suze niz obraze,
0415 Jer ona žali Sokolović-Ibre.
0416 Ćupriju Ibro na Begaji priđe,
0417 U bakonjski klanac uskočio.
0418 Kad je Ibro klanac pregazio
0419 Na glavicu na Arapovicu,
0420 Kraj ledena vrila hadžijina,
0421 Kraj biljega Bejze Pečujkinje,
0422 U Bakonju Ibro uskočio,
0423 Pa je Krnju jelu natfatio,
0424 Na planini hunku pregazio,
0425 Na Podravlje istira dorata:
0426 Veš dan prođe, tavna noćca dođe.
0427 Goni svoga niz Podravlje doru
0428 Do ćuprije ćorave Marije.
0429 Kad ćupriju momak pregazio,
0430 Višta je glava Sokolović Ibro,
0431 Jer je njega čauš svitovao:
0432 „Kad ćupriju ti pregaziš, Ibro,
0433 Ne okreći uz crne lugove,
0434 Jer bi sašo u Janjok kameni;
0435 Jer dok priđeš, brate, na ćupriju:
0436 Dorata baci s desna na lijevo,
0437 Pa ti hajde niz crne lugove,
0438 Ti će puti sići Komorhanu.
0439 Tamo ti je dore sahodio
0440 A pod tvojim babom roditeljem.
0441 Gdje uskoči dobar pred birtiju,
0442 Ti se odaj i toj birtašici:
0443 Babina je, brate, posestrima,
0444 Dočekat će tebe birtašica,
0445 Tudi moreš konak učiniti
0446 Ka u svojoj od kamena kuli,
0447 Ka kod svoje po rođenju majke.“
0448 On upravi s desna na lijevo,
0449 Kada mu je dore sahodio
0450 Pod njegovim babom Omeragom.
0451 Komorhanskom polju iskočio,
0452 A veš bio danak osvanuo.
0453 Dorata goni Komorhanu svoga,
0454 Pa dok siđe gradu na kapiju,
0455 Veš mu žarko ogrijalo sunce.
0456 Na kapiji dva stoje soldata
0457 Pod mušketi i pod bajuneti.
0458 Njima Ibro dobro jutro viče,
0459 Oni njemu jutro otprimiše:
0460 „Da si svital zdravo gospodine!“
0461 Obadva se Ibri pokloniše,
0462 Kraj njih Ibro uskočio doru.
0463 Kad udari momak niz čaršiju,
0464 S obi strane u gusto dućani:
0465 Tu madžara bazrđana nema,
0466 Neg madžarke dikle bodulice:
0467 U pasu tanke, a taman visoke,
0468 Crna oka, izvitih obrva,
0469 Sve na njima diba i kadifa,
0470 Ulaktile u džepove ruke.
0471 Kad ih Ibro očima vidio,
0472 Svom doratu kajas pokupio.
0473 Da t’ je bilo stati pogledati,
0474 Što s’ od momka i dorata radi!
0475 Čudno dobar nare pokazuje:
0476 Ispod kova živa vatra siva,
0477 Ispod konja ćeremit poliće,
0478 Po dućanih pada i bazrđanih.
0479 A madžarke na noge klisaju,
0480 Jedna drugu viče na dućanu:
0481 „Luce, kuce, moja drugarice,
0482 O Anice, po Bogu sestrice!
0483 Mi kako smo sile pazariti,
0484 Još nam ’vaki nije projahao
0485 Posli age Sokol-Omerage.
0486 Dok je ovud doru progonio,
0487 ’Vaka j’ nara u tog age bila.
