Dva brata
0001 Vino pije trideset junaka
0002 U Trebavi, visokoj planini,
0003 Vino pili pod jelom zelenom.
0004 Kada su se vinca ponapili,
0005 Pa im vince udari u lice,
0006 A rakija eglen otvorila,
0007 Počeše se hvaliti junaci:
0008 Njeki bratom, a njeki sestricom,
0009 Njeki, brate, previjernom ljubom,
0010 Njeki konjem, a njeki oružjem,
0011 Njeki dvorom, a drugi timarom,
0012 Njeki puškom, njeki desnom rukom.
0013 Kad je rednja, brate, dolazila,
0014 Na uboga malog Marijana,
0015 Njemu suza pade niz obraze,
0016 Jer se junak nejma čijem hvalit,
0017 Nit imade brata ni sestrice,
0018 Niti, brate, previjerne ljube,
0019 A ni konja, ni sv’jetla oružja,
0020 Niti dvora nit novih timara.
0021 Ima samo u Gradačcu kulu
0022 I u kuli ostarilu majku,
0023 Majka stara, a kula traljava,
0024 Oko kule šikarje poraslo,
0025 A na kuli ptice viju gn’jezdo.
0026 To je njemu srcu teško bilo,
0027 On se skoči na noge lahgane,
0028 Pak družini „s Bogom“ podvikuje.
0029 Hode momak svojoj staroj majci,
0030 Najde staru u gornjih hodaja,
0031 Kudjeljicu prela uz preslicu.
0032 Kad je stara sina zapazila,
0033 Misli baba misli svakojake,
0034 Čudila se sinu Marijanu,
0035 Što je tako rano podranio
0036 I družinu svoju ostavio.
0037 Starica je prid njeg izlazila,
0038 Pa kad smotri suzu na obrazu,
0039 Starica se jako uplašila,
0040 Progovara ostarila majka:
0041 „Marijane, moje oči vrane!
0042 Što ti se je dogodilo, sine?
0043 I dosad si išo u Trebavu,
0044 A med društvo pod jelu zelenu,
0045 Pa se nisi nikad žalostio?
0046 Da se nisi, sinko, razbolio,
0047 Ili s kim god u društvu svadio,
0048 Ili možda, sinko, i pobio?“
0049 Progovara mali Marijane:
0050 „Nisam, majko, života mi moga!
0051 Nit svadio niti se pobio,
0052 Nikom svadnja valjda nije draga,
0053 Pa ni meni, ostarila majko!
0054 Drugo mi je, majko, dodijalo,
0055 Danas bijah u Trebavi, majko!
0056 S trideset druga pod jelom zelenom.
0057 Kad se društvo ponapilo vina,
0058 Rujno vino eglen otvorilo.
0059 Sva družina redom se hvalila,
0060 Njetko bratom, njetko sekom dragom,
0061 Njeki ljubom, previjernim drugom,
0062 Njeki dvorom, njeki tovnim dorom.
0063 Kad je rednja na me dolazila,
0064 Sve je društvo na me pogledalo,
0065 Meni, majko, srcu teško bilo,
0066 Što se nejmam čijem pohvaliti,
0067 Nit ja imam brata nit rođaka,
0068 Niti seke, niti vjerne ljube.
0069 Niti konja, ni sv’jetla oružja,
0070 Niti dvora, a niti timara.
0071 Imam samo zavečanu kulu
0072 I u kuli tebe, staru majku,
0073 Oko kule šikarje poraslo,
0074 U šikarju vuci i bauci.
0075 Ti ćeš, majko, skoro umrijeti,
0076 Srušit će se kula zavečana,
0077 A ja ostat ko na brdu jela,
0078 Vita jela granja okresana.
0079 To je meni danas teško bilo,
0080 Pa mi se je ne htijuć plakalo.
0081 Kad to čula ostarila majka,
0082 Svome sinu stara progovara:
0083 „Ne budali, moje d’jete drago!
0084 Ta i ja sam rodila junaka,
0085 Tvoga brata arambašu Ivu,
0086 Koji tridest godin ajdukuje
0087 Po Trebavi i Ozrenu ravnu.
0088 Kad si bio od petnaest dana,
0089 On imade petnaest godina,
0090 Pak mu babu uloviše Turci,
0091 Uloviše, pa ga objesiše.
0092 Našu kulu porobiše Turci,
0093 Odvedoše konje i paripe,
0094 Odnesoše tri tovara blaga,
0095 Odagnaše stotinu volova,
0096 A ovaca ni broja se ne zna.
0097 Samo osta đogo u podrumu
0098 I ostade svijetlo oružje,
0099 I od’jelo tvoga babe, sine!
0100 Kako onda, tako se do sada.
0101 Pa je Ivi teško duši bilo,
0102 Što mu Turci babu umoriše,
0103 Što mu vitu kulu porobiše.
