Dva viteza iz Verone

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dva viteza iz Verone
Pisac: Viljem Šekspir
Preveli: Živojin Simić i Trifun Đukić


LICA:[uredi]

VOJVODA OD MJLANA, Silvijin otac
VALENT i PROTEJ, dva viteza iz Verone
ANTONIO, Protejev otac
TURIO, Valeniinov budalasti suparnik
EGLAMOR, Silvijin pomoćnlk u njenom bekstvu
SPID, Valenttnov sluga
LANS, Protejev sluga
PANTINO, Antonijev sluga
KRČMAR
RAZBOJNICI

JULIJA, plemićka iz Verone
SILVIJA, vojvodina kći
LUCETA, Julijina sobarlca
SLUGE, MUZIČARI

Mesto radnje
VERONA, MILANO I GRANIČNA OBLAST MANTOVE

PRVI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Verona. Ulica

(Dolaze VALENTIN i PROTEJ)

VALENTIN:

Ne odgovaraj me, dragi Proteju;
Ko ne ide nikud taj ostane prost.
Da tvoju mladost tu vezala nije
Pogledom svojim dragana ti lepa.
Molio bih te da ti ideš sa mnom,
Da vidiš čuda dalekoga sveta,
Mesto kod kuće što čamuješ ti,
I dokolicom pustom traćiš mladost.
Al’ pošto ljubiš — nek’ je srećno tebi,
Želim ti k’o što želeo bih sebi.

PROTEJ:

Ti iđeš? Dragi Valentine, zbogom!
I na Proteja svog pomisli ako
Na putu vidiš znamenitost retku.
U svojoj sreći, kada ti se javi,
Poželi da sam tad i ja tvoj drug.
Ako ti ikad opasnost zagrozi,
Prepusti jade molitvama mojim,
Jer moliću se za te, Valentine.

VALENTIN:

S ljubavnom knjigom molićeš se za me?

PROTEJ:

Da, moliću se s njom za uspeh tvoj.

VALENTIN:

O ljubavi je dubokoj ta priča
Kako Leander Helespont[1] prepliva.

PROTEJ:

Duboka priča o dubljoj ljubavi,
Jer zagazio u ljubav je dublje.

VALENTIN:

Do guše u nju utonuo ti si,
Mada Helespont preplivao nisi.

PROTEJ:

Pa, savetuj me kako ja da uspem.

VALENTIN:

Ne, jer ti ne bi koristilo.

PROTEJ:

Zašto?

VALENTIN:

Pa zato što biti zaljubljen
Znači da patnjom kupi se prezrenje;
Pogledi hladni uzdasima bolnim;
Dvadeset budnih i zamornih noći
Daju se za trenut uživanja samo.
Ako se ljubav i osvoji srećno,
To može biti dobitak nesrećan;
Ako se gubi — propada sav trud.
Pamet je, dakle, kupila tu ludost.
Il’ je ludošću svladana pamet.

PROTEJ:

Po tebi, ja sam budala.

VALENTIN:

Bojim se
Na delu da ćeš pokazat se takav.

PROTEJ:

Ti negoduješ protiv ljubavi;
Ja nisam ljubav.

VALENTIN:

Al’ ljubav je tvoja
Gospodarica, jer vlada tobom;
A taj kog ona tako ujarmi,
Budala je, i on se pametnim
Ne može nazvat.

PROTEJ:

Mnogi pisci kažu;
K'o što crv sedi u pupoljku cvetnom
I nagriza ga, tako i pameti
Najboljoj ljubav škodi, nagriza je.

VALENTIN:

Al’ kažu i to: k’o što crv nagriza
Pupoljak i pre no što se rascveta,
Tako i ljubav pretvara u ludost
Mladu nežnu pamet i upropasti je
Još u pupoljku, te s prvim prolećem,
Ona gubi sveže zelenilo već,
Prekrasne nade budućih plodova.
Al’ što da gubim vreme tim da tebi,
Posvećeniku lude želje, dajem
Zaludan savet? No, još jednom: zbogom!
U luci mene sad moj otac čeka,
Da vidi da l’ sam ukrc’o se već.

PROTEJ:

Otpratiću te donde, Valentine.

VALENTIN:

Ne, moj Proteju, praštamo se sad.
U Milano mi piši o uspehu
U ljubavi, i šta se događa još
U odsutnosti prijatelja tvog;
A ja ću tebi pisati takođe.

PROTEJ:

Svaku ti sreću želim u Milanu.

VALENTIN:

I ja tebi kod kuće. Sad zbogom!

(Ode)

PROTEJ:

On lovi čast, ja ljubav. On ostavlja
Prijatelje da ih više udostoji;
Ja napuštam sebe, prijatelje, sve
Radi ljubavi. A ti, Julija, ti si
Promenila me; — zbog tebe napustih
Študije, traćim vreme i ratujem
Sa dobrim savetom, potcenjujem svet;
Od teških misli mlitavi mi um,
A setna čežnja moje srce davi.

(Dolazi SPID)

SPID:

Zdravo da ste, gospodine Proteju!
Da li viđeste gospodara moga?

PROTEJ:

Upravo sad je otiš’o odavde,
Da s’ ukrca za Milano.

SPID:

Otplovio —
Dvadeset na jedan — to vam mogu reć’,
A ja, k’o ovca izgubljena već.

PROTEJ:

Tako je: ovca često i zaluta,
Dokle njen pastir ne vrati se s puta.

SPID:

Vi smatrate, dakle, da je moj gospodar pastir, a ja da sam ovca?

PROTEJ:

Da.

SPID:

Onda su moji rogovi njegovi, pa spavao ja ili bio budan.

PROTEJ:

Budalast odgovor, kakav priliči ovci.

SPID:

To dokazuje da sam ja ovca?

PROTEJ:

Da, a tvoj gospodar — pastir.

SPID:

Logično ću dokazati da nije tako.

PROTEJ:

To ti neće biti lako; ja ću logikom dokazati suprotno.

SPID:

Pastir traži ovcu, a ne ovca pastira; ali ja tražirm moga gospodara, a moj gospodar ne traži mene; prema tome, ja nisam ovca.

PROTEJ:

Ovca, radi paše ide za pastirom; pastir ne ide radi hrane za ovcom; ti, zbog plate, pratiš svoga gospodara; tvoj gospodar ne prati tebe radi plate; prema tome, ti si ovca.

SPID:

Još jedan takav dokaz nateraće me da blejim.

PROTEJ:

Ali, čuješ: jesi li dao moje pismo Juliji?

SPID:

Da, gospodine; ja, izgubljeno jagnje, dao sam pismo njoj, nagizdanom jagnjetu; a ona, nagizdano jagnje, nije dala meni, izgubljenom jagnjetu, ništa za moj trud.

PROTEJ:

Pasište je suviše malo za toliku jagnjad.

SPID:

Ako je ono pretrpano stokom, najbolje je da je nabijete na ražanj.

PROTEJ:

Grešiš; najbolje je da tebe nagradim.

SPID:

Pa, gospodine, i manje od zlatnika bila bi mi dovoljna nagrada za predaju vašeg pisma.

PROTEJ:

Pogrešno si me shvatio; mislim da te nagradim, ne zlatnikom, već batinom.

SPID:

Umesto zlatnika — batina! To zaista nije nagrada za nošenje pisma vašoj dragani.

PROTEJ:

Ali, šta je rekla ona? Je li klimnula glavom?

SPID:

Da.

PROTEJ:

Znači da pristaje?

SPID:

Pogrešno ste me shvatili, gospodine; rekao sam vam samo da je klimnula glavom.

PROTEJ:

Pa, to onda možda ne znači ništa,

SPID:

Taj vaš zaključak neka vama bude nagrada za vaš trud.

PROTEJ:

Pa, eto, častiću te što si joj odneo pismo.

SPID:

Vidite da moram biti strpljiv prema vama.

PROTEJ:

Kako?

SPID:

Pa, eto, gospodine, odneo sam vaše pismo, a vi ste me nagradili samo obećanjem.

PROTEJ:

Zaista si brz na doskočici.

SPID:

Pa ipak ne mogu da stignem vaš spori novčanik.

PROTEJ:

Hajde, saopšti stvar ukratko: šta je rekla?

SPID:

Otvorite svoj novčanik, da bi i novac i stvar mogli biti odmah predati.

PROTEJ:

Dobro, momče, evo ti za tvoj trud. Šta je rekla?

SPID:

Zbilja, gospodine, teško da ćete je osvojiti.

PROTEJ:

Je li to utisak što si dobio od nje?

SPID:

Od nje nisam mogao dobiti ništa, gospodine, čak ni dukat za donošenje vašeg pisma. Bila je tako tvrda prema meni kad sam joj doneo vaše pismo, te mislim da će biti isto tako tvrđa prema vama kad joj se lično obratite. Ne dajte joj nikakve darove sem kamena, jer je tvrda kao kamen.

PROTEJ:

A šta je rekla? Ništa?

SPID:

Ništa, čak ni „uzmite ovo za vaš trud“. A i vaša velika darežljivost obogatila me je ovim malim srebrnjakom, pa zato odsad nosite vaša pisma lično. A sad nosim, gospodine, vaš pozdrav svom gospodaru.

PROTEJ:

Idi. odlazi da spasavaš brod
Od brodoloma; pošto neće on
Potonut dokle na njemu si ti,
Jer suđeno je da skončaš na kopnu[2].

(SPID odlazi)

Glasnika boljeg moram poslati;
Julija je zbog njega moje pismo
Hladno primila, i njoj je sad žao
Što joj ga nije bolji kurir dao.

SCENA DRUGA[uredi]

Verona. Vrt Julijine kuće

(Dolaze JULIJA i LUCETA)

JULIJA:

Sad, kad smo same, reci mi, Luceta,
Bi li mi rekla ti da se zaljubim?

LUCETA:

Da, gospo, ali — nikad neoprezno.
  
JULIJA:

U skupu onih plemića šlo sa mnom
Svakog su dana, po mišljenju tvem
Koji je od njih najdostojniji
Ljubavi.

LUCETA:

Molim ponovite samo
Imena njina, pa ću onda tek,
Prema plitkoći svoje veštine,
O tome dati vama i svoj sud.

JULIJA:

O Eglamoru lepom šta ti misliš?

LUCETA:

Slatkorečiv je on vitez, i mio:
Al’, da sam što ti, taj moj ne bi bio.

JULIJA:

A Merkacio, vitez bogat tako?

LUCETA:

Bogatstvo dobro; on tako i tako.

JULIJA:

A Protej mladi? Šta o njemu veliš?

LUCETA:

Da lude li smo! Šta još znati želiš?

JULIJA:

Gle, a šta znači ta nagla promena
Pri samom pomenu njegova imena?

LUCETA:

Oprostite mi što ja, sitna, mala,
Svoj sud o divnom vitezu bi dala!

JULIJA:

Zar ne i o njemu, k’o o drugim svima?

LUCETA:

On najviše dobrog preimućstv'a ima.

JULIJA:

A tvoj razlog?

LUCETA:

Nemam razloga drugoga;
Takav mi se čini, smatram ga takvoga!

JULIJA:

Ti bi htela da on moju ljubav ima?

LUCETA:

Da, ako se samo vaša ljubav prima.

JULIJA:

On najmanje gleda da mi se dodvori.

LUCETA:

Al’ ga zato ljubav ponajviše mori!

JULIJA:

Mala ljubav kada tako malo zbori!

LUCETA:

Zatvorena vatra najsnažnije gori.

JULIJA:

Koji ne pokažu ljubav ti ne ljube.

LUCETA:

Al’ najmanje vole koji ljubav trube.

JULIJA:

Da mi je znati šta misli.

LUCETA:

Čitajte
Ovo pismo, gospo.
(Daje pismo)

JULIJA:

„Juliji". - Reci mi
Od koga je ono?

LUCETA:

Sadržaj će reći.

JULIJA:

Kaži mi, kaži, ko ti ga je dao?

LUCETA:

Paž Valentina viteza, a njega
Mislim da Protej poslao je. On bi
Sam doš’o k vama, al’ naiš’o na me,
I ja ga primih mesto vas. Sad molim
Da oprostite pogrešku mi ovu.

JULIJA:

Podvodačica podla ti si, je li?
Kako smeš primat pisma bludnička?
Šaptati i praviti zaveru protiv
Mladosti moje? Časno zvanje zbilja,
A ti podesna za to dostojanstvo.
Uzmi list ovaj, vrati ga, ili mi
Beži s očiju!

LUCETA:

Al’ služba ljubavi
Nagradu zaslužuje, a ne mržnju.

JULIJA:

Hoćeš li ići?

LUCETA:

Da, da biste vi
Mogli razmisliti.
(Ode)

JULIJA:

Ipak bih volela
Da pismo ono pročitah. A sada
Sramota me je da je natrag zovem,
I zamolim je da učini grešku
Zbog koje sam je sad izgrdila.
Kako je glupa! Zna da sam devojka,
A ne nagna me da otvorim pismo!
Devojke kažu iz smernosti "ne“,
A žele da to čovek shvati „da“.
Kako nastrana, luckasta je ljubav,
Kao ćudljivo dete kad ogrebe
Dadilju, zatim odmah ljubi prut!
Kako Lucetu ja oterah gnevno,
Mada bih sad je zadržala rado!
Kako navikoh čelo da se mršti
Ljutito, mada unutrašnja radost
Goni mi srce da se osmejkuje.
Moja je kazna da zovem Lucetu
Natrag i molim da mi oprosti
Ludost. Luceta!
(LUCETA se vraća)

LUCETA:

Vaša milost želi?

JULIJA:

Je li obedu vreme?

LUCETA:

Kamo da je,
Da bi ste svoju srdžbu iskalili
Na jelu, a ne na svojoj služavci.

JULIJA:

A šta ste ono brzo podigli?

LUCETA:

Ništa.

JULIJA:

Al’ vi ste sagnuli se nešto?

LUCETA:

Hartiju koju ispustih podigoh.

JULIJA:

Zar je ta hartija za vas ništa?

LUCETA:

Pa baš ništa što se mene tiče.

JULIJA:

Onda nek’ čeka onog koga se tiče.

LUCETA:

Gospođo, neće ležati onamo
Gde treba ako objašnjena nije.

JULIJA:

Neki tvoj dragan pis’o ti u stihu.

LUCETA:

Da bih to skladno otpevati mogla.
Al’ pokaž’te mi, odredite ton.

JULIJA:

Takvoj igrački ne pridajem važnost.
Najbolje pevaj po ariji onoj:
„Lakomislena ljubav" što se zove.

LUCETA:

Za tako laku ariju je pesma Mnogo ozbiljna!

JULIJA:

Možda pripev ima?

LUCETA:

Da, i biće vrlo melodičan
Kad ga pevate vi.

JULIJA:

A zašto ne ti?

LUCETA:

Ne mogu tako visoko da pevam.

JULIJA:

Da vidim pesmu.
(Uzima pismo)
No, šta je ovo?

LUCETA:

Ako hoćete otpevati to
Ton ne menjajte. Meni se ne sviđa
Vaš izmenjeni ton.

JULIJA:

Ne sviđa zar?

LUCETA:

Odveć je oštar.

JULIJA:

Ti si mnogo ćudljiva.

LUCETA:

A sad ste mnogo opori, kvarite
Skladnost arije naglom promenom.
Za ovu pesmu potreban je tenor[3].

JULIJA:

Ti bi ga svojim basom ugušila.

LUCETA:

Ne, ja sam, gospo, za Proteja sad.

JULIJA:

Dalje s dosadnom tričarijom tom!
Zbrkana to je izjava ljubavi! —
(Pocepa pismo)
Idi! Ostavi ceduljice te;
Ti ćeš da skupiš njih, da me ljutiš.