0488 Pa tako mi sedam molitava,
0489 Gledajući na ovu katanu:
0490 I ovo je Turčin na doratu,
0491 ’Vaka j’ nara u svakog Turčina,
0492 Kako s’ đavo može obdržati!“
0493 Kad Ibro siđe na pola čaršije.
0494 Dorat mu se na kajasu baci,
0495 Pa uskoči u jednu avliju.
0496 Stade vriska ata prazovita,
0497 Ko kad pred njim otrže prangija,
0498 A zakopa i desnom i livom,
0499 Konda j’ tudi jošte dolazio.
0500 A ispade pjana bunijevka,
0501 Ona trče, kroz avliju viče:
0502 „Blago meni i današnjem danku,
0503 Slatki ti meni gosti najahaše!“
0504 Do dorata ona doletila,
0505 Sve ga ljubi u peču od zlata:
0506 „Davor dore pobratima moga,
0507 Moga pobre Sokol-Omerage,
0508 Kad mi osme dođe godinice!“
0509 Ibro njojzi dobro jutro viče,
0510 Ona njemu jutro otprimila.
0511 Ibro frci sa dorata svoga,
0512 Krčmarica ufati dorata,
0513 Dovede ga do svoje kaštele,
0514 Na gotove jasle napuštala,
0515 Gdje je misto doratovo bilo.
0516 A na troje jasle prigradite:
0517 U jednih je ječma ugruhata,
0518 U drugih je trava ditelina,
0519 A u trećih bunar voda hladna.
0520 Neka bira, što je njemu drago!
0521 Od kaštele pritvorila vrata,
0522 A na vrata kilit navalila.
0523 Povrati se, pa do Ibre dođe,
0524 Uvede ga u svoju odaju.
0525 Ibro sjede na mehku jateku,
0526 Zamače se do pušaka malih,
0527 Nije vuna, ven je perutina.
0528 Krčmarica mezu postavila,
0529 Pa je jednu čašu dofatila,
0530 Štono drži punu litru vina.
0531 Natoči je, pa ga nazdravila,
0532 Uze Ibro, pa je iskapio,
0533 S njome Ibro lupi o stolicu,
0534 Sva mu prsnu čaša caklenjača:
0535 „Bog ti ubio onoga majstora,
0536 Što te veću nije načinio!“
0537 Jer se Ibro bio zamorio,
0538 Krčmarica u njeg pogledala,
0539 Pa je drugu čašu dofatila,
0540 Ta joj važe pet litara vina.
0541 Natoči je, pa ga nazdravila,
0542 Iskapi je Sokolović Ibro,
0543 Pa je vrže Ibro na stolicu,
0544 A poleti pjana bunijevka,
0545 Pa pregrli Sokolović-Ibru:
0546 „Slatki sine, Sokolović-Ibro!
0547 Što s’ ne odaš tetki u birtiji?
0548 Dok ti je babo bio u životu,
0549 Pa je meni, sine, dolazio,
0550 Ja sam tvoga babu pobratila:
0551 To je čaša roditelja tvoga,
0552 Tako j’ i on hladno pio vino.
0553 A meni bi aga kazivao,
0554 Da imade na odžaku sina,
0555 Da mu se je na babu bacio,
0556 Da će biti pravi očeviću,
0557 Pa se odaj tetki u birtiji!“
0558 Onda Ibro njojzi govorio:
0559 „Moja tetko, Pavo krčmarice!
0560 Volj’ t’ odati, volj’ ti zakloniti:
0561 Baš je glava Sokolović-Ibro,
0562 Sin jedini Sokol-Omerage,
0563 Tetko moja, veš drugoga nema.“
0564 „ „E moj sine, Sokolović-Ibro!
0565 Fala Bogu i današnjem danu,
0566 Kad je tetka tebe dočekala!
0567 Kakvu sam ti našla divičicu,
0568 Lipu Jelu komorhanskog bana,
0569 Da je danas u rimluku nema
0570 Pristalije pa ni valjalije!
0571 Sad ću ići na muštuluk Jeli,
0572 Jere ima puna godinica.
0573 Kako se je nakan udavati.
0574 Ja Jelici kažem divičici,
0575 Da pričeka Sokolović-Ibre,
0576 Pa će viđat, što viđala nije.“ “
0577 To mu reče, pa na noge klisi,
0578 Ona ide niz novu čaršiju
0579 Biloj kuli komorhanskog bana
0580 Na muštuluk banovoj divojci,
0581 Da joj ona za Ibru kazuje.
0582 Pava Jeli u odaju uđe,
0583 Kad li Jele sidi kod pendžera,
0584 Prima sebi đerđef isherila,
0585 Iglom bode, a zlato provlači,
0586 Zlatna pera na okolo reda.
0587 Jele piva kod đerđefa svoga,
0588 A prepiva Sokolović-Ibru:
0589 „Gdje si, Ibro, iza gore sunce!