0104 Pa se odbi momak u ajduke,
0105 U ajduke u goru zelenu,
0106 L’jepu četu Ivo je sabrao,
0107 Pa je četi Ivo arambaša,
0108 Hoće Ivo da osveti babu.
0109 Tovan đogo eno u podrumu,
0110 Kroz podrum je voda navedena,
0111 Zopcu zoblje, hladnu vodu pije,
0112 Niti vidi sunca ni mjeseca,
0113 Nit bijela u podrumu dana,
0114 A ja majka za njeg ti ne kazah,
0115 Da me ne bi i ti ostavio,
0116 Da ne b’ i ti u goru umako
0117 Četovati i ajdukovati.“
0118 Kad to čuo mali Marijane,
0119 Od radosti suze je ronio,
0120 Svojoj staroj govorio majci:
0121 „Stara majko, očinjeg ti vida!
0122 Kuhaj meni sitne brašljenice,
0123 Iznesi mi svijetlo oružje,
0124 Izvedi mi pretila đogina
0125 I najbolje babino od’jelo,
0126 Da ja idem u goru zelenu
0127 Potražiti moga brata Ivu,
0128 Ne će l’ Bog dat i sreća od Boga,
0129 Da ja najdem moga brata Ivu,
0130 Da ga vidim, majko, za života.“
0131 Marijanu majka odgovara:
0132 „Nejdi, sine, ako Boga znadeš,
0133 U gori su vuci i ajduci,
0134 U gori su klanci jadikovci,
0135 Gdjeno mnoga jadikuje majka
0136 Oplakujuć sina jedinoga,
0137 Vjerna ljuba druga vjenčanoga,
0138 Ili seka dragog brata svoga.
0139 U gori je arambaša Ivo
0140 I njegovih trideset drugova,
0141 Spazit će te arambaša Ivo,
0142 Spazit će te, poznavat te ne će,
0143 Pa ćeš ludo izgubiti glavu.“
0144 Al Marijan za to i ne haje,
0145 Već on moli svoju staru majku,
0146 Da mu kuha sitne brašljenice,
0147 Da mu dade pretila đogina
0148 I svijetlo babino oružje
0149 I zlatali babino hod’jelo,
0150 Pa da ide brata potražiti.
0151 Kad se staroj na ino ne može,
0152 Ona sinu hljeba zamijesi,
0153 Iznese mu zlatali haljine
0154 I svijetlo babino oružje,
0155 I dade mu od podruma ključe,
0156 Gdino đogo godine boravi,
0157 Od dan do dan petnaest godina,
0158 Gdi je sama ulazila baka,
0159 Timarila gorjenog đogata,
0160 I prala ga mletačkim sapunom
0161 I rakijom triput pripjecanom.
0162 L’jepo stara sina svjetovala:
0163 „Eto, sine, babine od’jelo,
0164 Eto, sine, babino oružje
0165 I eto ti pretila đogina,
0166 Pojdi, sine, u sto dobrih časa.
0167 Kada, sine, u Trebavu dojdeš,
0168 Nemoj, dušo, kroz goru pjevati,
0169 Jerbo gora nikad nije sama,
0170 Il brez vuka ili brez hajduka.
0171 Začuo b’ te arambaša Ivo
0172 I njegovih trideset drugova,
0173 Ne će tebe poznavati Ivo,
0174 Već će mislit, da si Ture b’jesno,
0175 Pak ti more duši biti t’jesno.
0176 Ako tebe sretne gdigod Ivo,
0177 Tebe ne zna, al će poznat đogu
0178 Po njegovoj biljezi na nozi,
0179 Pa će tebe Ivo ustaviti
0180 I pitati, otklem tebi đogo,
0181 A ti, sine, sve mu pravo kaži.“
0182 Marijan se lijepo obuče
0183 I pripasa svijetlo oružje,
0184 On izvede mamena đogina,
0185 Staroj majci poljubi desnicu,
0186 Majka njega među oči vrane.
0187 Pa on svojoj progovara majki:
0188 „S Bogom ostaj, mila moja majko!