LUCETA:

Tobože ljuta; a volela bi
Da je i drugo pismo od njega
Tako naljuti.
(Ode)

JULIJA:

Gnevna sam na sebe.
Mrske ruke, ljubavne uništiste reči!
Osice[4] štetne, nahranile ste se Sad medom koji su vam pčele dale.
A žaokom ih ubijate svojom.
Za naknadu ljubim sada svako parče.
Gle, ovde piše „ljubazna Julija“;
O, neljubazna Julija! Baciću,
Iz osvete za tvoju nezahvalnost,
Tvoje ime na tvrdo kamenje,
I prezrivo ti gordost gaziti.
A ovde piše: „Ljubavlju ranjeni
Protej"; siroto to ranjeno imee!
U grudima ćeš mojim, k’o u postelji,
Ležati dok se rana ne isceli.
Očistiću te, rano, lekovitim
Poljupcem. Samo dvaput ili triput
Napisano je ime "Protej“. Umiri se,
Dobri vetre, da ne oduvaš nijednu
Reć, dok ne nađem svako slovo pisma,
Sem moga imena; njega neka vihor
Odnese na strašnu, okomitu stenu;
I odatle u besno more baci!
Gle, ovde je dvaput napisano
Njegovo ime u jednom retku:
„Siroti, očajni Protej, zaljubljeni
Protej slatkoj Juliji.“ — Ovo ću
Ocepiti; ne, neću, jer ga je
Tako lepo združio sa svojim
Imenima čežnjivim; ovako
Saviću ih jedno na drugo; pa sad se
Ljubite, grlite, čin’te što vam volja!
(LUCETA se vraća)

LUCETA:

Gospo, obed je gotov. Otac čeka vas.

JULIJA:

Dobro; pa hajdemo.

LUCETA:

Šta? Zar ceduljice
Tu da leže i tajnu odaju?

JULIJA:

Pokupi ih ako smatraš da su važne,

LUCETA:

Ne, grdiste me što sam ih donela.
Ali ih ipak ostaviti neću
Da ovde leže.

JULIJA:

U voljl su vama.

LUCETA:

Da, gospo draga, vi možete reći
To što vidite; ali vidim i ja,
Iako, valjda, mislite da žmurim.

JULIJA:

Hajde, hajde, hoćeš li požuriti?
(Odlaze)

SCENA TREĆA[uredi]

Verona. Antonijev dom

(Ulaze ANTONIO i PANTINO)

ANTONIO:

Kaži mi, Pantino, zbog kakvog te to
Važnog razgovora zadrža moj brat
U tremu?

PANTINO:

Zborio o sinovcu svom,
Proteju, vašem sinu.

ANTONIO:

Ali šta?

PANTINO:

Čudi se što mu vaše lordstvo pušta
Da traći svoju mladost kod kuće.
Dok drugi ljudi, ugleda manjega,
Rad’ napretka šalju sinove u svet:
Neke u rat, da probaju sreću;
Neke da traže ostrva daleka;
Neke na učene univerzitete.
Rek’o je da je vaš sin Protej zgodan
Za sve to, i još da vas zamolim
Da mu ne date da vreme traći
Kod kuće, jer bi njemu u starosti
Baš nedostatak bio to što nije
Putov’o više u svojoj mladosti.

ANTONIO:

Za to ne moraš moliti me dugo,
Jer mesec dana o tom mislim već,
Razmišljam kako gubi svoje vreme,
I kako neće potpun čovek biti,
Ne bude l’ u svetu okušan i učen.
Radom i trudom iskustvo se stiče
I brzim tokom vremena dopuni.
Reci mi kud bih poslao ga sad?

PANTINO:

Vašem lordstvu mislim nije nepoznato
Da je Valentin, njegov mladi drug,
U službi cara [5] na carskom dvoru.

ANTONIO:

Znam to dobro.

PANTINO:

Mislim da bi bilo
Dobro da ga vaše lordstvo pošlje tamo.
On će se tamo vežbat u borenju
I viteškim igrama, slušaće
Razgovore, opštit s plemićima;
Imaće tamo prilike da vidi
Vežbe dostojne mladosti njegove
I plemenitog njegovoga roda.

ANTONIO:

Dopada mi se tvoj predlog; dobro si
Savetovao; samo izvršenje
Pokazaće ti kol’ko mi se sviđa.
Poslaću ga na carev dvor što pre.

PANTINO:

Sutra Don Alfonzo i drugi plemići
Dobroga ugleda odlaze da cara
Pozdrave i da njegovoj milosti
Preporuče svoju službu.

ANTONIO:

Dobro društvo;
S njima će Protej; baš u dobri čas!
Sad ću mu kazat.

(Ulazi PROTEJ)

PROTEJ:

Ljubavi slatka! Slatko pismo! Slatki
živote! Tu je njena ruka, jamac
Njenoga srca; tu je zavet njene
Ljubavi, zaloga časti njezine.
O, kad bi očevi naši odobrili
Našu ljubav i zapečatili
Našu sreću svojim pristancima!
Divna Julijo!

ANTONIO:

Hej, šta čitaš tamo?

PROTEJ:

Kratko pismo, milostivi oče,
Od Valentina, koje je doneo
Prijatelj što je došao od njega.

ANTONIO:

Daj mi, da vidim šta je novo tu.

PROTEJ:

Nema tu, oče, vesti nikakvih;
Sem što piše da zadovoljno živi,
Da je omiljen jako i sve više
U carevoj milosti; želi da sam s njim,
Da sudelujem u sreći njegovoj.

ANTONIO:

Pa jesi l' njegovoj želji naklonjen?

PROTEJ:

Vašoj se volji, oče, pokoravam;
Njegova prijateljska želja neće
Uticati na me.

ANTONIO:

Al' moja je volja
U skladu baš sa željom njegovom.
Ne čudi se mojoj nenadnoj odluci;
Jer to što hoću to hoću, pa kraj.
Ja sam rešio da izvesno vreme
Na carskom dvoru budeš s Valentinom.
Za izdržanje: kol’ko šalju njemu
Njegovi, tol’ko slaću i ja tebi.
Sutra da pođeš, spremi se!
Izgovor Ne vredi ovde, ja sam odlučan.

PROTEJ:

Ne mogu tako brzo spremiti se;
Molim vas da se odloži dan-dva.

ANTONIO:

Slušaj, što treba biće ti poslato;
Odlaganja nema; sutra moraš ići.
Hajd’mo, Pantino; tvoja dužnost biće
U tome da taj odlazak ubrzaš.

(ANTONIO i PANTINO odu)

PROTEJ:

Klonih se vatre da se ne opečem,
A u more padoh, u kom se utopih.
Plašio sam se da pokažem ocu
Julijino pismo, da me ne ukori
Zbog ljubavi moje; a izgovor moj
Priliku mu pruži da mi stvori
Najveću smetnju baš ljubavi toj.
O, kako ovo proleće ljubavi
Varljivo nam kao sjaj aprila zrači,
Kad se za čas sunca lepota pojavi,
A crn oblak zatim odjednom ga smrači!

(PANTINO se vraća)

PANTINO:

Gospodin Proteju, otac za vas pita;
Što pre haj’te k njemu, jer se njemu hita.

PROTEJ:

Tako je to: moje srce prima sve,
Mada tisuć puta ipak veli "ne“.
(Odu)

DRUGI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Milano, Vojvođin ćLvorac

(Ulaze VAL.ENTIN i SPED)

SPID Gospodine, vaša rukavica.
VALENTIN Nije moja; moje su rukavice Na mojim rukama.
SPID Al’ ovo je možda
Vaša, jer je samo jedna.
VALENTIN Ha! da
Vidim. Da, moja je, daj mi je;
Slatki ukrase koji pokrivaš Stvar božanstvenu! Ah, Silvija!
SPID Gospođice Silvija! Gospođice Silvija!
VALENTIN Sta Je to, momče?
SPID Ona, gospodine,
Ne čuje me.
VALENTIN Ali, prijatelju,
Ko ti je rek’o da je zoveš ti?
SPID Vaša milost, il’ sam pogrešio ja.
VALENTIN Uvek si prebrz.
SPID Poslednji put ipak
Ja dobih grdnju što sam mnogo spor.
VALENTIN Pa reci meni, momče, da li znaš Ti gospođicu Silviju?
SPID Da, onu
Koju je vaša milost zavolela?
VALENTIN Otkuda ti znaš da sam zaljubljen?
SPID Znam to po ovim osobenim znacima: prvo, naučili ste, kao gospodin Protej, da skrstite ruke kao nezado- voljnik; da pevušite ljubavnu pesmu kao cr\rendać; da
<1 »
Selate sami kao čovek koji boluje.od kuge; da uzdišete kao đak koji je izgubio bukvar; da plačete kao mlada devojka koja je sahranila babu; da gladujete kao bole- snik koji se leči gladovanjem; da bdite kao Čovek koji se boji krađe; da govorite žalostivo kao prosjak o pra- zniku Svih svetih. Imali ste običaj, kad se smejete, da kukuričete kao petao; kad idete, da hodate kao lav; kad gladujete, da to bude odmah posle obeda; a kad ste iz- gledali tužni, to je bilo samo zbog oskudice u novcu, a sad vas je vaša gospa tako izmenila da jedva mogu da mislim, kad gledam u vas, da ste vi moj gospodar.
VALENTIN Zar se sve te stvari vide na meni?
SPID Na vama ili u vama, to je svejedno. Da vi niste tako jednostavni niko ih ne bi primetio. Ali vi ste tako ne- pritvomi, da te ludosti, koje su u vama, sijaju kroz vas kao voda u sudu za pregled mokraće, te je svako oko koje vas vidi lekar koji odmah izvrši dijagnozu vaše boljke.
VALENTIN Ali, reci mi, znaš li ti moju gospu Silviju?
SPID Onu u koju toliko piljite kad sedi za večerom?
VALENTIN Zar si opazio to? Da, na nju mislim.
SPID Pa, gospodine, ja je ne znam.
VALENTIN Znaš je p>o mom gledanju u nju, a ipak je ne znaš!
SPID Zar nije ona ružna, gospodine?
VALENTIN Ona, momče, nije toliko lepa koliko je mila.
SPID To, gospodine, vrlo dobro znam.
VALENTIN Sta znaš?
SPID Znam da nije toliko lepa koliko se vama čini da je mila.
VALENTIN Hteo sam reči đa je njena lepota izvrsna, a njena Ijupkost beskonačna
SPID To je zato što je jedna namazana, a druga neura- čunljiva.
VALENTIN Kako namazana? I kako neuračunljiva?
SPID Pa, eto, gospodine; toiiko se maže da bi bila lepa, da niko ne može da računa na njenu lepotu.
VALENTIN Ja obožavam njenu lepotu. A kako ti mene ceniš?
SPID Vi je nijednom niste videli otkako je poružnela.
VALENTIN Otkad je ona poružnela?
SPID Otkako ste se vi zaljubili u nju.
VALENTIN Zavoleo sam je kad sam je prvi put video, i jož uvek vidim da je lepa.
SPID Ako je volite, vi je ne možete videti.
VALENTIN ZaSto?
SPID Zato, jer je Ijubav slepa. Ot da imate moje oči, ili da va5e vlastite oči imaju onu oštrovidost koju su imale kad ste karali gospodina Proteja što ide bez podvezica.
VALENTIN Šta bih onda video?
SPID Videli biste svoju sadašnju ludost i njenu veliku poružnelost. Zaljubljcn Čovck zaboravi da podveže svoje čarape; pa i vi, zato što ste zaljubljeni, ne vidite da vam cipela nije vezana.
VALENTIN Onda si, momče, možda i ti zaljubljen; jer juče ujutru nisi mogao da vidiš da li su moje cipele obrisane.
SPID Tako je, gospodine; bio sam zaljubljen u svoju po- stelju. Hvala vam, vi ste me izudarali zbog moje za- ljubljenosti, a to mi daje i veču smelost da vas ukorim zbog vaše.
VALENTIN Da zaključimo. Zbog svoje ljubavi ja stojim kao na žaru.
SPID Bolje bi bilo da sednete i da se rashladite.
VALENTIN Sinoć mi je rekla da napišem nekoliko stihova nekome koga ona voli.
SPID Pa, jeste li napisali?
VALENTIN Jcsam.
SPID Zar ti stihovd nisu hromi?
VALENTIN Nisii, momče; napisao sam ih što sam bolje mogao. Mir! Evo je dolazi.
(Vlazl StLVIJA)
SPID (za sebe) o, da divnih pokreta! O, da divne lutke! Sad će on da joj objašnjava kao u pozorištu s lutkama.
VALENTIN Gospo i gospodarice, dobro vam jutro po hi- ljadu puta.
SPID (za sebe> Što ne bi dodao i jedno dobro veče! Ovo je neka prekobrojna učtivost.
SILVIJA Valentine, viteže i moj pratioče, vama đve hiljade puta.
SPID (za sCbe) On treba da dađne kamatu njoj; međutim, ona je daje njemu.
VALENTIN Kao Što ste ml naredili, evo Napisao sam pismo vašem tajnom I bezimenom prijatelju; ne bih Imao volje za to da mi nije Prema mHosti vašoj dužnost bila.
(Daje plsmo)
'i'< SILVIJA O, hvala, dobri pratioče moj.
Vrlo učeno napisano, znam.
VALENTIN Verujte, gospo, nije išlo lako;
Jer nisam znao kom je namenjeno,
Te sam pisao nasumce, pa stoga Nepou7-đano.
SILVIJA Da l’, možda, svoj trud
Precenjujete?
VALENTIN Ne, gospo; no, ako Treba vam, a vi naređite samo,
Hiljađu puta toliko 6u pisat.
A ipak, ipak...
SILVIJA Lep je zaključak!
Pogađam ishod; ipak, ja ga neću Imenovati; ipak i ne marim;
A ovo ipak uzmite natrag;
Ipak vam hvala; ne mislim da vas Više tako trudim.
SPID Cw scbcj Ali ipak hoćeš;
Ipak, pa ipak.
VALENTIN A vaša milost
Šta misll? Vama ne sviđa se to?
SILVIJA O, da; stihovi pisani su vešto;
AIl, pošto su nerađo pisani,
To ih uzmite natrag. Uzmite ih.
(Vraća pismo)
VALENTIN Gospo, ovi su stihovi za vas.
SILVIJA Da, gospodine, vi ste ih pisali Po mom zahtevu, aii ja ih neću;
Oni su za vas. A ja bih želela Da dirljivije napisani buđu.
VALENTIN Ako hoćete — napisaću drugo Vašoj milosti.
SILVIJA Kad ga napišete,
Pročitajte ga onda, mene radi;
Dopadne li so vama, onda dobro;
Ne dopadne 1* se vama, opet dobro.
VALENTIN Dopadne 1* mi se, gospo, šta onda?
SILVIJA Dopadne li se vama — uzmite ga Za trud vaš. A sađ, zbogom, pratiočet SPID <za sebe> O, sasvim čudna i nedokučiva je ova šala: Kao nos na licu, ili na tornju vetruška mala!
Gospodar moli je, a ona — čovek verovao ne bi —
Od molioca i učenika pravi učitelja sebi.
Da, to je majstorija! To nikad čuli nismo,
Gospodar, k’o sekretar, da piše sebi pismo!
VALENTIN Sta je sad, momče? Kakvog razloga imaš da razgovaraš sa samim sobom?
SPID Pravio sam stihove, a vi ste taj koji ima razloga.
VALENTIN Da činim šta?
SPID Da budete provodadžija gospa Silvije.
VALENTIN Kod koga?
SPID Kod sebe; eto ona vas zaobilazno prosi.
VALENTIN Kako zaobilazno?
SPID Pismom, trebalo je da kažem.
VALENTIN Pa ona mi nije pisala.
SPID Kakve potrebe ima ona za to, kad je navela vas da pišete sami sebi? Zar vi ne shvatate tu šalu?
VALENTIN Ne, veruj mi.
SPID Vama se zaista ne može verovati, gospodine. Ali, jeste li primetili njenu ozbiljnost?
VALENTIN Ne, već samo njenu ljutinu; govorila mi je ljutito.
SPID Ali vam je pismo dala.
VALENTIN To je pismo koje sam ja pisao njcnom prijatelju.
SPID I to pismo ona je predala, pa kraj.
VALENTIN Nadam se da to ne znači ništa rđavo.
SPID Naprotiv. jamčim vam da je to dobro.
Vi ste pisali često, ali nije Mogla i ona da vam odgovori; 1 Iz straha da se tajna ne otkrije.
Dragog da piše sebi nagovori.
Sve ovo čitam tačno k’o iz knjige.
No, kakve su vas to spopalc brige?
Obedu već je vreme.
VALENTIN Ja sam joo.
SPID Da, ali čujtc mene, gospodine Iako hameleon-ljubav može da se hrani vazduhom, ja se hranim jelom, pa bih hteo da jedem. O, nc budite kao va£a gospa; budite osetljivi, pa hajdemo.
(Odu)