0590 Svi te fale, ni ja te ne hulim.“
0591 Pava njojzi dobro jutro viknu,
0592 Jelica joj jutro odazvala:
0593 „Da si zdravo, naša krčmarice!“
0594 Kod nje sjede Pava krčmarica,
0595 Pa joj tiho kod pendžera kaže:
0596 „Lipa Jele, gospodska divojko!
0597 Da ti znadeš, što ova glava znade,
0598 Ti bi meni muštuluka dala:
0599 Da ja tebi za Turčina kažem,
0600 Za Turčina Sokolović-Ibru.
0601 Ti kako si pala od matere,
0602 Ti ga takog nikad čula nisi,
0603 Ja kamo li očima vidila.“
0604 Jele veli Pavi krčmarici:
0605 „Moja Pavo, je l’ istina prava?“
0606 „ „Istina je, vjeru ti zadajem,
0607 Eno pije u mojoj birtiji.“ “
0608 A Jele se fati u mantiju,
0609 Pavi dade pedeset cekina:
0610 „Hajde, Pavo, mom Sokoloviću!
0611 Evo mu je vjera Jeličina:
0612 Kad dan prođe, tavna noćca dođe,
0613 Eto mene u tvoju birtiju,
0614 Ja ću s’ s njime vinca napojiti.“
0615 A Pava se natrag povratila,
0616 Pa sve Ibri kaže u odaji.
0617 Istom vakat od akšama prođe,
0618 Po pendžeru ždraka udarila,
0619 A na vrata uskoči divojka:
0620 U odaju šefak udario
0621 Od zlamenja i dragog kamenja
0622 I lipote kićene djevojke,
0623 Ko kad sunce pade u odaju.
0624 Sva s’ u zlatan fistan umotala,
0625 Kušakom se utegla ćemerom,
0626 U ćemera sve ploče od zlata,
0627 Sve po njima dragi kamenovi,
0628 Iz njih modri biju plamenovi,
0629 Sarlaišu niz dilber divojku.
0630 A obukla dva mavi jeleka,
0631 Jedno diba, a drugo kadifa,
0632 Sve po dibi sitne kabarice,
0633 Vrlo sitne, al od suha zlata,
0634 Po kadifi od zlata krugovi.
0635 Na dvi dojke dva mlada miseca,
0636 A niže njih zvizde prehodnice,
0637 Niz misece od zlata sindžiri,
0638 Na sindžirih od zlata cekini.
0639 Nakrivila od zlata oglavlje,
0640 Na okolo perje poredala,
0641 Svako pero zavito nahero.
0642 Iznad oka penge poredala,
0643 Uslikala penge svakojake.
0644 A na ruci bile rukavice,
0645 A više njih zlatne narukvice.
0646 Jedan vratak, četiri gerdana:
0647 Prvi što je od krmzi merdžana,
0648 Taj divojci pao po gr’ocu
0649 Baš ko krvca po prolitnom snigu;
0650 A drugi joj od bila bisera,
0651 Taj joj pao poniže gr’oca;
0652 A treći joj od inđir-korina,
0653 Što se na dram ko i zlato daje,
0654 Miris daje na čejrek sahata,
0655 Taj divojci pao po dojkama
0656 Baš ko krvca po bijelu snigu;
0657 A četvrti od žutih cekina,
0658 Na njem trista žutih madžarija,
0659 Taj joj kuca po kušak-ćemeru.
0660 Poniže njih dukat funduklija,
0661 Taj joj važe četiri cekina.
0662 A od sebe pristala divojka:
0663 U pasu tanka, a taman visoka,
0664 A poduga vrata gospodskoga,
0665 Crna oka, a čela široka,
0666 A izvitih na elif obrva.
0667 Čelo joj je tahta sedefova,
0668 Dvi očice morske trnjinice,
0669 Trepavice krila paunova,
0670 Dva obraza dva đula rumena,
0671 Podvoljčina kako misečina.
0672 Trepkaju joj u nidrima dojke,
0673 Ko kad pršću dva bila goluba
0674 U planini na jelovoj grani.
0675 Kad vidila Sokolović-Ibru,
0676 Divičica ,dobro večer’ viče,
0677 Prema njemu ruke raskrilila,
0678 Oko vrata skilitila ruke:
0679 „Gdje si, Ibro, ovliko zemana?
