Dva oca i dva sina
Bila su dva pobratima i oba imali po jednoga sina. Jedan je učio svoga sina da se čuva da ga ne bi ko prevapio, nego on da vara koga bi gođ mogao; a drugi svoga sina
da mu je bolje da ga ko prevari, nego on koga. Prvi sin po savjetu očinu varao je koga je gođ mogao i svome ocu donosio, a potonji često puta požalio bi se ocu kako ga je ta i
ta prevario i izmamio nekad kapu ili crevlje stare, i t. d. — Pitanje: od ove dvojice, kojega je svoj otac bolje, pametnije i ljepše učio? — Nama se čini oni prvi, koji je svome
ocu donosio, a ne kao potonji, koji je ocu rastjecao. — Nije istina, jer je jedno steći s trudom i pravom mukom, a drugo prevariti i tuđom mukom svoju otrovati.
Reference[uredi]
Izvor[uredi]
Vrčević, V. 1868. Srpske narodne pripovijetke ponajviše kratke i šaljive. Biograd: Srpsko učeno društvo. str. 200.