SCENA DRUGA[uredi]

VeroTuz. Julijin dom

(Ulaze PROTEJ i JULIJA)

PROTEJ Draga Julija, budi mi strpljiva.
JULIJA Moram, jer druge tu pomoći nema.
PROTEJ Cim mognem, ja ću odmah da se vratim. JULIJA Vrati se odmah, ako ne promeniš Mišljenje. A sad uzećeš ovo K’o uspomenu na tvoju Juliju.
(Dafe mu prsten)
PROTEJ Da izmenjamo, ti uzmi ovaj.
(Da)e }o) drugi prsten)
JULIJA I da veridbu zapečatimo Pol j upcem svetUTL
PROTEJ Evo moje ruke
To ncka znak je vemosti večne;
I ako samo jedan čas prestanem Da uzdišem za tobom, Julija,
Neka me odmah zla kob zbog tog muči Što ljubav svoju zaboravih ja.
Moj otac me čeka. O, ne tuguj tako.
Plima je došla; ona plima druga,
Ne ova plima tvojih suza, koja
171
Zadržava me da ostanem duže Nego što treba da ostanem sad.
Julija, zlx)gom!
(JULIJA ode)
Sta, bez reči ode?
Da, prava ljubav i čini tako:
Ona ne može da govori; bolje Istinu krasi delo nego reči.
(Dolazi PANTINO)
PANTINO Gospodin Proteju, očekuju vas. PROTEJ Dolazim. Ali ljubavnike, vaj! Zanemeo je sad. rastanak taj!
(Oclu)

SCENA TREĆA[uredi]

Jedna ulica u Veroni
(Ulazi LANS vocleći psa)
LANS Ne, ne mogu nikako da se isplačem; svi Lansi imaju tu slabost. Dobio sam svoj nasledni deo, kao izgubljeni sin, i odlazim sa vitezom Protejom na carski dvor. Mislim da Krab, moj pas, ima najkiseliju narav od svih živih pasa; moja majka plače, moj otac jadikuje, moja sestra cvili, naša služavka rulja i sva naša kuća je u velikoj pometnji, a ipak ova psina svirepa srca nije prolila ni jedne suze. Krab je kamen, pravi šljunak, i ncma u sebi sažaljenja ni koliko pas; Jevrejin bi se rasplakao da je video naš rastanak; eto, moja baba, koja više nema očiju, zaslepela je od suza zbog moga odlaska. Evo, pokazaću vam kako je to bilo. Ova dpela je moj otac ne, ova leva cipela je moj otac; ne, ne, ova leva cipela je moja majka; ne, to ne može biti tako; da, tako je; ona ima gori đon. Ova tipela, s rupom, to je moja majka, a ova je moj otac. Do vraga! zaista je tako. A ovaj štap, gospodine, to je moja sestra, jer, znaš, ona je bela kao krin i malena kao prut; ovaj šešir je Nan,
172
naša služavka; ja sam pas; ne, pas je on, i ja sam pas. Oh, pas sam ja, i ja sam ja; da, tako, tako! Sad ja pri- lazim ocu, ,,oče, vaš blagosiov"; sad cipela ne može da kaže ni reči od plača; sad ja poljubim svog oca; on i dalje plače. Sad prilazim majci; o, kad bi ona mogia da plače sad, kao žena rastrojena od očajanja! Ja je poljubim; eto; ovde-je, vaistinu, dah mojc majke. Sad' prilazim sestri; oslušnite njen jauk.6 A pas celo ovo vrcme ne prolije nijedne suzc, ne kaže nijcdne rcči; a gle kako ja polivam prašinu svojim suzama.
(Dolazi PANTINO)
PANTINO Lanse, odlazi, odlazi na brod! Tvoj gospodar se već ukrcao, i ti treba da požuriš da veslaš. Sta ti je? Sto plačeš, čoveče? Odlazi, magarče! Izgubićeš plimu i sve ako i dalje čekaš.
LANS Ne mari ako ga i izgubim; jer je on najneljubazniji stvor koga jc čovek ikad vezao.
PANTINO Ko je najneljubazniji stvor?
LANS Pa ovaj što je vezan ovde, Krab, moj pas.
PANTINO More, čoveće, izgubićeš plimu; a sa gubitkom plime izgubićeš to svoje putovanje: sa gubitkom puto- vanja izgubićeš svoga gospodara; a sa gubitkom gospo- dara izgubićeš svoju službu; a sa gubitkom službe — Zašto mi zapušavaš usta?
LANS Iz straha da ćeš izgubiti svoj jezik.
PANTINO Gde bih ga izgubio?
LANS U tvom pričanju.
PANTINO Kojcšta!
LANS Da izgubim plimu, putovanje, gospodara, službu i — privezanoga! Pa, čoveče, ako bi reka presušila, mogao bih je napuniti svojim suzama; ako bi vetar prestao, mogao bih terati brod svojim uzdasima.
PANTINO Hajde, čoveče, hajde; poslali su me da te zovem.
LANS Gospodine, zovi me onako kako hočeš.
PANTINO Hoćeš li da iđeš?
LANS Dobro, hoću.
( Odu) *
  Lans vcrovatno zamahne Stapom kroz vazduh.

SCENA ČETVRTA[uredi]

Milano. Vojvodin dvorac

(Ulazc SILVUA, VALENTIN, TURIO J SPLD)

SILVIJA Pratioče!
VALENTIN Gospodarice?
(Razgovaraiu po strani)
SPID Gospodaru, vitez Turio se mršti na vas.
VALENTIN Da, momče, to je zbog Ijubavi.
SPID Ne prema vama.
VALENTIN Prema mojoj gospođarici.
SPID Bilo bi dobro da ga udarite.
(SPID ode)
SILVIJA Pratioče, vi ste neveseli.
VALENTIN Zaista, gospo, tako izgledam.
TURIO Izgleđate ono što niste.
VALENTIN Možda.
TURIO Tako čine pritvorice.
VALENTIN Tako činite vi:
TURIO Sta lzgledam ja što nisam?
VALENTIN Mudri.
TURIO Koji je dokaz supnotnog?
VALENTIN Vaša ludost.
TURIO U čemu ste opazili moju luđost?
VALENTIN Opazio sam je u vašan prsniku.
TURIO Moj prsnik je dvostruk.
VALENTIN Onda vam je i ludost dvostruka.
TURIO Kako?
SILVIJA Naljutili ste se, viteže Turio! Menjate boju? VALENTIN Neka je menja, gospo, on je neka vrsta hame- leona.
TURIO Koji je više sklon da se hrani vašom krvlju nego da živi u vašem vazduhu7.
VALENTIN Vi ste, gospodine, rekli?
TURIO Da, gospodine, rekao sam, pa kraj.
VALENTIN Znam to dobro, gospodine; vi uvek završite pre nego što počnete.
T Pretpostavljalo se da se hameleon hrani vazduhom.
174
SILVIJA Lep plotun reči, gospodo, i brzo ispaljen.
VALENTIN Zaista, gospo; i mi smo zahvalni davaocu.
SILVIJA A ko je to, pratioče?
VALENTIN Vi, slatka gospo; jer vi stc dali vatru. Gospodin Turio pozajmljuje svoju duhovitost lod pogleda vaše milosti; i ljubazno je troši u vašem prisustvu.
TURIO Gospodine, ako na svaku moju reč i vi potrošite jednu reč, nateraću vašu đuhovitost da bankrotira.
VALENTIN Znam to dobro, gospodine. Vi imate čitavu ri- znicu reči, i, mislim, nemate nikakvo drugo blago da date svojim pratiocima; jer, ceneći po njihovim poha- banim livrejama, izgleda da oni žive od vaših golih reči.
SILVIJA Dosta, gospodo, đosta; evo dolazi moj otac.
(Ulazi VOJVODA)
VOJVODA Kćeri moja, sasvim si opsednuta.
Viteže Valentine, vaš je otac U dobrom zdravlju. Šta biste rekli na Pismo od prijatelja vaših sa mnogo Dobrih vesti?
VALENTIN Gospođaru, zahvalan
Biću svakom srećnom glasniku otuda.
VOJVODA Znate T don Antonija, vašeg zemljaka.
VALENTIN Da, dobri gospodaru; častan, dobar Covek, što sasvim zaslužuje glas Koji uživa.
VOJVODA Ima li on sina?
r
VALENTIN Da, gospodaru; sina baš dostojnog Oče\Te časti.
VOJVODA Znate Ii ga dobro?
VALENTIN Znam kao sebe; jer još od detinjstva Poznajemo sc I družimo mi.
Ja lično bejah dokoličar, lenj.
Koji propušta dragoceno vreme Da bi anđelsko savršenstvo stek’o;
A vitez Protej — tako mu je ime —
Pametno svoje sve provodi dane.
Godine mu mlade; al’ iskustvo staro;
Nije sed, ali rasuđuje zrelo;
175
i- i'
•I I
Da kratko rečem; sve pohval© ove MaJe su prema njegovoj vrcdnosti.
Duhom i telom sve vrline ima Koje vitcza jednog krasiti mogu.
VOJVODA Ako je tako zaista, to on je I caričine ljubavi dostojan,
K’o što je zgodan da i jednom caru Savetnik bude. Pa eto, viteže,
Taj vitcz sada ka meni je doš’o,
Sa preporukama najveće vlastele;
Da tu i vreme izvesno provede;
Mislim da nije vam nemila vest.
VALENTIN Ja bolju ne bih ni poželct mog’o.
VOJVODA Dočekajte ga kako dolikuje Njemu. Silvija, to govorim tebi,
I vama isto, viteže Turio,
Jer Valentina podsticat ne moram Na to. Odmah ću poslati ga vama.
(VOJVODA Ode)
VALENTIN To je taj vitez za koga sam ja Milosti vašoj rek’o da bi on Ovamo doš’o sa mnom, da mu nije Devojka mlada zarobila oči Toplinom zračnom svojih pogleda.
SILVUA Sad ih je možda oslobodila I zadržala drugu zalogu Vernosti.
VALENTIN A ja, eto, mislim da K’o robove ih svoje drži još.
SILVIJA Onda bi bk> on slep; i kako *
Bi mog’o videt put i naći vas?
VALENTIN Ah, Ijubav ima očiju dvadeset Pari.
TURIO Al’ kažu da očiju nema.
VALENTIN Za takve kao što ste vi, Turio:
Jcr prcd prostakom ona ih zatvara.
SILVIJA No, dosta; evo ide vitez taj.
‘ (Ulazt PROTEJ)
176
4

VALENTIN Dobro ml doš’o, mili Proteju! Molim vas, gospo, da i vaša milost Dobrodošlicu njemu potvrdL SILVIJA Njegova vrednost to u sebi nosi, Ako je on laj o kome ste često Želell čuti.
VALENTIN Gospo, to je taj.
Molim vas, gospo, primite ga da Sa mnom zajedno pratilac vaš bude. SILVIJA Za pratioca tako visokog Prenlska ja sam gospodarica.
PROTEJ Ne, gospo draga; nego suviše Nedostojan sam kao pratilac Za pogled takve gospodarice.
VALENTIN Dosta govora o tom; draga gospo, Za pratioca primite ga svog.
PROTEJ Hvalit se mogu odanošću samo,
I ničim drugim.
SILVIJA AT, odanost nije
Ostala nikad bez nagrade svoje. Gospodarici nedostojnoj, dakle,
Dobro ste došli, pratioče.
PROTEJ Ako
Osim vas drugi neko rekne to,
Na žlvot 1 smrt boriću se s njim.
SILVIJA S onim što kaže da ste dobro došli? PROTEJ S onim što kaže da ste neđostojni.
(Ulazi SI.UGA)
SLUGA Gospo, gospođar, vaš otac, želi Da sad govori s vama.
SILVIJA « Sad ću doćl
(SLUGA ode)
Viteže Turio, pođite sa mnom.
A vama, novi pratioče moj,
Ponovo želim dobrodošlicu!
Razgovarajte o svojima sada,
Viđcćemo se opet posle toga.
PROTEJ Uvek na službi stojimo vam oba.
(SILVUA. TURIO t SPED odlaze)
12 Sekspir i
VALENTIN A sad mi reci kako su svi doma? PROTEJ Dobro su tvoji, svi te pozdravljaju. VALENTIN A tvoji kako?
PROTEJ • Ostali su zdravo.
VALENTIN A tvoja gospa, tvoja ljubav kako? PROTEJ Nekad su moje priče o Ijubavi Zamarale te; i da ne uživaš U razgovoru o Ijubavi znam.
VALENTIN Tako je biio, moj Proteju; ali I život moj se izmenio sad.
Ispaštao sam što prezirah ljubav;
Njene su misli uzvišene, carske Kaznile mene gorkim gladovanjem,
Kajanjem, noćnim suzama, ječanjem I svakodnevnim bolnim uzdasima; .
Zbog preziranja ljubav mi se sveti:
Oterala je san s mojih očiju,
Naterala ih da budu stražari Tugc moga srca. O, Pix>teju moj!
Ljubav je moćna gospodarica;
Unizila me je; priznajem da nema Jada ravnoga njenoj kazni,
Radosti veće nego služba njoj.
Sad nema za me drugog razgovora:
Doručak, ručak, večera i san,
Sve se to sliva u jednu reč ~ Ijubav.
PROTEJ Dosta; sudbu ti u očima čitam.
Jc V ona idol koji obožavaš?
VALENTIN Da; nije T ona nebeska svetica? PROTEJ Ne; al’ je ona zemaljski uzor.
VALENTIN Zovi je božanskom. ,
PROTEJ Ncću da joj laskam.
VALENTIN O! laskaj meni, jer ljubav uživa U pohvalama.
PROTEJ Kad bolestan bejah,
Pilule gorke dav’o si mi tada.
Pa i ja moram sad tebi da dam.
VALENTIN Onda govori istinu o njoj;
Ako nije božanska, ti rcci
Da je najbolje zemaljsko stvorenje.
178
Da više cenim moju?
VALENTIN A ja ću ti
Pomoći da je i još više ceniš; Udostojena biće te počasti Visoke: da skut moje gospe nosi,
Da niska zemlja ne bi joj ukrala Poljubac koji od odela njenog,
I, gordeći se, zbog tako velike Casti, prezrela da u sebe primi Koren letnjega bujnog cveta; i tim Surovu zimu pretvorila u večnu.
PROTEJ O, Valentine, zašto će ti sada To razmetanje?
VALENTIN Oprosti, spram nje
Sve je ništavno, jer vrednost njena Vređnosti druge nižtavnim čini.
Ona je sama.
PROTEJ Onda je ostavi
Samu.
VALENTIN Ostavim? Ni za što na svetu Ona je moja, i ja sam toliko Bogat što imam takav dragulj kao Da imam dvadeset mora, čiji je Sav pcsak biser, a sva voda nektar,
I stene da su od zlata im sve.
Oprosti što sad ne mislim na tebe, Kao što vidiš, ljubavlju sam zanet Moj budalasti supamik, kog otac Njen zbog imanja ogromnoga voli, Otišao je s njome, a za njima Sad i ja moram, jer ti znadeš da Ljubav je uvek Ijubomoro puna.
PROTEJ Al’ ona voli tebe?
VALENTIN Da, i mi smo
Vereni; i još, određen je čas
12*
179
i •
Venčanja našeg i vešt načiii bekstva.
Po dogovoru: do prozora njenog Ja ću se popet lestvom od užadi; Složili smo se o sredstvima svima Koja će našoj sreći da nas vode.
Dobri Proteju, hajd’mo u odaju,
Da mi savetom u ovom pomogneš. PROTEJ Idi pre mene; ja ću te već naći; Sad moram ići u luku da tamo Neke potrebne stvari iskrcavam;
A zatim odmah k tebi ću da dođem. VALENTIN Hoćeš li brzo?
PROTEJ Hoću.
(VALENTIN odlazl)
Baš kao
Sto plamen jedan drugi plamen ništi, Kao što klinom klin se isteruje,
Tako sećanje na pređašnju ljubav Novom je slikom sasvim zbrisano.
Je ii to moj um nepostojan, ili Valentinova hvaia, il’ je njeno Savršenstvo, ili verolomstvo moje,
Sto činl da ja nerasudno tako Mislim? Divna je; pa i JuJija je,
Koju ja volim, ~ koju sam voleo,
Jer moja Ijubav iskopnela je;
Ona, k’o slika voštaria na vatri, Izgubila je svoj pređašnji lik.
Rek’o bih da je i usrđnost moja Spram Valentina ohladnela sad,
Da ga ne volim k’o nekada više;
Al’ odveć volim tu njegovu gospu;
I tu je razlog Što ga malo volim.
Kako li ću je zavoleti posle,
Nakon dužega razmišljanja, kad Nerazmišljeno ovako je volim?
Njenu sam sliku tek video samo,
I to mi svetlost razuma zaseni;
Ali kad vidim savršenstva njena,
Bez sumnje, ja ću da postanem slep.
180
Granicu grehu stavio bih svom,
Al’ ne mognem li — iću ću za njom. .
(Ode)