0680 Ja ozeboh tebe čekajući“.
0681 „ „Evo me, janjci o Jurjevih dancih!
0682 Gdje si, Jele, biserova grano
0683 Neobrana i neozobana,
0684 Neslomita i neobljubita?
0685 Živa t’ nane, de pogledaj na me!
0686 Živ ti bane, bi li pošla za me?“ “
0687 A divojka Ibru pregrlila:
0688 „Davor Ibro, iza gore sunce!
0689 Živa mi nane, pogledat ću na te,
0690 Živ mi bio, mom si srcu mio,
0691 Živ mi bane, bi ja pošla za te,
0692 Bit ću tebi ljuba kod kolina,
0693 Ja se nikad udavati ne ću.“
0694 Pa u ruku čašu ujagmila,
0695 Ona poji Sokolović-Ibru,
0696 Ibro pije ko kad ga proliva
0697 Iz ručice take divičice.
0698 Kad se Ibro vinca napojio,
0699 Pa mu vince ošinu uz lice,
0700 On Jelicu klapnu pod vilicu.
0701 Ama viče Pava krčmarica:
0702 „Lakše, lakše, moje dite drago!
0703 E tako se ne ljube divojke,
0704 Tako vuci naše kolju janjce.“
0705 Jelica se iz grohota smije:
0706 „Neka, Pave, milom Bogu fala!
0707 Mlada će koža opet zamladiti,
0708 A brez Ibre milovanja nema.“
0709 Lipa Jelka Ibri progovara:
0710 „Davor Ibro, cviće divojačko!
0711 Sad će bio danak zabiliti,
0712 Sad bi vakat bio pohoditi.
0713 Ja se, dušo, idem opremiti,
0714 Ti se, dragi. spremi u birtiji!“
0715 To mu reče, pa na noge klisi,
0716 Pa odskaka kuli divičica.
0717 Kada dođe kuli divičica,
0718 Prehitra se dikla pregodila,
0719 Zapalila fenjer-vidilicu,
0720 Sigurala suru bedeviju,
0721 Bedeviju svoga ćaće bana,
0722 Pa upade u svoju odaju,
0723 Ona kupi ruho divojačko.
0724 U nje ruho nije prtenina,
0725 Već gotovi banovi cekini,
0726 U hegbe je nasula cekina,
0727 Nebrojita blaga gotovine,
0728 Đene lipa nasula džepove.
0729 Okrenula kuli niz mostove,
0730 Pa izvela kusu bedeviju,
0731 Preko nje je hegbe prebacila,
0732 Povede je za kajas divojka,
0733 Izvede je na avlijnska vrata,
0734 Pa je vodi do birtije bile.
0735 Iz birtije Ibro iskočio:
0736 „Brže mi, tetko, doru kosatoga!“
0737 Njemu Pava izvede dorina,
0738 Ibro momak do njeg dopanuo,
0739 Dori mamnu prefati kolane,
0740 Pa se izvi u sedlo dorinu
0741 Baš ko soko u jelove grane,
0742 Pa otišće u džepove ruke,
0743 Tetki dade četiri cekina,
0744 Tetka njemu tiho besidila:
0745 „Stani, sine, da ti kusur vratim,
0746 Zapio nisi četiri cekina.“
0747 A njoj Ibro veli sa dorata:
0748 „Tete moja, nemoj ludovati!