0189 Nadaj mi se do nedilju dana,
0190 Ili meni, ili bratu momu,
0191 Ili, majko, jednom i drugomu.
0192 Ne bude l’ me za nedilju dana,
0193 Ne nadaj se, majko, nijednomu.“
0194 To kad reče, b’jesan đogo kleče,
0195 Marijan mu u sedlo se baci.
0196 Bože mili, čuda golemoga!
0197 Da bi stati komu, pa gledati
0198 Što bijesan parip sad poradi:
0199 Svu kaldrmu nogom pogrutao,
0200 Iz kaldrme živi oganj s’jeva,
0201 Tovan đogo žvalje razvalio
0202 Ko aždaja svetoga Juraja;
0203 Đogat skače na same kolače,
0204 Po dva hvata nebu pod oblake,
0205 A četiri zemljom po ćenaru;
0206 Iz usta mu golubovi lete,
0207 Njekad b’jeli, a njekad krvavi,
0208 Svega momka pjenom zabacao,
0209 Dokle ga je iz dvora pomako.
0210 Hode đogat preko polja ravna
0211 Kao zv’jezda preko neba plava,
0212 Za njim gleda ostarila baka,
0213 Pa je stara u seb’ govorila:
0214 „Bože mili, lijepa paripa,
0215 A još boljeg na njemu junaka!“
0216 Mamen đogo brzo putovao,
0217 Prije sunca u Trebavu dojde,
0218 Svu Trebavu zdravo momak projde,
0219 Al ne najde milog brata svoga.
0220 Pod Trebavom pijana mehana,
0221 U mehani krčmarica Mara.
0222 Marijan se u mehanu svrati,
0223 Da odmori sebe i đogina,
0224 Al mu veli krčmarica Mara:
0225 „Bora tebi, neznani junače!
0226 Otkud li si, od koga li grada,
0227 Iz koje li zemlje zavičaja?“
0228 Krčmarici momak odgovara:
0229 „Što me pitaš, krčmarice mlada!
0230 Otkud jesam, od koga li grada?
0231 Ja ne tražim mladih djevojaka,
0232 Jer se ženit namislio nisam,
0233 Nego hodam zemljom po ćenaru,
0234 Da se b’jela ja nagledam sv’jeta.“
0235 Njemu veli krčmarica Mara:
0236 „Ne pitam te za ženidbu, momče,
0237 Već bi tebi l’jepo svjetovala,
0238 Da ne odaš po Trebavi kletoj,
0239 Jer Trebava nikad nije sama
0240 Brez ajduka ili gorskog vuka.
0241 Po njoj hoda arambaša Ivo
0242 I njegovih trideset drugova,
0243 Ima tomu petnaest godina;
0244 Pa te more uočiti Ivo,
0245 Pa ti more duši krivo biti,
0246 Jerbo Ivo za šalu ne znade.“
0247 Govori joj mladi Marijane:
0248 „Bora tebi, krčmarice Maro!
0249 Kaži pravo, tako bila zdravo!
0250 Gdi je sada arambaša Ivo,
0251 Jesi li ga skoro uočila
0252 Il u goru ili u mehani?“
0253 Veli njemu krčmarica Mara:
0254 „Evo ima jur petnaest dana,
0255 Otkad Ivo Trebavu ostavi
0256 I on hode u Ozren zeleni,
0257 A sa svojih trideset drugara.
0258 Zasjeo je klance jadikovce
0259 I busije popenjao ljute,
0260 Pa on čeka starog Mulamuju,
0261 I njegova sina Ibrahima
0262 I njegovih do trista svatova,
0263 Jer je Mujo dužan mu ostao,
0264 Kad je skoro ovud prolazio,
0265 Nije Ture ucjene platilo
0266 Niti Ivi nit njegovu društvu.
0267 Misli, da će na džaba mu proći,
0268 I djevojku da će provoditi,
0269 Mulamujo još se pohvalio,
0270 Da s’ ne boji arambaše Ive
0271 I njegovih trideset drugova.
0272 Pa to čuo arambaša Ivo,
0273 Pa je njemu vrlo krivo bilo.“
0274 Kad to čuo mladi Marijane,
0275 On poskoči na noge lahgane,
0276 Pa pojaši pretila đogina.
0277 „S Bogom“ ─ viče krčmarici Mari,
0278 „Nadaj mi se, krčmarice Maro!
0279 Nadaj mi se do nedilju dana,
0280 Spremi meni crvenike vina
0281 I spremi mi janjetine mlade.
0282 Ak’ ne dojdem do nedilju dana,
0283 Pokoj reci mojoj dušui, Maro!“
0284 Momak hode, a Mara ostade,
0285 Hode momak u Ozren-planinu,
0286 Potražiti brata jedinoga,
0287 Po menu Ivu arambašu.
0288 Kad je bio usred gore ravne,
0289 On zapjeva iza svega glasa:
0290 „Oj gorico, po Bogu sestrico!