SCENA PETA[uredi]

Milano. Ulica

(SPID i LANS se srelnu)

SPID L ans! Vere mi, dobro si dosao u Miiano!
LANS Ne kuni se krivo, slatki mladiću, ja nisam dobro došao. Uvek ovako mislim: čovek nikad nije propao dokle ga ne obese; i nikad nije dobro došao u neko mesto dok se ne plati izvcsna čast i krčmarica ne kaže: „Dobro došli!“
SPID Hajde sa mnom, ti budalino, pa ću te odmah odvesti u krčmu, gde ćeš, za krčmarski račun od pet penija, imati pet hiljada dobrodošlica. Al:, momče, kako se tvoj gospodar rastao sa gospom Julijom?
LANS Pošto su se ozbiljno zagrlili, lepo su se rastali u šali.
SPID A hoće li se ona udati za njega?
LANS Ne.
SPID Pa kako onda? Hoće li se on oženiti njome?
LANS Ne.
SPID Sta, jesu li promenili ćud?
LANS Ne, oboje 9u sasvim iste ćudi kao i ranije.
SPID Pa, kako onda stoji stvar među njima?
LANS Eto, ovako: kad stoji dobro kod njega, stoji dobro i kod nje.
SPID Kakav si ti to magarac, ne razumem te
LANS Kakva si ti to klada. kad ne razumeš ništa. Kad stvari dobro stoje, one se i uzajamno podupiru. Moj Štap stoji.
SPID Sta kažeš?
LANS To što rekoh. A sad vidiš šta ću učiniti; ako se samo nagnem, moj štap će me podupreti.
SPID Sad stoji pred tobom, zaista.
LANS Pa, da li stoji preda mnom, ili me podupire, to je svejedLno.
181
SPID Kaži mi pravo, hoće II doći do braka? •
LANS Pitaj moga psa; ako kaže „đa“, hoće; ako kaže „ne", hoće; ako zavrti repom i ne kaže ništa, hoće.
SPID Onda je zaključak da hoće.
LANS Takvu tajnu nikad nećeš izvući od mene, sem pu- tem poređenja.
SPID Dobro je što je i tako dobijem. Ali, Lanse, šta kažeš na to 5to se moj gospodar zacopao?
LANS Nikad ga nisam ni znao drukčijeg.
SPID Kako?
LANS Pa uvek je i bio zacopan u čašu, kao što kažeš.
SPID Eh, bludni magarče, pogrešno si me shvatio.
LANS Pa, budalo, nisam ni shvatio da si ti takav; već tvoj gospođar.
SPID Kažem ti, moj gospodar je postao vruć ljubavnik.
LANS A ja kažem tebi, da mi je svejedno i ako izgori od Ijubavi. Ako hoćeš, hajđe sa mnom u krčmu, ako nećeš, ti si Jevrejin, Juda, i ne zaslužuješ ime hrišćanina.
SPID Zašto?
LANS Zato što nemaš ni toliko milosrđa u sebi da s hri- Šćaninom ideš na pivo. Hoćeš li da ideš?
SPID Stojim ti na raspolaganju.
(OdU)

SCENA ŠESTA[uredi]

Milano. Vojvodin dvorac

(Ulazt PROTEJ)

PROTEJ Ako Juliju moju ostavim,
Hoću li biti krivokletnik ja?
Ako Silviju lepu zavolim,
Hoću li biti krivokletnik tad?
Ako li izdam prijateija svog,
Tad ću veliki krivokletnik biti!
Baš sila što me na zakletvu nagna, Sada me tera da zakletvu lomim,
I na trostruko krivokletstvo o\ro.
182
Ljubav me nagna da zakletvu dam, Sad ljubav traži da se kunem krivo. O, ti, ljubavi, zavodnice slatka,
Nauči mene, tobom zavcdenog,
Kako da svoju pogrešku opravđam. Prvo se svetloj zvezdi d:vljah ja,
A sada božje sunce obožavam.
Mudro je slomit reč nepromišljenu; Nepametan je taj kom neđostaje Volja da pamet svoju nauči,
Te da rđavo zameni boljim.
Pih! Ti jeziče pogrdni! Sto sad . Rđavom zoveš onu koju si Dvađeset hiljada puta velič’o!
Ne mogu prestat da volim, a ipak To činim; eto prestajem voleti Tamo gde treba da volim. Gubim Juliju, gubim Vaientina ja;
Ako zadržim njih, tad gubim sebe; Ako izgubim njih, tad ću, gubitkom Mog Valentina, naći sebe ja;
Mesto Julije, Silviju ću naći.
Sam sebi ja sam ćLraži od svakog,
Jer i ljubav je, sama po sebi, Dragocenija od svega drugog.
Prema Silviji — nebo svedoči mi, Kojc je takvom lepotom obdari — Juiija mi je slična Abisinki. 'Zaboraviću da je ona živa,
Jer moja Ijubav prema njoj je mrtva; Valentin kao neprijatelj biće, Prijatelj slađi biće Silvija.
Ne mogu biti sebi veran ako Ne izdam Valentina Ovc noći On sm-era da se pomoću lestvica Popne k prozoru božansko Silvije;
A ja, supamik njcgov, da budem Savetnik njegov! Odmah ću izvestlt Njenoga oca o prcvari njinoj,
I planiranju njihovom o bekstvu.
Valentina će on grtevno proterat,
Jer želi ćerku da Turiju dadne.
No, kad Valentin ode, tad ću ja Turiju glupom osujetit smer.
Ljubavi! Daj mi krila za to sade,
K’o Što mi pamet za plan ovaj dade!
(Odiazi)

SCENA SEDMA[uredi]

Verona. Soba u Julijinom domu

(Ulaze JULIJA i LUCETA)

JULIJA Luceto draga, savetuj me sada;
Ti si tablica gde sve misli moje Ispisane su; pouči me: kako,
Na koji način mogu časno ja Da otputujcm do moga Proteja.
LUCETA Taj put je, bogme, dug i zamoran je,
JULIJA Umoran nije hodočasnik pravi Kad zemlje meri slabim koracima;
Još manje biće ona koja ima Krila ljubavi, i čiji lel teži Tako milom i divnom čoveku,
K’o Što je Protej.
LUCETA Uzdrž’tc sc bolje
Dok se on vrati.
JULIJA O, zar ne znaš da
Njegov je pogled hrana mojoj duši?
Pa sažali se zbog te nestašice U kojoj kopnim i žudim za hranom Toliko dugo. Kad bi znala ti Tu unutrašnju silu Ijubavi,
Znala bi da je gasit plamen njen Isto što vatru snegom paliti.
LUCETA Ne mislim gasit vatru ljubavi,
Već samo smanjit jarost te vatre,
Da ne bi prešla međe razuma.
184
JULIJA Sto više gasiž, jače i gori.
Potok što tiho žuboreći teče,
Tek se razbesni kad se zaustavi;
Al* kad je njegov lepi tok nesprečen, žubori ljupko po sjajnom kamenju,
I svaku trsku, na koju naiđe,
Poljubi na sv<wm hodočašću on.
Tako krivuda i vcselo skrećc U svojoj igri do širokog mora.
Zato me pusti, nemoj sprećavati Moj tok; strpljiva k’o potočić biću, Zabavan će mi put zamorni biti,
Dok me poslednjl korak ne dovede Ljubavi mojoj, a tamo ću sc Odmorit, kao što se odmara Blagoslovena duša posle patnji U Jeliseju.
LUCETA Al’ u kakvom ruhu
Ići ćeš na put?
JULIJA Neću k’o dcvojka;
Jer više volim da tako izbegnem Nasrtaj svaki ljudi pohotljivih.
I zato želim, srce moje, da mi Nabaviš ruho pristojnoga paža. LUCETA Onda morate kosu ošišati. JULIJA Ne, uplešću jc i uvczat svilenom Vrpcom u đvadesct ljubavnih čvorova. Mlad ćovek možc fantastičan biti Cak i ako je stariji od mene. LUCETA A kroj čakšira koji ćete, gospo? JULIJA Kroj onaj koji dopadne se tebi. LUCETA Onda to mora da je sa umetkom. JULIJA Ah, to. Luceta! To bi ružno bilo. LUCETA Okrugle, gospo, čiode ne vrede! Sem ako takav umetak imate Da zabodete čiodu u njega.
JULIJA Ako me voiiš, Luceta, ti radi Onako kako tebi se dopada Da bude za me prikladno, pristojno.
Al’ reci menl, draga, šta će svet
Reći što idem ja na takav put?
Plašim se da će brukati me to. LUCETA Ako tako mislite, ncmojte Ni ići, ncgo sedite kod kuće.
JULIJA To neću.
LUCETA Onda ni mislit nemojte
Na bruku, nego idite. Ako se Proteju vaše putovanje svidi Kad mu dođete, šta tu mari ko je Nezadovoljan za to što ste pošli.
Ali, bojim se, svidet mu se neće.
JULIJA Luceta, toga najmanje se bojim. Bezbroj zakletvi, uz to more suza,
To su dokazi bezmernc Ijubavi,
Koji su jamci za moga Proteja. LUCETA Sve su to sluge obmanljivih ljudi. JULIJA Da, podlih ljudi što iskorišćuju U podlom smeru. Ali vernije su Vladale zvezde kad je Protcj rođen. Njegove reči zaveti su sveti,
A zakietva je proročanstvo za nj;
Ljubav iskrena, a misli bezgrešne;
Suze mu iskrc njcgovoga srca;
Od prevare je to srce daleko,
K’o nebo što je đalcko od zemlje. LUCETA Da bog da da se pokaže takav Kad mu đođete.
JULIJA Ti, ako mc voliš,
Nemoj da sumnjaš u njegovu ljubav; Kad njega voliS, moju ljubav imaš. Sađ hajde sa mnom u sobu, da vidiš Šta je potrebno meni da se snabdem Za moj željeni put. Ja što imam sve Ostavljam tebi na čuvanje: moju Zemlju i kućna blaga i moj glas; Naknađa za sve neka je u tome Putu koji želim, putu ka dragom svom. Nek’ razgovoru o tome je kraj, Oklevanje me baca u očaj!
(Obe odlaze)

TREĆI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Milano. Predsoblje u vojvodinom dvorcu

(Ulaze VOJ\rODA, TURIO i PROTEJ)

VOJVODA Gospodin Turio, ostav’te nas same;
Za trenut nešto tajno imamo.
(TURIO odlazi)
A sad, Proteju, šta želite vi?
PROTEJ Što bih ja hteo, gospodaru moj,
To prijateljstva zakon meni brani Da vam otkrijem. Ali, kad se setim Milosti koju ukazaste meni,
Mada sam za to nezaslužan ja,
Dužnost me goni da kažem, što ne bih Inače rek’o ni za kakvo blago.
Vitez Valentin, moj prijatelj, misli Da ove noći ćerku vam ukrade;
Tu je nameru poverio meni.
Ja znam da vi ste rešili da date Ćerku Turiju, koga ona mrzi;
Ako Valentin vama je ukrade,
Starosti vašoj nameće se bol.
Zato ću, shodno svojoj dužnosti,
Radije sprećit prijatelja svog
Da ne ostvari svoj plan, no da skrijem
I pustim da vas taj zadesi jad,
Koji, ako se otmica ne spreći,
Pre vremena bi sahranio vas.
187
VOJVODA Hvala, Proteju,. na poštenoj brizi,
I takav sa mnom buđi dok sam živ.
Tu ljubav često i ja s&m primetih,
Kad su mislili da t\Tdo spavam.
Pomisljao sam često da zabranim Druženje njino tu u dvoru mom;
Al’ plašeči se da me moja sumnja Navcde na to da pogrešim sam I da čoveka kaznim nevinog —
Od te naglosti čuv’o sam se ja —
Valentina sam blago gledao.
To, što ti otkri, eto doznah sad.
A da znaš da sam bojao se toga,
Jer znam da mladost zavesti je lako.
Reći ću tebi da jc zatvaram Noću u gomju kulu, čiji ključ Kod scbe držim; a odatle niko Ne može da je odvede.
PROTEJ Al’ plan su,
Moj gospodaru, skovali njih dvoje Kako da on se popne do prozora Odaje njene i kako otuda Da nju niz lestve od užeta spusti.
Sad je ljubavnik pošao po lestve S njima će se skoro vratiti ovuda;
Ako hoćete, možete ga sresti.
Al’ gospodaru, to činitc vešto,
Da on otkriće moje ne oseti.
Navela me je ljubav prema vama,
A nije mržnja prema prijatelju,
Da vam saopštim o toj nameri.
VOJVODA Casti mi, nikad on doznati ncće Da sam od tebe saznao o tome.
PROTEJ Gospodaru, zbogom! Eno Valentina.
(PROTEJ ode. Ulazi VAI.ENTIN) VOJVODA Gospodin Valentine, kuda tako žumo? VALENTIN VaŠa Milosti, glasnik mene čeka Da pisma moja sad od mene primi,
Pa hitam da ih njemu uručim.
188
VOJVODA Jesu li mnogo v.ižna?
VALENTIN Saopštavam
Da sam u važem dvoru zdrav i srećan. VOJVODA Onda, to nije ni važno toliko; Ostani malo tu kod mene; hoću Da ti o jednoj stvarl govorlm,
Koja se tiče mene, a koja U tajnosti se mora da krije.
Ti znaš da želim dati svoju kćer Mom prijatelju, vitczu Turiju.
VALENTIN Da, to znam dobro, gospodaru moj; Zaista, taj brak bio bi bogat I dičan; zaslužan čovck, pun vrlina Sa odlikama koje dolikuju 2eni k’o Sto je lepa vaSa kći.
Zar vaša milost ne može da nju Skloni da sama pristane na to?
VOJVODA Ne; veruj mi ona je jogunasta, Buntovna, uz to ćudljiva i gorda; Tvrdoglava je, ne sluša, nehatna Prema dužnosti; ni obzira nema Što je kći moja, niti me se plaSi K’o roditelja; tebi mogu reći Da je oholost njena odbila I moju ljubav od nje. Pa, mada sam Nad’o se da će, na kraju mog života, Ćerkina nežnost da me neguje,
Sada sam sasvim rešen da se ženim.
A nju ću dati onom ko je htedne,
Pa, nek’ lcpota bude njen miraz.
Jcr ona moje imanje ne ceni.
VALENTIN Šta, gospodaru, da tu činim ja? VOJVODA Volim u našem gradu jednu gospu; Ali je hladna, gorda i nc ceni Staračku moju rečitost; i stoga Hteo bih da mi ti budcš učiteij,
Jer sam već davno zaboravio Da se uđvaram; sad je način drugi.
Pa šta da radim da se omilim Njenome zračnom oku.