0749 Ja gdje pijem, ne vraćam kusura.“
0750 Iz avlije iskočio doru,
0751 Dočeka ga lipa divičica
0752 A na svojoj kusoj bedeviji,
0753 Pojahaše gradu do kapije,
0754 Al od grada pretvorita vrata,
0755 Nad kapijom čardak od drveta,
0756 U čardaku kapidžija Ivo,
0757 Njega viče dilber divičica:
0758 „Izlaz’, Ivo, otvori kapiju!
0759 Evo nami osviće nedilja,
0760 Meni valja biloj crkvi sići,
0761 Pa kod crkve kolo poigrati.“
0762 Spade Ivo gradu na kapiju,
0763 On divojci otvori kapiju,
0764 Pa oboje iskoči na vrata.
0765 Kad izašli na polje zeleno,
0766 Lipa Jele Ibri besidila:
0767 „Davor Ibro, iza gore sunce!
0768 Ja ti dovlen bila kulauze,
0769 Ti odavlen, kuda tebi drago.“
0770 Ibro dori pade po perčinu,
0771 Poleti dobar uz polje zeleno,
0772 Dugo polje četiri sahata,
0773 Sve ga s oka satiče divojka:
0774 „Hajde, Ibro, more li ti dore?“
0775 „ „More, janjci o Jurjevih dancih!“ “
0776 Oni hitro polje premetnuše,
0777 Uz lugove crne udariše,
0778 I lugove crne pregaziše
0779 Do ćuprije ćorave Marije,
0780 I ćupriju zdravo pregazili.
0781 Na Podravlje kad su iskočili,
0782 Veš im bio danak osvanuo,
0783 A Podravlja šest punih sahata
0784 Do Bakonje visoke planine.
0785 Pola polja nisu pregazili,
0786 Komorhanski drnuše topovi,
0787 Janjočki im namah otpukoše,
0788 A oršanski teško dočekaše,
0789 Po čardacih hržu zemberici,
0790 A po kulah plamte možarovi,
0791 A po stražah sitni kaljunovi.
0792 Za njima se larma podignula,
0793 Sve su pošle glije i parade
0794 I katane u kajiš popete,
0795 Sve se flinte sjaju beglučkinje:
0796 Nek tiraju, kako njima drago!
0797 Sve Podravlje Ibro pregazio,
0798 U Bakonju goru uskočio,
0799 Ujagmio, hunku pregazio,
0800 Pa udari niz goru Bakonju.
0801 Tiho jašu, sitno eglendišu,
0802 Potire se već ne boji Ibro.
0803 Kad potira pod Bakonju siđe,
0804 Tudi reče sva višnja gospoda:
0805 „Kuja mu bio i otac i maja,
0806 Ko za đavlom hoće u planinu!
0807 Koliko je na Bakonji lista,
0808 Toliko je u njojzi đavola.
0809 Ovo je varka Sokolović-Ibre,
0810 A namama Hasanpaše Tire.“
0811 Otalen se natrag povratiše,
0812 Veš za Ibrom poćernika nema.
0813 Ibro jaše s Jelicom divojkom
0814 Do Begaje i aga-ćuprije:
0815 Premiče se jedno do drugoga,
0816 Sve se faća jedno za drugoga,
0817 Sve zameću oni drljucanje.
0818 Kad izašli do po polja ravna,
0819 Ibro ugleda begluk-čadorove
0820 Kod Kaniže gradu kraj bedena.
0821 Sitio se Sokolović Ibro,
0822 Da je sišo budimski veziru,
0823 Jer se nada Sokolović-Ibri
0824 I Jelici dilber divičici.
0825 Kad to viđa Sokolović Ibro,
0826 On divojci ni mukaet nije,
0827 Neg prida se oči oborio,
0828 Njemu veli Jelica divojka:
0829 „Davor Ibro, iza gore sunce!
0830 Što si, dragi, glavu obisio?
0831 Da se nisi mene pokajao,
0832 Da, ti nemaš dražu od meneka?“
0833 Ibro Jeli veli sa dorata:
0834 „O Jelice, moje pogledanje!