0291 Kaži meni, oj goro zelena!
0292 Je li tude arambaša Ivo
0293 I njegovih trideset drugova?
0294 Da li Ivo jošter pije pivo,
0295 I jede li ovnovinu meso?“
0296 Hode jeka od brda do brda,
0297 Hode jeka kroz goru zelenu,
0298 Dojde jeka do tijesna klanca,
0299 Do tijesna klanca jadikovca.
0300 Tud se trefi arambaša Ivo.
0301 To je njemu vrlo bilo krivo,
0302 Da tko pjeva kroz goru zelenu,
0303 Dok je Ivi na ramenih glava.
0304 Pa on posla tri najbolja druga,
0305 Da uhode klance jadikovce,
0306 Da izajdu putu na raskršće
0307 Pak da vide, tko gorom zap’jeva,
0308 Tko li Ivu u pjesmi spominja,
0309 Neka njega sa konjem rastave,
0310 Da ga mrtva sa zemljom sastave.
0311 U mlađega pogovora nejma.
0312 Ustadoše tri krvna ajduka,
0313 Potprašiše puške tučenikom
0314 I hodoše putu na raskršće,
0315 Zasjedoše tri busije ljute.
0316 U to doba, braćo moja draga!
0317 Malo bilo, za dugo ne bilo,
0318 Ugleda se bijesan đogine
0319 I na njemu mali Marijane.
0320 Učan đogo klancu jadikovcu
0321 I u klancu stavljenim busijam,
0322 U nos frče, a ušima striže,
0323 Opazio u klancu ajduke,
0324 Reć bi htio malom Marijanu:
0325 „Tude nam je ginut, gospodare!
0326 Ili meni ili tebi, dragi,
0327 Ili možda jednom i drugomu.“
0328 U to doba, braćo moja draga!
0329 Iz busije tri puške pukoše,
0330 Na đogatu grivu zapališe,
0331 Al junaka mlada ne trefiše,
0332 Pa on zdravo kroz busiju projde,
0333 Hode dalje kroz goru zelenu.
0334 Arambaši to je krivo bilo,
0335 Pa on šalje tri druga ajduka,
0336 Da ubiju mlađana putnika.
0337 Tri ajduka busiju staviše,
0338 Tri šešane svoje ispališe,
0339 Ali one ostadoše puste,
0340 Samo momku čelenku skidoše
0341 I perčina malo zapališe.
0342 I to Ivi vrlo krivo bilo,
0343 Pa se momak mamom pomamio,
0344 On poskoči nanoge lagane,
0345 Dovini se svoje puške šarke,
0346 Pa ju hvata, brate, po srijedi,
0347 Svoju šarku ovak’ razgovara:
0348 „Šarko moja, sve moje uzdanje!
0349 Nikad mene nisi ti izdala,
0350 Nemoj izdat ni danas me, šarko!
0351 Ja ću tebe srebrom okovati,
0352 Suhim zlatom svu ću te navesti.“
0353 Hode junak od jele do jele,
0354 Pa zasjede za samicu jelu,
0355 KoJano je pokraj puta rasla.
0356 On uoči malog Marijana
0357 Izmed jela i jelova granja,
0358 Na čelu mu nišan sastavio,
0359 Na tabanu vatru zapalio,
0360 Puče puška i ne osta pusta,
0361 Pa pogodi malog Marijana
0362 Med dva oka u čelo junačko.
0363 Momak jeknu, a gora odjeknu,
0364 Pa se sruši u zelenu travu.
0365 Zemlji pade, kraj njeg đogo stade,
0366 Pa on crnu zemlju nogam tuče.
0367 Otud Ivo k družini se vrati,
0368 Pa on poče piti rujno vino
0369 Zalažuć se ovnovinom mesom.
0370 Ali, brate, za dugo ne bilo,
0371 Ljuto njega glava zabolila,
0372 Malo posli i srce i glava,
0373 Pa on svomu društvu progovara:
0374 „Braćo moja i družino draga!
0375 Bog bi dao, da bi dobro bilo,
0376 Teško me je glava zaboljela,
0377 Malo posli i srce i glava.
0378 Otijdite, braćo moja draga!
0379 Otijdite putu na raskršće,
0380 Pa vidite, koga sam ubio,
0381 Da se nisam junak ogr’ješio,
0382 Pa putnika pravedna ubio,
0383 Nije l’ Bog do, da on jošter žive,
0384 Da ga pitam, tko je, otklem li je,
0385 Od koje je zemlje zavičaja.“
0386 U mlađega pogovora nejma.
0387 Brzo momci na raskršće došli
0388 I htjedoše k Marijanu poći,
0389 Al im đogat ni blizu ne dade,
0390 Nogam bije, a zubima grize,
0391 Čuva jadan svoga gospodara.