VALENTIN Ako reči
Ne vrede, a vi darovima Osvoj’te je; nakiti ćudljivi Žcnski um ganu više nego reci.
VOJVODA Jedan je poklon ipak prezrela.
VALENTIN Žena prezire često i ono Sto je najviše zađovoljava.
Pošljite druge poklone; i s njom Bud’te istrajni, jer preziranje Prelazi posle u ljubav. I kad se Mršti, to nije mržnja prema vama,
Vcć da bi kod vas izazvala još Veću ljubav; pa, ako i kara,
To nije zato da odete; žene Luduju kad su ostavljene same.
I ne primajte žensko odbijanje;
Njino ,,idite“ znači „ostanite".
Laskajte njima i hvalite njih,
Njihove draži dižite do neba;
Nek’ je i crna, zov’te je anđelom.
Čovek s jezikom nikakav je čovek Ako njim ženu dobiti ne može.
VOJVODA Al’ ta na koju ja mislim sad ćujem Da je plemiću nekom obećana,
I ćuvaju je da ni s kim ne zbori,
Da niko danju ne može joj prići.
VALENTEN Pa onda bih je posećiv’o noću.
VOJVODA Da, al’ su vrata njena zaključana,
A ključevi se čuvaju brižljivo,
Te njoj ni noću ne može se prići.
VALENTIN Sta smeta da se njoj dođe kroz prozor.
VOJVODA Ođaja njena, visoko od zemlje, Sagrađena je tako da se niko Ne može popeti a da život sam U opasnost mu nije doveden.
VALENTIN Onda lcstvice, vešto napravljene Od užeta, s dve gvozdene kuke,
Bace se gore, te posluže da neki Leanđer kuli druge Here dođe.
VOJVODA Tako ti tvoje krvi plemićke,
Reci mi gde bih dobavit mog’o Lestvice takve.
VALENTIN Gospodaru moj,
Recite samo kad vam trebaju.
VOJVODA VeČeras; jer je ljubav kao dete Sto traži da sve dobije što može.
VALENTIN U sedam sati donosim vam Icstve.
VOJVODA Al’ sluSaj, ja ću sžm da idem k njoj.
No, kako samo đa lestve odnesem?
VALENTIN Njih, gospodaru, ispod ogrtača Možete nosit, jer su one lake.
VOJVODA Da 1’ je podesan ogrtač dugačak Kao tvoj što je?
VALENTIN Jeste, gosp>odaru.
VOJVODA Daj da ra2gledam, jer iste dužine I ja ću jedan odmah da nabavim.
VALENTIN Svaki ogrtač za to je dobar.
VOJVODA No, kako da se na nj’ naviknem samo?
Daj da osetim ogrtač na sebi.
(VOJVODA razgrne VALENTINOV ogrtač)
Kakvo je ovo pismo? „Silviji!"
Šta je ovde? — Lestve pođesne baš Za moj plan. A sad izvinite što Na ovom pismu lomim pečat ja.
(Cita)
Sa Silvijom su misll moje; tamo '
Kao robinje svu noć su joj verne;
O! kađ bi njihov gospodar još samo Mllov’o s njima čari neizmerne!
Kod njenih grudi robinjice stoje,
Dok Ja, kralj njihov, prokllnjem, pun Jada,
Sto i Ja nisam gde robinje moje. pa da, k’o one, sam užlvam sada.
Kunem što njima paio je u deo Da noće gde bih ja noćiti hteo.
A šta je ovde?
Silvlja, noćas oslobodiću te.
Da, i lestvice tu su za taj smer.
Ha, Faetone, — jer ti si Meropin8 sin —
9 Po grčkoj mitologiji, Faeton je sln Helija, boga Sunca, i Oke- anove kćeri Merope. Na Faetonovu molbu, otac mu jc dopustio đa
191
s
Zar nebeska kola upravio ti bi Da u ludosti toj zapaiiš svet?
Ti bi da zvezde sa neba dohvatiš,
Zato što one sijaju nad tobom!
Odlazi, niski nametljivče ti!
Uobraženi robe! Osmeh svoj Iskežen podaj ravnima sebi.
I smatraj da je to strpljivost moja Sto ti dopuštam da živ odeš; da je To povlastica veća nego što je Zasluga tvoja. Za nju ćeš zahvalit Više no za sve milosti kojima Obasipan si đosad na mom dvoru.
Ako u mojoj zemlji se zadržiš Duže no samo za pripremu brzu Kako ćeš što pre ostavit naš dvor,
Neba mi, moj gnev mnogo će premašit Ljubav koju sam osetio ikad I prema tebi i kćeri mojoj.
Odlazi! Neću ni da čujem tvoje Pravdanje lažno. Ako život voliš,
Požuri, odmah odlazi ođavde!
(VOJVODA ode)
VALENTIN A zašto ne i smrt radije nego Mućenje celog života? Umreti To je od sebe samog prognan biti;
A Silvija je moje biće; ako Prognan sam od nje, prognan sam od sebe ~ ■»
Progonstvo smrtno! Sta je svetlost za me |
Ako ne vidim Silviju? I šta je
Zivotna radost ako nje tu nema? '
Sem to što ako i pomislim na nju
Scnka me njenog savršenstva drži? ^
Ako u noći sa Silvijom nisam,
Muzike nema u pcsmi slavuja;
Ako ii danju Silviju ne gledam,
Za moje oći tada nema dana.
samo za jedan dan upravlja sunčanim kolima. All on je vatrcnim kolima upravljao tako neveSto. da bl zapalio ceo svet da ga nije Zevs oborio gromom.
192

Ona je moje biće; ja nestajem Ako li nisam u svetlosti njenoj,
Da me ozari, drži u žlvotu.
Ja od presude bežim, ne od smrtl Ako ostanem, čekam samo smrt;
Ali, ako bežim, bežim od života.
(Ulaze PROTEJ i LANS)
PROTEJ Trči, momče; trči, trči i nađi ga!
LANS Evo! evo!
PROTEJ Sta vidiš?9
LANS Onoga koga smo pošli da tražimo; svaka vlas mu na glavi kaže da je ovo Valentin.
PROTEJ Valentin?
VALENTIN Ne.
PROTEJ Ko onda? Njegov duh?
VALENTIN Ni to.
PROTEJ Sta onda?
VALENTIN NiŠta.
LANS Zar može ništa da govori? Gospodaru, da ii da udarim?
PROTEJ Koga ili šta da udariš?
LANS Ništa.
PROTEJ Nitkove, natrag!
LANS Zašto, gospodine, udariću po nićemu; molim vas! PROTEJ Momče, kažcm, inatrag. — Prijatelju Valentine, jednu reč.
VALENTIN Uši su mi zapušene, vestima Rđavim sasvim ispunjene, te dobre Čuti ne mogu.
PROTEJ Onda ću zakopati
Moje u ćutanju nemom, jer su Opore, nemile i rđave.
VALENTIN Je li Silvija mrtva?
PROTEJ Ne, Valenttne.
VALENTIN Je li me sveta Silvija zaboravila? Je li se Silvija odrekla mene?
PROTEJ Ne, Valentine.

  • U sobi sc već smrkava.

13 Sekspir l 193

VALENTIN Nisam Valentin ako me se Silvija odrekla. Sta su tvoje vesti?
LANS Gospodine, izdat je proglas da ste protcrani. PROTEJ Da si prognan, ah to je vest! Prdgnan Odavde, od Silvije, i od mene.
VALENTIN O, toga jada već sam i sit ja,
JoS malo pa ću presit biti njega.
Zna li Silvija da sam proteran?
PROTEJ Da; i toj kobnoj presudi, koja,
Neopozvana, ostaje na snazi,
Dala je more prosutog bisera,
Bisera svoga, more svojih suza.
Izlila ih je pred surovim ocem,
Klečeći pred njlm; i kršeći ruke,
Cija belina priličaše da su
Baš tad’ od jada prebledele teškog.
Al’ ni klećanje, niti čedne ruke,
N'ti jećanje bolno, ni uzdasi,
Ni suze njene nisu ganut mogle Nemilosrdnog njenog oca; ako Valentin bude uhvaćen, on mora Umreti. Uz to još razjari njega Kad je mollla za opoziv tvoj,
Nju je u strogi zatvor tad poslao,
Uz pretnju da će tu ostatl večno.
VALENTIN Ne više; osim ako drugom rečju Možeš đa mene i smrtno pogodiš;
Ako je takva, reci, pa nek’ bude Opelo moga beskrajnoga bola.
PROTEJ Prestani sađ da jadikuješ o tom Sto se izmenit ne može, već misli O onom što se učiniti može.
Vreme je dadiija, majka svega dobrog.
Ako ostaneš ovde, nećeš moći Videti svoju ljubav; još i to:
Ostanak tu će život da ti skrati.
Ljubavniku je nada potpora;
Idi odavde s njom i s njom se bori Protiv oćajnih misli, Pisma tvoja Mogu biti ovde, iako ti nisi;
194

Salji ih meni, ja ću ih predati Za mlečno bele grudi tvoje drage.
Sad nije više vreme za jadanje;
Hajde, ja ću te kroz kapiju provest;
I pre nego se rastanem sa tobom,
Razgovaraćemo podrobno o svemu Što se udesa tvog ljubavnog tiče.
Baš zato što ti Silviju voliš,
Treba i da se opasnosti kloniš;
Zbog nje i mene, ako ne zbog sebe.
VALENTIN Molim te, Lanse, ako momka mog Vidiš, kaži mu da požuri on,
Da kod Severne kapije me sretne.
PROTEJ Momče, nađi ga. Hajdemo, Valentine!
VALENTIN Silvijo draga! Jadni Valentine!
(VALENTIN I PROTEJ Odlaze)
LANS Eto, ja sam samo budala; a imam ipak dovoljno pa- meti da zaključim da je moj gospodar nltkov; ali Šta to mari ako njegov nitkovluk nijc velik i mnogostran. Niko živi ne zna da sam zaljubljen; ali ni par konja ne bi to mogao izvući od mene, niti doznati koja je to što je volim; a ipak ona je žena; ali koja žena — neću đa kažem; ipak, ona je mlekarica; ipak ona nije devojka, jer su kumovali njenoj deci; a ipak ona jeste devojka, jer je devojka svoga gazđe, koga služi za platu. Ona ima više osobina nego pas ptičar — što je dosta za običnu hrišćanku. <Vađi ispisan iist) Evo kataloga njenog stanja. „Imprimis, ona može da donese i nosi.“ Pa i konj ne može više; konj ne može da donesc, vcć samo da nosi; stoga je ona bolja od opšte kobilc koju svi jašu. „Drugo, ona može da muze“; pa eto, to je slatka vrlina u devojke s čistim rukama.
(Dolazi SPID)
SPID Kako je, sinjore Lansei Kakav vetar duva iz tvoga kraja?
LANS Brod moga gospodara je isplovio i vetar ga tera.
SPID Tvoj stari porok da rđavo razumeš reči. Htco sam da te pitam kakve su vesti- u tom pismu?
LANS Najcmje vcsti za koje si ikad čuo.
13*
195

Salji ih meni, ja ću ih predati Za mlečno bele grudi tvoje drage.
Sad nije više vreme za jadanje;
Hajde, ja ću te kroz kapiju provest;
I pre nego se rastanem sa tobom,
Razgovaraćemo podrobno o svemu Što se udesa tvog ljubavnog tiče.
Baš zato što ti Silviju voliš,
Treba i da se opasnosti kloniš;
Zbog nje i mene, ako ne zbog sebe.
VALENTIN Molim te, Lanse, ako momka mog Vidiš, kaži mu da požuri on,
Da kod Severne kapije me sretne.
PROTEJ Momče, nađi ga. Hajdemo, Valentine!
VALENTIN Silvijo draga! Jadni Valentine!
(VALENTIN I PROTEJ Odlaze)
LANS Eto, ja sam samo budala; a imam ipak dovoljno pa- meti da zaključim da je moj gospodar nltkov; ali Šta to mari ako njegov nitkovluk nijc velik i mnogostran. Niko živi ne zna da sam zaljubljen; ali ni par konja ne bi to mogao izvući od mene, niti doznati koja je to što je volim; a ipak ona je žena; ali koja žena — neću đa kažem; ipak, ona je mlekarica; ipak ona nije devojka, jer su kumovali njenoj deci; a ipak ona jeste devojka, jer je devojka svoga gazđe, koga služi za platu. Ona ima više osobina nego pas ptičar — što je dosta za običnu hrišćanku. <Vađi ispisan iist) Evo kataloga njenog stanja. „Imprimis, ona može da donese i nosi.“ Pa i konj ne može više; konj ne može da donesc, vcć samo da nosi; stoga je ona bolja od opšte kobilc koju svi jašu. „Drugo, ona može da muze“; pa eto, to je slatka vrlina u devojke s čistim rukama.
(Dolazi SPID)
SPID Kako je, sinjore Lansei Kakav vetar duva iz tvoga kraja?
LANS Brod moga gospodara je isplovio i vetar ga tera.
SPID Tvoj stari porok da rđavo razumeš reči. Htco sam da te pitam kakve su vesti- u tom pismu?
LANS Najcmje vcsti za koje si ikad čuo.
13*
195
SPID „Dalje, spora je na jeziku.“
LANS Koja mi je hulja stavila to među njene poroke! Biti spora na jeziku to je ženina jeđina vrlina; molim te, izbriši to tu, i stavi to kao njenu glavnu vrlinu.
SPID „Dalje, ona je gorđa.“
LANS Briši i to; to je bilo Evino nasledstvo, i ne može se ođuzeti od nje.
SPID „Dalje, ona nema zuba.“
LANS Svejedno mi je, jer ja volim kore.
SPID „Dalje, ona je prgava."
LANS Dobro je Što nema zuba da ujeda.
SPID „Dalje, ona će često hvaliti dobar gutljaj.*4
LANS Ako joj piće bude dobro, hoće; ako ona neće, ja ću; jer dobre stvari treba hvaliti.
SPID „Dalje, suviše je darežljiva.“
LANS Sa svojim jezikom ne može biti, jer je zapisano đa je spora na jeziku; sa svojim novčanikom neče biti, jesr ću ga držati zatvorenog; ali, s nečim drugim može, jer ja to ne mogu sprečiti. Produži.
SPID „Dalje, ima više kose nego pameti, više mana nego vlasi, i više blaga nego mana.“
LANS Stani tu; hoću je, bila je moja i nije bila moja, dva- put ili triput u toku tog poslednjeg člana. Pročitaj ga još jednom.
SPI'D „Dalje, ima više kose nego pameti.“ —
LANS Više kose nego pameti? To može biti; dokazaću to: zaklopac slanika krije so i zato je on više nego so; kosa koja pokriva pamet, više je nego pamet, jer veće krjje manje. Šta je dalje?
SPID „I više mana nego vlasi.“ —
LANS To je čudovišno! O, kad bi to moglo da se izbriže!
SPID „I više blaga nego mana“
LANS Ta reč čini mane ljupkim. Dobro, hoču je; i ako dođe do braka, kao što ništa nije nemoguće —
SPID Šta onda?
LANS Pa, onda ču ti reči — da te tvoj gospodar čeka kod Severne kapije.
SPID Mene?
LANS Tebe! Da; ko si ti? Cekao je on i boljeg čoveka od tebe.
197
SPID Moram li ići k njemu?
LANS Moraš trčati k njemu, jer si se zadržao tako dugo da bi idenje jedva poslužilo cilju.
SPID Zašto mi to nisi ranije rekao? Do vraga s tvojim lju- bavnim pismom!
(SPID ode)
LANS Sad će dobiti batine zato Što je čitao moje pismo. Bestidan je on rob, jer ćuška nos u tuđc tajne. Idcm za njim da uživam u njegovoj vaspitnoj kazni.
(Ode)

SCENA DRUGA[uredi]