0835 Baš je draže nemam od tebeka.
0836 Ja se ne bi tebe pokajao,
0837 Da te vodim svojoj biloj kuli.
0838 Neg vidiš li begluk-čadorove,
0839 Sve čadori budimskog vezira.
0840 Ja te vodim budimskom veziru,
0841 Da mu budeš ljuba kod kolina:
0842 S otoga sam glavu obisio.
0843 Bi volio, draga, poginuti,
0844 Neg gledati tebe u vezira.“
0845 Nasmija se iz grohota Jele:
0846 „Ibro dušo, to je briga moja,
0847 Ti š’ viditi, šta ću učiniti.“
0848 Ja kad su se bliže prikučili,
0849 Ugleda ih budimski veziru,
0850 To veziru vrlo milo bilo.
0851 Na noge skoči u čadoru svome,
0852 A sve lale za njim izađoše.
0853 Kad doskaka Sokolović Ibro
0854 I on frci sa dorata svoga,
0855 Salam dade, skutu poletio,
0856 Vezir ne da ni skuta ni ruke,
0857 Ven ga desnom rukom pregrlio,
0858 Među vrane oči poljubio:
0859 „Haj aferim, siv-zelen sokole!
0860 Vavik će soko izleći sokola,
0861 A junak će roditi junaka.“
0862 Istom s’ Ibro čudu začudio,
0863 A iza njeg poleti divojka,
0864 Veziru je ruku ujagmila,
0865 Pa vezira u ruku poljubi,
0866 A sve stoje lale vezireve.
0867 A Jelica lipa besidila:
0868 „Slatki babo, budimski veziru!
0869 Ne rastavljaj tela pa ni duše,
0870 A ni mene od mog Ibrahima!“
0871 Kad to čuo budimski veziru,
0872 Ne da njemu fetva rastaviti,
0873 Jer divojka njega poočila,
0874 Pa joj vezir tih’o besidio:
0875 „Vira je, Jele, gospodska divojko:
0876 Za me nisu take divičice,
0877 Ven za takog siv-zelen sokola.
0878 Sine Ibro, džaba ti divojka!“
0879 A hitra se Jelka pregodila,
0880 Pa poside kusu bedeviju
0881 I odjaha sa Sokolovićem,
0882 A za njima budimski veziru
0883 I sve butum lale uz vezira
0884 Biloj kuli Sokolović-Ibre,
0885 Oni idu na veselje Ibri.
0886 Sve izašlo pred svoje dvoreve,
0887 Sejir čine Sokolović-Ibru
0888 I Jelicu dilber divičicu.
0889 On doskaka svojoj biloj kuli,
0890 A ispalo trideset delija.
0891 Kada svoga agu ugledaše,
0892 Umah trijest drnu džeferdara
0893 Na veselje pod kamenom kulom.
0894 Uskoči Ibro u avliju doru,
0895 Za njim Jele kusu bedeviju,
0896 A delije ate prefatiše,
0897 Obadvoje ate odjahaše,
0898 Snimi Jelka hegbe s bedevije,
0899 Okrenuše u kamenu kulu,
0900 Na golemo čudo nagaziše:
0901 Našli Zlatku dizdar-Omerage.
0902 Što je rekla, nije ni slagala,
0903 Da će prvlje kulu naseliti:
0904 I jest lipa prvlje ujagmila.
0905 Ibro uđe, pa joj salam viknu,
0906 A Zlatija salam otprimila
0907 I Ibrina ostarila majka,
0908 A Jelica božju pomoć viče,
0909 Staru majku u ruku poljubi,
0910 Zlatija joj pomoć otprimila,
0911 Otprimila pa je pregrlila:
0912 „Da si zdravo, moja inoćice!“
0913 Malo vrime a dugo ne bilo,
0914 Uniđe im budimski veziru,
0915 Uz vezira lale vezireve,
0916 Nastaviše šenluk i veselje,
0917 Šenluk čine za pun misec dana,
0918 Dobaviše hodžu i kadiju:
0919 Jelicu je hodža poturčio,
0920 Kadija obi nićah učinio.
0921 Osta Ibro u svom bilom dvoru,
0922 Vik izvio, porod izrodio,
0923 Nikad Jele nije prikorio,
0924 Što je za nju išo Komorhanu.
