[Dva su brata sestricu imali]
Dva su brata sestricu imali,
Od milos’ vu noži kupovali,
A od rados’ kore pozlaćali.
Ne svide se kučke Pavlovice,
Pa kad beše noću, usred noću, 5
Ukrala je z’lvini nožovi
Pa ubode prvo muško čedo,
Pa ubode najbolji volovi,
I ubode najboljega konja(j),
I ispusti devet b’čve vino 10
I desete preljutu rakiju.
Kad ujutro jutro osvanulo,
Progovara kučka Pavlovica(j):
— Dik’ se, Pavle, zulum učinjeni,
Dik’ se, Pavle, noge te ne digle(j), 15
Pa pogledaj redom po noževi,
Čij’ su noži u krv utonuli —
Sejini su u krv utonuli!
— Zašto, sejo, zulum da učiniš?!
— Nesam, brale, t’ko mi ramna snaga, 20
Ako li mi jako ne veruješ,
Izvedi me na ramno raskrsje,
Pa me seči čerek po čereka,
Svaki čerek zasebe da vrljaš.
Kude ruke, dve ravne topole, 25
Kude oči, dva bistra kladanca(j),
Kude snaga, crkva lekovita(j).
............................................
Razbole se kučka Pavlovica,
Š’će da leži do devet godine! 30
— Otkaraj me, Pavle, z’lvine crkvice,
E da bi se s dušu rastavila!
Otera je u z'lvine crkve,
Crkva je sama zatvorila,
A iz crkve nešto govorilo: 35
— Povrni se, kučko Pavlovice,
Devet si ležala, još devet da ležiš,
Kroz oči ti muje prolazile,
A kroz uši zmije otrovnice,
Pa t’g da se sas dušu rastaneš! 40