Milano, Vojvodin dvorac
(Ulaze VOJVODA i TURIO)
VOJVODA Viteže Turio, ne brinite ništa, Volcće ona vas, kad je Valentin Prognan odavde, iz njenog vidika.
TURIO Otad me ona prezire još više,
Ne trpi mojc društvo i grdi me,
Te sumnjam da ću nju moći osvojit. VOJVODA Taj slabi otisak ijubavi je Kao u ledu urezana slika,
Koja se za ćas toplote rastopi U vodu i svoj izgubi oblik.
Za kratko vreme smrznute joj misli Raskraviće se, i Valcntin bićo Već zaboravljen.
(Ulazi PROTEJ)
Viteže Proteju,
Ode l’ ti zemijak shodno zapovesti? PROTEJ Otišao je, dobri gospodaru. VOJVODA Odlaz-ak njegov rastuži mi ćerku. PROTEJ Vreme će brzo, gospodaru moj, Ublažit njenu tugu.
VOJVODA I ja verujem;
Ali Turio ne misli tako.
Proteju, đobro mišljenje koje sam
0, tebi stek’o — jer si dobar bio —
Navodi me da te pitam za savet
PROTEJ Neka ne živim duže no toliko Dok budem odan vašoj milosti.
VOJVODA Ti znaš koliko želim da ostvarim Brak moje kćeri s vitezom Turijem. PROTEJ Znam, gospodaru.
VOJVODA I misiim da znaš
Da mojoj volji ona sc protivi.
PROTEJ Da, gospodaru, protivila vam se Dok jc Valentin ovde bio.
VOJVODA Ail
1, dalje još je nastrano uporna.
No, šta da činim pa da ljubav ovu Pram Valentina zaboravi ona
I da zavoli viteza Turija?
PROTEJ Najbolji način da za Valentina Pričamo da je neveran i plašljiv,
I niskog roda. Zene mrze to.
VOJVODA Ona će mislit da je to iz mržnjc. PROTEJ Da, ako njegov neprijatelj kaže. Zaobilazno njoj treba da reće Onaj kog ona prijateljem smatra. VOJVODA Onda ti moraš da preduzmeš to. PROTEJ To, gospodaru, nerado bih ja Cinio; jer je ružna dužnost ta Za plemića, a još naročito kad Protiv prisnoga prijatelja radi.
VOJVODA Gde tvoja dobra reč mu ne koristi, Ni kleveta mu tvoja Škodit neće;
Stoga ta đužnost nije ni rđava,
Jer te prijatelj" tvoj za to moli.
PROTEJ Prevagnuli ste, gospodaru, sad.
Ako to mogu postići kuđenjem,
Ona ga dugo još voleti neće.
Al’ ako njenu ljubav odvratimo Od Valentina, to ne znači još Da će Turija zavoleti ona.
“ Vojvoda.
TURIO Zato, kad ljubav njenu odmotate Od njega, da se ne bi zamrsila I beskorisna postala, morate Postarati se da je namotate Na mene, a to moći ćete ako Budete mene toliko hvalili Kol’ko kudite Valentina svoga.
VOJVODA U svemu ovom, Proteju, imamo Vere u tebe, jer o tebi znamo,
Po izveštaju samog Valentina,
Da si ljubavi privrženik čvrst,
Pa se ne možeš brzo pobuniti I promeniti svoje mišljenje.
A na temelju tog jamstva imaćeš Pristup i tamo gde sa Silvijom Nesmetano ćeš moći da govoriš.
Ona je sada potištena, setna,
Al’ će se tebi ona radovati Zbog prijatelja tvog, i ti ćeš moć Nagovaranjem da navedeš nju Da Valentina plemlća omrzne,
A da zavoli prijatelja moga.
PROTEJ Sve što se može učiniću ja.
Ali, viteže Turio, vi niste Dovoljno vešti, dovitljivi; lepak Morate postaviti da biste I njene želje uhvatili na nj.
Skladni stihovi tužnih soneta Treba da daju zakletvu na vernost.
VOJVODA Moć bogodanog pesništva je silna.
PROTEJ Recite da na oltaru lepote Njene i suze žrtvujete svoje,
Uzdahe, srce svoje. I pišite Dok se mastilo vaše ne osuši,
Pa ga suzama opet ovlažite.
Stvorite neki dirljivi stih koji Kaže da samo nju volite vi.
Od pesničkih su žila bile žice Na Orfejevoj harfi; a zlatni zvuk Mog*o je i sam čelik da razneži,
200
t
• i '
I-
Kamen oživi, tigrove ukroti,
Da čudovišta iz mora izmami,
Da na obali peSčanoj igraju.
A posle vaših elegija tužnih,
Dođi.te noću pod prozore gospi,
Sa muzičarima, i tu otpevajte Skladno čežnjivu neku pesmu; mrtva Tišina noći slaže se sa slatkom I bolnom čežnjom. Ako išta, to će Da pridobije nju.
VOJVODA Pouka tvoja
Kaže nam da si bio u ljubavi.
TURIO Još noćas tvoj ću savet primeniti. Stoga, Pnoteju, savetniče dragi,
Hajdemo odmah u grad da nađemo Nekol’ko ljudi veštih u muzici.
Ja imam sonet koji će poslužit Da njim primenu tvog saveta počnem. VOJVODA Na posao, plemići!
PROTEJ Na raspolaganju
Stojimo vama do početka noći.
A zatim ćemo ka odluci svojoj.
VOJVODA Ne. Bolje odmah, po dozvoli mojoj.
(Odu)

ČETVRTI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Suma blizu Milana

(Dolazi NEKOLIKO RAZBOJNEKA)

PRVI RAZBOJNIK Drugovi, stojte čvrsto; vidim nekog pro- laznika.
DRUGI RAZBOJNIK Da ih je i deset, nemojte ustuknuti, več dole s njima.
(Dolaze VALENTIN f SPID)
TREĆI RAZBOJNIK Stojte, gospodine, i dajte nam što imate; inače ćemo vas naterati da seđnete, pretrešćemo vas i opljačkati.
SPID Gospođaru, propali smo! Ovo su nitkovi kojih se SVJ putnici mnogo plaše.
VALENTIN Prijatelji moji, -
PRVI RAZBOJNIK Nije tako, gospodine; mi smo vaši ne- prijatelji.
DRUGI RAZBOJNIK Mir! Da ga čujemo.
TREĆI RAZBOJNIK Da, brade mi, hoćemo, jer je pravi delija.
VALENTIN Znajte da imam malo da izgubim.
Čovek sam jakom nevoljom pogođen;
Bogatstvo mi je to bedno odelo,
Pa, uzmete V ga — uzećete sve.
DRUGI RAZBOJNEK Kuda putujete?
VALENTIN U Veronu.
PRVI RAZBOJNIK Odakle ste došli?
VALENTIN Iz Milana.
202
> s«
TRECI RAZBOJNIK Jesle li dugo bdi tamo?
VALENTIN x Oko
Sesnaest meseci; a možda bih još Ostao duže, da me zla kob nije Sprcčila.
PRVI RAZBOJNIK Sta je, jeste li prognani?
VALENTIN Jesam.
DRUGI RAZBOJNIK Zbog kakvog dela?
VALENTIN Zbog nečega
Sto ml je mučno da pomenem sad.
Coveka jednog ubih; sad se kajcm Zbog toga mnogo; ali ga pogubih U časnoj borbi, a ne iz potaje,
I bez podle prevare.
PRVI RAZBOJNIK Ne kajte se Zbog toga, ako učinistc tako.
Ali zbog takve male krivice Da ste izgnani?
VALENTIN Da, i radujem se
Presudi tako blagoj.
DRUGI RAZBOJNIK Da li znate Jezike stranc?
VALENTIN Mlađalački trud Na tome mene činio je srećnim,
Inače bi mi, zaista, često bllo Dosadno.
TRECl RAZBOJNIK Tcmena mi golog Robin Hudovog debelog monaha,
Ovaj bi čovek mog’o biti kralj Sumske družine naSe.
PRVI RAZBOJNIK To će biti.
Gospođo, reč jednu.
(Razgovaraju po strant)
SPID Gospodaru moj,
To je lopovluk častan, budi s njima.
VALENTIN Ućuti, huljo!
DRUGI RAZBOJNIK Recite nam ovo:
Imate 1* štogod u što se uzdate?
203
VALENTIN Ništa scm moje sreće.
TREĆI RAZBOJNIK Znajte, onda,
Ncki su od nas plemići, koje je Mladićkog doba oterao bes Da od uglednih izdvoje se ljudi.
Ja sam proteran iz Verone zato Sto sam pokuš’o da ukradem gospu Koja vojvodi nećaka je bila,
I naslednica njegova imanja.
DRUGI RAZBOJNIK Ja iz Mantove, zbog nekog plemića, Koga u gnevu kroz srce probodoh.
PRVI RAZBOJNIK Zbog takvih sitnih zloćina i ja Ovamo dođoh. Al’ hajd’mo na stvar;
Rekli smo naše greške, da se time Vanzakoniti naš položaj opravda.
Vidimo da ste naočit i stasit,
Uz to, kažete, znalac ste jezikž,
A osobine ove mnogo su U zanimanju našem potrebne.
DRUGI RAZBOJNIK Da, i baš zato što ste vi izgnanik, Mi vas pitamo, pre drugih, da 1’ ćete Pristati đa nam general budete?
Da napravite iz nužde vrlinu I da u šumi sa nama živite?
TREĆI RAZBOJNIK Reci, hoćeš li u našu družinu?
Kaži ,,da“, pa si k^petan svih nas;
Slušaćemo te, bićemo ti vemi,
I volećemo te ko vođu i kralja.
PRVI RAZBOJNIK Al’ ako prezreš naš predlog, umrećeš. DRUGI RAZBOJNIK Ponudom našom živ se nećeš hvalit. VALENTIN Ponudu primam i živeću s vama.
Uslov je samo da zlo ne činite Ni žcnskom svetu niti putnicima.
TREĆI RAZBOJNIK Mt se gnušamo gadnih, podldh dela. Hajde da našem vodimo te društvu.
I da ti naše pokažemo blago,
Biće ti, s nama, na raspolaganju.
(Odu)
204

SCENA DRUGA[uredi]

Milanc. Pred vojvodinim dvorcem ispod Silvijinog prozora

(Dolazi PROTEJ)

PROTEJ Valentinu sam ve<5 neveran bio,
A sad moram nepravedan biti Prema Turiju. Pod tim izgovorom Da njega hvalim dobio sam pristup Da svoju ljubav ja istaknem sad.
Al’ Silvija je i suviše lepa,
Suviše vema i suviše sveta,
Da je ništavnom veštinom zavedem.
Kad joj izjavim odanost, kaže mi da Neverstvo činim prijatelju svom;
Ako lepoti njenoj se zaklinjem,
To sam, kaže ona, krivokletnik zbog Verolomstva prema Juliji, koju sam Voleo. Fored svih prekora njenih, što Bi svakog ljubavnika nadu ubili,
Moja ljubav, što je ona dalje gura,
Sve joj se, k’o pas, više umiljava.
No i Turija eto; sad moramo K prozoru njenom, da tu priredimo Njenom uhu muziku večernju.
(Dolaze TURIO i MUZlCARI)
TURIO Viteže Proteju, vi ste se pre nas Prikrali?
PROTEJ Da, vrli Turio; vi znate Da za ljubav nemoguće ništa nije.
TURIO Da, vitežc, ali se nadam da ti Ne voliš ovde.
PROTEJ Volim, viteže.
Jer inače ne bih sad bio ovde.
TURIO Koga? Silviju?
PROTEJ Da, Silviju, al’ tebe
Radi.
TURIO Hvala ti. Go6podo, uskladite Instrumente 1 počnite čilo.
(Ulaze izdalje KRCMAR i JULUA u odelu paža)
205
KRČMAR Mladi moj goste, izgleda mi da si melanholičan; molim te reci mi zašto?
JULIJA Pa zato, moj krčmaru, što ne mogu da budem veseo. KRČMAR Razveselićemo te; odvešću te tamo gde ćeš čuti muzikn i vldeti plemića za koga si pitao.
JULIJA Ali, hoću li ga čuti da govori?
KRČMAR Da, hoćeš.
JULIJA To će biti muzika.
(Muzika počinje)
KRČMAR Slušaj! slušaj!
JULIJA Je li on medu njima?
KRČMAR Da, all ćuti, da ih čujemo.
PESMA:
Ko je Silvlja, druže moj?
Ta Sto svl moir.ci jure k njoj?
Divna je, mudra, sveta — hoj!
Svi se lepoti dive toj,
Nebo svc draži dadc njoj!
Je l’ dobra kao lepa što je?
Bolje nc stvori ništa bog.
Ljubav joj oći uze za svoje.
Od slepila se leći svog;
Njen poglcd sama ljubav to jc!
Neka Silvlja pesmu ćuje,
Dižimo k nebu pogied svoj;
Ona sve smrtne nadmašuje,
Sve što na zemlji živi toj.
Nosimo cvetnc vence njoj!
KRČMAR Sta je sad? Tužniji si nego što si bio! Šta je, čoveče? Ne sviđa ti se muzika?
JULIJA GreŠite; ne sviđa mi se muzičar.
KRČMAR Zašto, moj lepi mladiću?
JULIJA On svira pogrešno, oče.
KRČMAR Kako? Neskladno udara u strune?
JULIJA Ne; ali svira tako pogrešno da rastužuje strune moga srca.
KRČMAR Vi imate fin sluh.
JULIJA Da; ali bih voleo đa sam gluv, jer mi to usporava srce.
KRCMAR Vidim da ne uživaš u muzici.
JULIJA Nimalo — kad je tako neskladna.
200
KRCMAR Slu§aj! Kakva je divna promena u muzici!
JULIJA Ta promena jc rđava.
KRCMAR Ti bi hteo da stalno sviraju samo jednu stvar?
JULIJA Ja bih da jcdan samo jcdno svira.
Ali, krčmaru, recite mi đa li Taj vitez Protej, o kom govorimo,
Dolazi često kod te gospodice?
KRCMAR Reći ću ti što mi je njegov sluga Lans rekao: on je voli preko svake mere.
JULIJA Gde je Lans?
KRCMAR Otišao je da traži svoga psa; koga sutra, po na- redbi svoga gospodara, mora pređati kao poklon nje- govoj gospi.
JULIJA Mir! Stani u stranu; društvo se raziiazi.
PROTEJ Viteže Turio, bez brige! Ja ću Tako govoriti da ćete reći Da je ceo moj plan izvanredan.
TURIO Gde ćemo se sastati?
PROTEJ Kod lzvora svetog Gregorija.
TURIO Zbogom!
(TURIO i MUZICARI odu. SILVIJA se po)avl)u}e na balkonu)
PROTEJ Vašoj milosti, gospo, dobro veče!
SILVIJA Ilvala vam na muzici, gospodo. Ko je to što sad govori?
PROTEJ Onaj kom biste glas brzo poznali,
Kad biste srca čistotu mu znali.
SILVIJA Gospodin Protej, čini mi se.
PROTEJ Protej,
Vaš verni sluga, plemenita gospo.
SILVIJA Sta biste hteli?
PROTEJ Da vam želju znam.
SILVIJA Ispuniću vam želju: da odmah U postelju idete, lažljivče,
Krivokletniče, nevemiče jedan!
Zar mislite da sam tako plitka ja I nerazumna da me zavedc Laskanje tvoje, ono kojim si i Zakletvom lažnom prevario mnogc?
Vrati se, clragu da utešiš svoju.
ao7
Jer, kraljice mi blede — noći ove - Ja sam daleko od toga da tebi Ispunim molbu; ja te, eto, sad Prezirem zbog tvog bestidnog laskanja,
I samu sebe ukoriću zato Sto traćim vreme govoreći tebi!
PROTEJ Mila ljubavi, ja priznajem da sam Voleo jednu: al’ ona je mrtva.
JULIJA <** sebo) Bilo bi lazno kad bih ja to rekla; Jer sam siguma — sahranjena nije.
SILVIJA Pa i da jeste; ipak, tvoj prijatelj Valentin živ je; a s njim sam, kao Sto i sam znadeš, zaručena ja;
Pa zar te nije stid što mu činiš Krivo tim lažnim saletanjem sad?
PROTEJ Cuo sam da je 1 Valentin mrtav.
SILVIJA Pa, pretpostavi da sam to i ja;
Budi siguran: u njegovom grobu Da je i moja ljubav zakopana.
PROTEJ Dopustite mi, slatka gospo, da je Iz zemlje ja iskopam.
SILVIJA Idi
Grobu ljubavi svoje i pozovi Nju; ili tamo svoju sahrani.
JULIJA (po strani) To nije čuo.
PROTEJ Gospo, ako srce
Vaše je tako tvrdo, onda vašu Sliku ljubavi mojoj poklonite,
Onu što visi u odaji vašoj.
Njoj ću govoriti, pred njom uzdisati,
Plakaću pred njom, posto je suština Vašega bića drugome odana,
Ja sam tu senka, i moja će senka Da vašoj senci pravu Ijubav da.
JULIJA (po strani) Da je suština, ti bi je, sigurno, I obmanuo, i pretvorio je Samo u senku, kao što sam ja.
SILVTJA Ja nisam rađa nimalo da budem Vaš idol; ali, po neverstvu vašem,
Ličiće vama da obožavate
208
1 divite se oblicima lažnimj Poš’ljite nekog ujutru, i ja ću Poslati vam je. A sađ, laku noć! •
PROTEJ Biće mi lako k’o nesrećnicima Koji čekaju jutro svoje smrti.
(PROTEJ i SILVIJA odlaze u raznim pravcima)
JULIJA Krčmaru, hoćete li da iđemo?
KRCMAR Vere mi, ja sam tvrdo spavao.
JULIJA Molim vas, gđe konači vitez Protej?
KRČMAR U mojoj kući. Ja mislim da jc već blizu đan. JULIJA fra sebe) Nije; ali je ovo najduža i Najteža noć koju sam ikad probdela.
(Odu)