0392 Kad vidješe gorske aramije,
0393 Da im đogo ni blizu ne dade,
0394 Osim da bi i njeg pogubili,
0395 Vratiše se, Ivi dojaviše,
0396 Da im đogat ni blizu ne dade.
0397 Arambaši to je čudno bilo,
0398 Čudno, brate, pa i žalovito.
0399 On se junak na noge podigo,
0400 Pa on ide putu na raskršće,
0401 Da on vidi ranjena junaka
0402 I njegova mamena đogina.
0403 Kad je Ivo đogu uočio,
0404 Odmah ga je brate upoznao
0405 Po njegovoj biljezi na nozi,
0406 On se plesnu po bedri junačkoj,
0407 Pa on đogi ovak’ progovara:
0408 „Jao, đogo, moga babe dobro!
0409 Moga babe, pa i moje, đogo,
0410 Otklem tebe vile donesoše,
0411 Da mi znadeš kazat, moj đogate!
0412 Koga skide s tebe šara moja,
0413 Bratom bi te svojim ja nazvao.“
0414 Arambaša konja zagrlio,
0415 Pa ga ljubi u čelo med oči.
0416 Kad to vidje ranjen Marijane,
0417 On obori suze niz obraze,
0418 Al mu veli Ivo arambaša:
0419 „Bora tebi, neznani putniče!
0420 Otklem jesi, od koga li grada?
0421 Od koje li zemlje zavičaja,
0422 I otkud ti đogat moga babe?“
0423 Progovara ranjen Marijane:
0424 „Oj junače, iz gore ajduče!
0425 Ja sam mlađan iz Gradačca grada,
0426 Ja sam jadan jedini u majke,
0427 Po imenu mali Marijane.
0428 Kada bijah od petnaest dana,
0429 Imah brata od petnaest ljeta,
0430 Po imenu Ivu arambašu,
0431 Pa nam Turci oca pogubiše
0432 Našu kulu, brate, porobiše.
0433 To je Ivi vrlo krivo bilo,
0434 Pa on sabra trideset drugova,
0435 Hode Ivo u goru zelenu
0436 Prisjedati klance jadikovce
0437 I busije metat uz drumove,
0438 Da osveti našega babajka.
0439 Pa ja pojdoh brata potražiti,
0440 Da ga vidim za života moga,
0441 Za života moga i njegova.
0442 Al me danas loša sreća najde,
0443 Loša sreća ovde u planini,
0444 Jer nabasah na busije ljute,
0445 Iz busija puške zapucaše,
0446 Dva puta me sreća poslužila,
0447 Treću puta loša sreća bila.
0448 Jer me jedna puška potrefila,
0449 Pa sam smrtnu ranu zadobio.“
0450 Kad to čuo arambaša Ivo,
0451 On zaplaka kao malo d’jete:
0452 „Jao meni, do boga miloga!
0453 Gdi pogubih brata jedinoga.
0454 Marijane, moj brate jedini!
0455 Moreš li mi ranu preboljeti,
0456 Da ja tražim ljekovite trave
0457 I meleme od smrtnihje rana?“
0458 Marijan mu po istini kaže:
0459 „O moj brate, arambaša Ivo!
0460 Ja ne mogu ranu preboljeti,
0461 Ne pati se i ne traži trava,
0462 Nit melema od smrtnihje rana.“
0463 To izusti, pak dušicu pusti.
0464 Kad to vidje arambaša Ivo,
0465 Od žalosti bješe zan’jemio,
0466 Pa on društvu svomu progovori:
0467 „Braćo moja, trideset drugova!
0468 Četovasmo petnaest godina,
0469 Saletismo dosti tvrda blaga
0470 I od’jela nova i polovna,
0471 Ispismo se crvenike vina,
0472 Dojde vr’jeme, da se rastajemo.
0473 Dv’je grobnice ovdi iskopajte,
0474 Jednu meni, drugu bratu momu,
0475 Pa nas, braćo, l’jepo sahranite,
0476 Dva zelena bora usadite,
0477 Među njima spomen podignite
0478 I na njemu ovo napišite:
0479 „Ovdi leže dva brata rođena,
0480 Po imenu mali Marijane
0481 I bratac mu arambaša Ivo.
0482 Otiđite i do moje kule,
0483 I u kuli stare moje majke,
0484 Pa mi majku, braćo, dohranite,
0485 A za moje nebrojeno blago.“
0486 To izusti, pak dušicu pusti.
