Dve sestre
Bogdana su Turci zarobili,
ostale su do dve siročeta:
jedno Stana drugo Stanislava.
Stana je se mlada oženila,
Stanislava mnogo posedela; 5
sedela je do devet godina,
napravila do devet košulja,
desetu je šikom škosala.
Polak, polak — do cara se čulo.
Car si prati do dve verne sluge: 10
„Ite, ite, moje verne sluge!
Ite, ite mlade Stanislave,
ni ju bite ni ju pa vežite,
nevezanu kod men’ dovedite!”
Poslušaše do dve verne sluge, 15
pa otoše mlade Stanislave,
ni ju biše, ni ju pa vezaše,
nevezanu kod njeg dovedoše.
Dadoše joj žito da si čini,
ega bi joj lice potamlelo; 20
kolko čini — jošte poubava!
Dadoše joj preteški sudovi,
ega bi joj snaga posmalela. —
Dadoše joj dete, da ga ljulja,
da ga ljulja, ljuto da ga kune. 25
Car na sluge potiho govori:
,,Hajd’ idite moje verne sluge!
Te slušajte mladu Stapislavu
kako kune mlada Stanislava?"
Ne kune ga neg’ ga blagosilja: 30
„Luli, luli, tetkino sestriče!
Da porasteš caru do pojasa,
da porasteš, konja da mu jašeš,
da ga jašeš, često da mu svračaš.“
Poslušaše do dve verne sluge, 35
poslušali caru dokazali:
,,Boga tebe, prečestiti care!
Ne kune ga neg' ga blagosilja:
'Luli, luli, tetkino sestriče!
Da porasteš caru do pojasa, 40
da porasteš, konja da mu jašeš,
da ga jašeš, često da mu svračaš'“.
Tag carica potiho govori:
„Boga tebe, prečestiti care!
To je naša mlada Stanislava!" 45
Pa je pošla carica da ide;
do prag su se žive sastajale
od prag su se mrtve rastajale.