SCENA TREĆA[uredi]

Pred vojvodinim dvorcem ispod Silvijinog prozora

(Ulazi EGLAMOR)

EGLAMOR Ovo je čas u koji mi je Silvija
Rekla da dođem tu, da joj želju đoznam.
Biće to neka važna stvar. O, gospo!
(SILVIJA se po)avlju)e na balkonu)
SILVIJA Ko zove?
EGLAMOR Vaš sluga, i prijatelj vaš;
Koji zapovest vaše milosti čeka.
SILVIJA Dobro vam jutro po hiljadu puta!
EGLAMOR I vama, dobra gospo. Na poruku Milosti vaše đošao sam rano Da doznam šta ste naredit mi hteli.
SILVIJA O, Eglamore, viteže — kunem se,
Ne mislim da ti laskam, to ne činim —
Hrabar si, mudar, sažaljiv, bez mane.
Ti znadeš kakvo osećanje gajim Prema prognanom Valentinu, a i
14 Sekspir l
209
Da otac želi da me nagna da se Udam za tupog Turija, koga se Ja samo gnušam. I ti si volco;
I čula sam te da kažeš: da nižta Nije ti srce ucvelilo tako Kao kad tvoja gospa je umrla,
Na čijem grobu ti si zavet dao Da ćeš ostati čedan. Eglamore,
U Mantovu bih da pođem ja,
Ka Valentinu, gde je sad nastanjen.
Ali, putevi opasni su, zato Htela bih tvoje plemenito društvo,
Na čiju veru i čast se oslanjam.
Ne govori mi o gnevu moga oca,
Misli na tugu moju, Eglamore,
Na tugu žene, i na opravdanost
Mog bekstva da izbegnem taj nesveti brak,
Koji i suđba i bog ljuto kazne.
Iz srca što je puno tuge, kao I more peska, ja želim da ideš Ti sa mnom i da meni praviš druŠtvo. Nečeš li, a ti krij što sam ti rekla,
Da bih se usudila da sama odem. EGLAMOR Gospo, ja žalim mnogo taj vaš jađ; Pošto vrlinu vašeg srca znam,
Pristajem da ja putujem s vama.
Malo mi do tog šta mi se desit može,
Ali vama svako dobro želim ja.
Kad hoćete da krenete?
SILVIJA Večeras.
EGLAMOR A gde ćemo se sastati?
SILVIJA U ćeliji
Patrika, gde ću da se ispovedim.
EGLAMOR Izostat neću. Zbogom, vrla gospo! SILVIJA Zbogom, viteže dragi, Eglamore!
(Ođu u raznim pravclma)
210

SCENA ČETVRTA[uredi]

MUano. Pred vojvodinim dvorcem, ispod Silvijinog prozora

(Ulazi LANS sa svojim psom)

LANS Kad se pas ponaša pseći prema svome gospođaru, znate, tx) je tcško; pa još pas koga sam kupio kao Štene; pas koga sam spasao od davljonja, kad se troje ili če- tvoro njegove braće i sestara udavilo. Učio sam ga, da kažem, „baš onako kako treba učiti psa“. Poslat sam bio da ga predam gospa Silviji kao poklon od moga gospo- dara. Ali tck što sam ušao u trpezariju, pritrčao je nje- nom tanjiru i ukrao joj ćureći batak. O, strašno je kad pas ne ume da se vlada u svakom društvu! Ja bih, da kažem, hteo psa koji je kadar da bude zaista pas, da bude, tako reći, pas u svemu. Da nisam imao više pa- meti nego on, da uzmem na sebe grešku koju je on učinio, zaista mislim da bi ga obesili zbog nje; kladim se u život da bi on stradao zbog toga. Evo, sami sudite. Odmah se ugurao u društvo tri ili četiri otmena psa pod vojvodlnim stolom, i, hoćete li mi verovati, jedva da je bio tamo koliko za jedno mokrenje, kad je cela sala počela da zaudara. „Napolje s tim psom!M — reče jedan. „Kakav je to džukac?“ — uzviknu drugi. „Išibaj ga napolje" — reče treći. „Obesite ga“ — reče vojvoda. Pošto sam bio upoznat s tom vonjom i ranije, znao sam da je to Krab uradio, te priđcm čoveku koji šiba pse. „Prijatelju“, rekoh mu, „vi nameravate da išibate psa?“ ,,Da, zaasta“, reče on, „Ćinite mu veliku nepravdu,“ re- koh, „ja sam uradio stvar za koju vi znate.“ Bez ijedne druge reči, išibao rne je iz trpezarije. Koji bi gospodar uradio to za svog slugu? Eto, zakleću se, ja sam sedeo u kvrgama zbog kobasica koje je on pojeo, inače bi on bio pogubljen; bio sam vezan za sramni stub zbog gu- saka koje je on zaklao, inače bi on izvukao zbog toga. Ti sad ne misliš na to. Da, pamtim ja i kako si mi na- pakostio kad sam se opraštao s gospom Silvijom. Nisam li ti bio rekao da stalno gledaš u menc i činiš ono što ja činim? Kad si mene video da dignem nogu i pustim
14*
211
vodu na suknju otmenc dame? Jesi li me ikad video da rađim takvu stvar?
(Dolaze PROTEJ i JULIJA u ođelu paža)
PROTEJ Ime ti je Sebastijan? Sviđaš mi se;
Uzeću te odmah za posao neki.
JULIJA Koji god hoćete; radiću što mogu.
PROTEJ Nadam se da hoćeš. (LANSU> Eh, seljački
nevaljalče, gde si se skitao ova dva poslednja dana. LANS Pa, gospodine, po vašoj zapovcsti odneo sam psa gospođici Silviji.
PROTEJ Sta kaže oma o mom malom dragulju?
LANS Kaže da je važ pas običan džukac, i poručiia vam je da je pseća zahvalnost dovoljno dobra za takav poklon. PROTEJ Aii, ona je primila mog psa?
LANS Naprotiv, nije. Evo, doveo sam ga natrag.
PROTEJ Sta? Zar si joj toga nudio u ime moje?
LANS Da, goepodine, onu drugu vevericu12 ukrali su mi na trgu đžclatovi dcčaci, pa sam joj zato pocnudio svog psa, koji je deset puta veći od vašcg, pa stoga i veći poklon. PROTEJ Odlazi odavde, i psa nađi mog,
II’ mi ne izlazi na oći nikad.
Odlazi, kažem ti! Zar stojiš tu Da me namemo još više naljutiš?
Taj nitkov, eto, stalno me bruka.
(LANS ode)
Sebastijane, primam te u službu,
Jedno, što meni mladić takav treba,
Koji će moći da pametno vrši Posiove, jer šta oslanjanje vredi Na budalastog ovog kLipana;
Drugo, i lik tvoj, ponašanje tvoje,
Kažu — a mislim ne varam se u tom —
Da si vaspitan dobro, da si veran.
Eto, znaj da te zbog toga i primam.
Odmah ćeč poći sa ovim prstenom Silviji gospi. Predaćeš ga njoj.
'* U ono vreme damc su držale veverlce, pa otuda ovaj Lansov podrugljivi naziv za psa. Protej Je nameravao da poklonl SUviji Jednoga od malih maltešklh pasa, koji su onda bili u modi.
212
Ona koja mi je taj prsten dala,
, Volela me je mnogo.
JULIJA Al’ izgleda
Da vi nju niste voleli, kad tako Rastajete se sa prstenom njenim.
Umrla možda?
PROTEJ Mislim da je živa.
JULIJA Avaj!
PROTEJ No, zašto to „avaj“ si rck’o? JULIJA Ne mogu da je za to ne žalim. PROTEJ A zašto bi je ti žalio?
JULIJA Zato
Sto mi se čini: volela je vas Isto k’o i vi tu gospu Silviju.
Samo što ona misli na onoga Koji na njenu ljubav zaboravi;
A vi žudite sad za onom koja Za vašu ljubav ne mari. I šteta Što ljubav tako stoji naopako;
Misleći na to, ja uzviknuh „avaj“!
PROTEJ Dobro, daj prsten, s njim i ovo pismo. Njena je soba ta. A gospi reoi Da tražim njenu sliku koju je Obećala mi da će je poslati.
Kad ovo svršiš, odmah da se vratiš U moju sobu, tamo ćeš me naći Usamljenoga, tužnoga.
(Ode)
JULIJA Koliko
Bi žena izvršilo ovakvu Zapovest? Avaj siromah Protej!
.Lisicu uz’o da mu jagnjad čuva!
O, meni jadnoj, sirotnoj buđali!
Sto žalim onog koji me prezire Svim srcem svojiim? Prezreo je mene Zato što voli nju; a ja ga žalim Zato što njega volim. Kad je poš’o Dadoh mu prsten, znak ljubavi večne.
Sad sam nesrećni glasnik koji traži
Ono što ni sam dobiti no želi;
Koji hvali onog koga kudit treba. Gospodara sam svog dragana verna,
Ali ne mogu biti veran sluga Mom gospodaru, osim ako samu Sebe izdam. Ipak ću ga hvalit Pred njom; iako uspeh mu n© želim.
(Dolazi SILVIJA * protnjom)
Dobar dan, gospo! Molim, da P možete Odvesti mene do gospa Silvije,
Da s njom govorim.
SILVIJA A šta će ti ona,
Ako sam to ja?
JULIJA Vi, ako ste ona,
Molim poruku jednu da čujete Koju vam nosim.
SILVIJA A od koga to?
JULIJA Moj gospodar je, gospo, vitez Protej, On me je posl’o.
SILVIJA Posl’o te za sLiku?
SILVIJA Da.
SILVIJA Ursula, donesi sliku moju.
(Donesu sliku)
Ponesi tvome gospodaru ovo;
Reci mu da bi odaji njegovoj Priličiia mnogo više Julija,
Koju je mis’o njegova nestaLna Zaboravila, nego ova senka.
JULIJA Molim vas, ovo pismo pročitajte.
(Da)e pismo)
Oprostite mi, gospo, što sam vam Pogrešno dao ono koje nije Vam namenjeno; ovo je za vas.
(Da)e drugo pismo)
SILVIJA Moiim, dopusti da ovo pročitam. JULIJA Oprostite mi, gospo, to no mogu.
214
SILVIJA Evo uzmi ga!13 Neću ni da gledam Te rctke tvoga gospodara; znam Da su prepuni izjava, zakletvi,
Koje će lako prekršiti kao Što i ja pismo njegovo cepam.
(Pocepa drugo pismo)
JULIJA On vama, gospo, šalje prsten ovaj. SILVIJA Utoliko je i veća sramota Njegova što ga šaije meni sad;
Hiljadu puta rek’o je da prsten Julija mu je na rastanku dala.
' Njen prsten tako obesveti on,
No ja to neću učinit Juliji.
JULIJA Ona je zato zahvalna.
SILVIJA Šta kažeš?
JULIJA Hvala vam, gospo, na tome obziru Prema njoj. Ah, da, sirota devojka!
Moj go6podar joj čini velik bol. SILVIJA Poznaješ li je?
JULIJA Gotovo k’o sebe.
Misleć na nju i na njene jade,
Plakao ja sam stotinama puta.
SILVIJA Zna 1* da je Protej napustio nju? JULIJA Da, zna, i to je uzrok njene tuge. SILVIJA Je li lepa?
JULIJA Lepa. Al’ je lepša bila
Dok je mislila da je Protej voll Tad, misiim, beše lepa, k’o sad vi;
Al’ otkad često ne pazi na lice I skidc masku što od sunca štiti, Ublediše Joj na obrazu ruže I ljiljanovo belilo na licu,
Te je sad cma kao i ja što sam. SILVIJA Je li visoka?
JULIJA Tako, moga rasta.
O Duhovima, kad su maskarade,
Kako sam žensku igrao ulogu,
Od Julije sam uzeo odelo,
« Protejevo pismo Juliji.
219
Što, po mižljenju svih, stajaše mi ’ Tako k’o da je krojeno za mene;
Otuda i znam đa je moga rasta.
I tada sam je rastužio mnogo;
Jer uloga je moja tužna bila:
Arijadna14, u bolnoj tuzi zbog Tezejevog nevcrstva i tajnog bekstva.
Sa suzama sam igrao ulogu,
A Julija je, sirota, ganuta,
Plakala gorko. Života mi moga,
Bol njenoga srca sav osećah ja!
SILVIJA Ona je tebi mnogo obavezna Vrli mlađiću. — Sirota đevojka!
Ostavljena je i neutešna je!
I sama plačem slušajuć te reči.
Mladiću, evo moga novčanika;
Poklanjam ti ga što toliko voliš Gospođaricu tvoju milu. Zbogom!
(SILV7JA ođlazi sa svo}om PRATNjOM)
JULIJA Ona će tobi zahvaliti za to,
Ako se ikad poznale. — Ta gospa Mila je, lepa. Ja se nadam da će Propasti žeJja gospodara moga,
Jer ona mnogo poštuje tu Ijubav Gospodarice anoje. Ah, da, tu ja sad Sa samom sobom igram ljubav! Njenu Sliku da vidim. Mislim, da ja imam Na glavi takav ukras, moje Lice bi lepo tako isto bilo;
Nežno k’o ovo; ipak slikar njen Laska njoj, ako ja ne laskam sebi,
Kosa joj smeđa, a moja je žuta'5;
Ako je to sva razlika izmeđ’ mene I njegove drage, nosiću vlasulju Te boje. Oči plave su, i moje.
Celo joj nisko, ja imam visoko.
u Arijađna, lepa kći kritsko« kralja Minosa, spasJa Je život Tezeju, ali je on neverno ostavi na ostrvu Naksu dok je ona spavala.
15 U ono doba žuta kosa Je blla u modl, jer je to bila boja kose kraljlce Elizabete.
216
Koju čar ona imala bi više Da glupa Ijubav nije slepi bog? No, hajde, senko, nosi ovu senku, Tu suparnicu tvoju. Tebe, sliko, Obožavaće, ljubiti, voleti!
Al’ u njegovom idolopoklonstvu,
Da ;ma svesti, razuma, to idol Njegov bi bila ja namesto tebe. Zbog gospodarice tvoje biću ja Ljubazna kao ona prema meni, Inače ti se Juplterom kunem, Iskopala bih oči liku tom,
Da bih ga omrzla gospodaru mom.

PETI ČIN[uredi]

SCENA PRVA[uredi]

Pred manastirom u blizini Milana

(Ulazi EGLAMOR)

EGLAMOR:

Zapadno nebo sunce pozlaćuje,
I sad baž čas je kad Silvija treba Da u ćeliji Patrika monaha Sa mnom se sretne Izostati neće;
Jer zaljubljeni dolaze na vreme Uvek, sem ako pre vremena stignu,
Pošto se njima uvek žurL Evo Dolazi.
(Ulazi SILVIJA)
Gospo, nek je srećno veče!

SILVIJA:

Amin’ A sada, Eglamore, hajd’mo Na mala vrata manastirskog zida,
Bojim se da me uhode ne prate.

EGLAMOR:

Ne plašite se; ni tri milje nije
Daleko šuma; tamo smo sigurni.
(Odlaze)

SCENA DRUGA[uredi]

Milano. Vojvodin dvorac

(Ulaze TURIO, PROTEJ t JULUA)

TURIO Sta Silvija kaže za prosidbu Moju?
218
PROTEJ Gospođine Turio, ona je Nešto blaža nego što je bila;
Ali vašoj ličnostl zamora.
TURIO Šta! Da mi je noga odveć duga?
PROTEJJ Ne, odveć tanka.
TURIO Nosiću jahaćc čizme, da izgleda okruglija.
JULIJA (po strani) Ali Ijuibav se mamuzama ne može Naterati na ono čega se gnuša.
TURIO A šta kaže o mom licu?
PROTEJ Kažc da je bclo.
TURIO Bezoćnica laže; lice mi je crno.
PROTEJ Ali, beli su biseri, a stara Poslovica kaže: „crni Ijudi Biscri su u lepim očima gospa“.
JULIJA (P° strani) T-i biseri su mrlje od kojih Oči bole! zaista bih radijc Žmurila nego gledala u njih.
TURIO Kako joj se moj razgovor đopada?
PROTEJ Rđavo, kad o ratu govorite.
TURIO Dobro, kad govorim o ljubavi, miru?
JULIJA (PO strani) A najbolje kad ćutite mirno.
TURIO Šta kaže ona o hrabrosti mojoj?
PROTEJ O tome, viteže, ona sumnje nema.
JULIJA <P° strani) N’ema je, jar tvoju plašljivost zna. TURIO Šta kaže o mojoj lozi?
PROTEJ Da ste od dobrog roda.
JULIJA (P° strani) Da; od plemića budala.
TURIO A pridaje li važnost mojim posedima?
PROTEJ O, da; i žali ih.
TURIO Zašto?
JULIJA (PO strant) gto jh ima takav magarac.
PROTEJ Zato Što vi lično ne upravljate njima.
JULIJA Evo dolazi vojvoda!
(Ulazi VOJVODA)
VOJVODA Kako je Proteju? Kako Turio? Jeste li skoro videli viteza Eglamora?
219
TURIO Ja ne.
PROTEJ Ni ja.
VOJVODA Jeste li viđeli moju ćerku?
PROTEJ Nismo.
VOJVODA To je pobegla ona Valentinu,
Eglamor s njom je k’o pratilac njen.
Sigurno to je; jer monah Lorens Oboje njih je video u šumi;
Sreo ih tamo i njega je pozn’o;
Voruje da s njim i ona je bila,
Mada na licu imala je masku.
Znam da je htela, radi ispovesti,
U Patiikovu ćeliju da ide Većcras; ali tamo nije bila.
Sve ovo bekstvo potvrđuje njeno.
Stoga vas molim da ne dangubimo,
Već odmah konje pojašite svoje I čekajte me u podnožju brda,
Kuđa put vodi ka Mantovi. Brzo Požur’te za mnom, vitezovi moji.
(VOJVODA ode)
TURIO Ona je zbilja ćuđljiva devojka,
Kad za njom ide sreća, ona beži.
Idem za njima, da bih Eglamoru Osvetio se, više radi toga Nego iz svoje ljubavi spram one Nepromišljene Silvije.
(Ode)
PROTEJ I ja ću,
Al’ više idem zbog ljubavi njenc Ncgo iz mržnje prema Eglanxuru.
(Ode)
JULIJA I ja ću, ali, priznajem u svemu,
Ne zbog Silvije, već da kvarim njemu.
(Ode)
220

SCENA TREĆA[uredi]

Šuma

(Dolaze RAZBOJNICI sa SILVIJOM)

PRVI RAZBOJNIK:

No, haj’te, haj'te! Budite strpljivi;
Moram vas odvesti našem vođi.

SILVIJA:

Hiljade većih nedaća od ove
Naučiše me da strpljiva buđem.

DRUGI RAZBOJNIK:

Hajde, vodi je.

PRVI RAZBOJNIK:

A gde je plemić
Koji je bio s njom?

TREĆI RAZBOJNIK:

Brz, pa nam uteče;
Ali Mojsije i Valcrije su Otišli za njim. Ti idi sa njom Zapadnom delu šume, kapetanu.
A rci gonimo onog što uteče;
Iz opkoljenog čestara nam neće Umaći.
(DRUGI i TREĆI RAZBOJNIK odu)

PRVI RAZBOJNIK:

Haj’te! Moram da vas vodim Pećini našeg kapetana. On je Castan i neće upotrebit ženu Nezakonito.

SILVIJA:

O, moj Valentine,
Sve to podnosim samo tebe radi!
(Odu)

SCENA ČETVRTA[uredi]

Drugi deo šume

(Dolazi VALENTIN)

VALENTIN Način života i navike stvara! Ovu senovitu, usamljenu Šumu Lakše podnosim no nastanjen grad. Ovde mogu da sam i neviđen sedim,
221
I da uskladim pesmu o svom jadu Sa tužnim tonom slavujeve pesme.
2, ti, koja si u grudima mojim,
Nemoj ostavljat s\foje boravište Zadugo! da se zgrada napuštena Ne sruši, i sve uspomene s njom!
Silvija! Mene prisustvom obnavljaj;
Ti nežna nimfo, neguj svog dragana Nesrećnog! Kakva to je sada vika
3, otkud danas užurbanost ta?
Drugovi moji, kojima je zakon Volja njihova, nekog nesrećnog Putnika gone. Vole me, a ipak Ja muku imam da ih zadržim,
Da surovo&ti besne ne čine.
No, povuci se, Valentine; ko li Dolazi amo?
(Dolaze PROTEJ, SILVIJA i JULIJA)
PROTEJ Gospo, delo ovo
Učinio sam zbog vas i vas radi, —
Mada vi ništa ne cenite što Vaš sluga Čini. Život stavih svoj Na kocku, i sad spasao sam vas Od onog što bi ukalj’o vam čast.
Pa, k’o nagrađu, darujte mi sada Jedan blag pogled; manji dar od tog Ne mogu tražiti, ni vi manji dati.
VALENTIN (P° *trQni) Da 1’ je san ono što čujem i vidim?
Ljubavi, daj mi strpljenja za časak SILVIJA Oh, jadna ti sam i nesrečna ja!
PROTEJ Nesrečni beste pre neg* dođoh.ja;
Moj dolazak vam je doneo sreču.
SILVIJA Dolaskom svojim činiŠ me nesrečnom.
JULIJA (P° strani) i mene, zato što saleće tebe.
SILVIJA Da je lav gladan mene zgrabio,
Radije bih mu ja doručak bOa,
No da nevemi Protej spase mene!
Nebo zna kol’ko volim Valentina,
Život je njegov za me duša moja!
A tol’ko — jer je nemoguće više —
222
Krivokletnika mrzim nevemoga, Proteja. Stoga, nc saletaj više,
Odlazi!
PROTEJ Rado u opasnost svaku,
Da samo pogled tvoj dobijem blagi! To je prokletstvo ljubavi što davno Dokazano je ljubavnim iskustvom: 2ene ne vole onog ko njih voli!
SILVIJA Ni Protej onu koja njega voli, Pročitaj srce Julijino, tvoje Prve, najbolje ljubavi, rad’ koje U hiljadu si zakletvi svoju vemost Raskomadao; a zakletve te su U krivokletstvo pale da bi mene Voleo. Vere sad u tebi nema,
Sem ako imaš dve, a dve su gore Nego da nema nijedne; nikakva Veraost je bolja nego vernost dvojna. Ti, izdajico vernog prijatelja!
PROTEJ Ko je taj koji u Ijubavi pita Za prijatelja?
SILVIJA Svi osim Proteja.
PROTEJ No, ako ovde blaga reč ne može Tebe da dime, oružjem ću moćL Da te, k’o vojnik, isprosim i volim Protiv prirode ljubavl — nasilno.
SILVIJA O, nebo!
PROTEJ Prisiliću te da želji
Mojoj udovoljiš.
VALENTIN dstupa napređ) Sebi ruke!
Ti nasrtljivče, prijatelju zli!
PROTEJ Valentin!
VALENTIN Lažnl prijatelj si ti,
Jer ti ne znaš za ljubav i vemost;
Ti, izđajico! Obmanu mi nađc;
Same me oči uveriše u to.
Sad ne smem reći da imam ijednog Svog prijatelja, jer bi mene ti Uter’o u laž. Kome da se veruje,
Kad se desna ruka digla protiv
' Vlastitih grudi? Proteju, žaiim Sto Više ti nikad verovati ne smem;
Zbog tebe svet ću smatrati tuđinom.
Ovakva rana najđublja je rana.
Jer prokleto je vreme kad od svih Neprijatelja prijatelj je gori.
PROTEJ Poražen ja sam krivicom i grehom.
Oprosti meni, Valentine! Ako Žaljenje moje dovoljan je otkup Za greh, iskreno nudim ti ga ja;
Kol’ko pogreših, toliko i patim.
VALENTIN Onda sam plaćen; smatram te časnim.
Koga kajanje ne umilostivi,
Taj ne pripada ni nebu ni zemlji;
Kajanje 1 gnev večiti ublaži;
I, da oproštaj puni ti pokažem,
Sve to Što je u Silviji moje Sve ti poklanjam neka bude tvoje16 JULIJA Vaj, jadna sam!
(Pada xi nesvest)
PROTEJ Gle, šta je dočaku?
VALENTIN No, šta je, dečko? Ej, obešenjače!
Pogledaj amo. Šta je, progovori.
JULIJA Gospodar moj je naredio meni Gospi Silviji da predam prsten,
Ali ja nisam učinio to Iz svog nehata.
PROTEJ Gde je prsten, momće?
JULIJA Evo ga. (Da)e prsten)
PROTEJ Daj mi da vidim. Pa to je
Prsten koji sam ja Juliji dao.
JULIJA Oprostite mi; ja sam pogrešio.
Ovo je prsten koji ste poslali Silviji. (Pokazu)e drtigi prsten)
11 wSve to što je u Siivijl moje
Sve ti poklanjam neka bude tvoje."
Ovo je za Juliju znaćllo: »Dajem ti SUVlju." 1 zato Julija pada u nesvest. Međutlm, tom rećenicom Valentin je možda hteo samo reći: wKoliko volim Silviju toliko 1 tebe."
224
PROTEJ Ali kako si došao
Do ovog prstena. koji na rastamku Juliji dadoh?
JULIJA Ona mi ga dala;
Julija ga je i donela amo.
PROTEJ Julija! Kako?
JULIJA Sad pogledaj onu
Kojoj si zavet zaklct\rama dav’o;
A ona ih je u srcu čuvala.
To srce ti si krivokletstvom cep’o!
Stidi se zbog tog postupka, Proteju!
Stidi se što sam u ovom ruhu,
U prerušenju ako stida ima.
Manja je mrlja — smernost kaže nam — .
Ako li žene promene oblik,
Nego kad ljudi ćud svoju promene.
PROTEJ Nego kad ljudi ćud svoju promene!
O, nebo! Kad bi Čovek samo bio Postojan, on bi i savršen bio.
Ta jcdna mana greškama ga puni;
I navodi ga na grehove mnoge;
Nepostojanost ga vodi neverstvu,
Još pre no što je počeo da voli.
Verno će oko naći da, u dražima,
Sve što Silvija to i Julija ima.
VALENTIN Ruku ovamo oboje! Blažen sam Sto zaključujem ja vaš srećni brak.
Bila bi šteta da par prijateljski Bude još dugo u ncprijateljstvu.
PROTEJ Nebo! Ti budi svedok da je sada Zauvek želja moja ispunjena.
JULIJA I moja.
(Dolaze RAZBOJNICI S VOJVODOM t TURIJEM)
RAZBOJNICI Plen! plen! plen!
VALENTIN Natrag! Vojvoda je moj knez.
Dobro nam došli, vaša miiosti!
Ja sam Valentin, nemilošću prognan.
VOJVODA Valentin vitez!
TURIO Tu je Silvija; Silvija je moja.
15 5eksp!r l
225
VALENTIN Turio, natrag, il’ ćeš smrt zagrlit’! Nemoj prelazit granicu mog gneva;
Silviju nemoj da nazivaš svojom;
Usudiš li se još jednom, znaj nikad Nećcš videti više ni Milano.
Tu ona stoji; to je ljubav moja;
Ni prstom da je dotakao nisi.
TURIO Ne, Valentine, ja ne marim za nju; Smatram da lud je onaj ko se izlaže Opasnosti zbog devojke koja ga Ne voli. Ne tražim je. Tvoja je.
VOJVODA Utoliko si ništavniji, niži,
Kad tako lako ti ostavljaš onu Oko koje si toliko oblet’o.
Tako mi časti mojih predaka,
Dopada mi se tvoj duh, Valentine,
I smatram da si dostojan ljubavi Carice jedne; stoga ti opraštam Sve što je bilo; gorčinu svaku Brišem, i hoču sam da opovrgnem Progonstvo tvoje; tvojoj nenadmašnoj Vrlini dajem novo dostojanstvo:
Viteže, ti si plemić dobra roda,
Uzmi SiJviju, zaslužio si je.
VALENTIN Vašoj milosti hvala na tom daru, Jer tim ste darom usrećiLi mene.
A sad vas molim, radi vaše kćeri,
Da mi dobrotu jednu učinite.
VOJVODA Pristajem, reci, ma šta bilo to. VALENTIN Ovi prognani ljudi, sa kojima Zivim, imaju osobine dobre,
Oprosti njima što su učinili Ovde, progonstva oslobodi njih.
Uljudni, puni dobrote su oni,
Podesni biće i za službe važne. VOJVODA Prevagnuo si; opraštam i njima I tebi. Službe s&m njima odredi,
Prcma njihovim zaslugama. A sad, Hajdemo. Nesklad sav da okončamo: Veseljem, igrom, svečanošću retkom.
226
VALENTIN Potrudiću se usput da nasmejem I vaSu Milost svojim razgovorom.
Šta biste rekli vi o pažu ovom?
VOJVODA Stidljiv; a mislim da je dečko smeran. VALENTIN Smerniji on je od svakog dečaka. VOJVODA Šta hoćeš da tim rečeš?
VALENTIN Dozvolite,
Da vam ispričam dok budemo išli,
Pa ćete sami čuditi se onom Sto se sad zbiio. Proteju, ti hodi;
Kazna ti je samo da čuješ priču Dragane tvoje; a zatim će nam Svađbe i gozbe biti u isti dan;
Zajednički je i svečanost. veća;
Dom jedan, jedna uzajamna sreća.
(Ođu)

Napomene[uredi]

  1. Mladi Leander iz Abidosa voleo je Heru, lepu Venerinu sveštenicu u Sestosu. Da bi se sastajao s njom, Leander je svake noći preplivavao Dardanele, a Hera mu je buktinjom s vrha visoke kule davala znak u kom pravcu da pliva. Posle mnogih nežnih sastanaka Leander se jedne burne noći udavi, a Hera od tuge skoči s kule u more i utopi se.
  2. Postojala je poslovica: „Ko je rođen da bude obešen nikad se neće udaviti.“ — Up. Buru (I. 1).
  3. Protej.
  4. Prsti.
  5. Vladar u Milanu nazvan je carem nekoliko puta u ovoj drami, a u listi lica nazvan je vojvodom. Neki nemački carcvi držali su pokatkad svoj dvor u Milanu.