Dva brata
0001 Dvije su se vojske podignule,
0002 jedno mi je od Beča ćesare,
0003 a drugo je car-Otmanoviću,
0004 i te sile pale u Kosovo,
0005 i tu stoje za petnaes’ danah,
0006 ni se biše, ni doma idoše,
0007 ni činiše stanka ikakvoga.
0008 Do pošeta jedno momče mlado,
0009 momče mlado mali Radovane,
0010 on pošeta od čadora svoga,
0011 te k ćesaru šeta u ordiju,
0012 kad k ćesaru dođe u ordiju,
0013 pristupi mu ruci i koljenu,
0014 i čak dolje i papuči žutoj,
0015 pri sebe ga ćesar prigrlio,
0016 pa je njemu riječ besjedio:
0017 "Dobro doša, dobar krajišniče,
0018 koji čuvaš naokolo vojsku!
0019 Je l’ ti zdravo vojska naokolo?"
0020 Radovan mu riječ besjedio:
0021 "O ćesare, dragi gospodare"!
0022 Zdravo mi je naokolo vojska,
0023 no već ima i petnaes’ danah,
0024 ka smo pali u polje Kosovo,
0025 ni se bismo, ni doma idosmo,
0026 ni činjesmo stanka ikakvoga,
0027 je li testir knjigu okititi,
0028 poslati je caru u ordiju
0029 da mi pošlje na mejdan junaka
0030 na Sitnicu na vodu studenu?"
0031 Kad to čuo od Beča ćesare,
0032 Radovanu te je besjedio:
0033 "A jest’ testir, moja vjerna slugo!
0034 A jest’ testir i devet ako ćeš."
0035 To kad čuo mali Radovane,
0036 on pošeta do šatora svoga,
0037 tek li Rade pod šatorom dođe,
0038 okitio list knjige bijele,
0039 a posla je caru u ordiju:
0040 "E čuli me, car-Otmanoviću!
0041 Viđi care, što ti sitna kaže:
0042 evo ima i petnaes’ danah
0043 ka smo pali u bojno Kosovo,
0044 ni se bismo, ni doma idosmo,
0045 ni činismo stanka ikakvoga,
0046 no ču li me, car-Otmanoviću,
0047 ti mi pošlji na mejdan junaka,
0048 na Sitnicu na vodu studenu."
0049 A kad caru ona knjiga dođe,
0050 nimalo mi mila ne bijaše,
0051 ma mu druga biti ne mogaše,
0052 no pustio u vojsku telala,
0053 viče telal jedan dan do podne,
0054 tad’ on nađe za mejdan junaka,
0055 opravi ga na vodu Sitnicu,
0056 tekle Ture na Sitnicu dođe,
0057 ugleda ga bijelo Latinče
0058 pa potrča Radu do dorina,
0059 poteže mu sve kolane redom,
0060 zauzda ga nemaćnijem klipom
0061 a pokri ga punijem dlanijem,
0062 naturi mu suru međedinu
0063 pa potrča Radu do čadora,
0064 Radovanu riječ besjedio:
0065 "Aj ustani, Rade gospodare!
0066 Eno tebe na mejdan junaka,
0067 na Sitnicu na vodu studenu."
0068 A kad čuo mali Radovane,
0069 skače junak ka da se pomami,
0070 na gotova zasjede dorina,
0071 poigra ga poljem Kosovijem,
0072 kad se vodi primicaše blizu,
0073 zadrhtaje punijem dlanije,
0074 a zaškripa od međeda glava,
0075 kano da je na međedu živa.
0076 To viđe ga Ture na Sitnicu,
0077 pleći dade a uteći ode,
0078 no mu Rade bježat ne davaše,
0079 đe ga stiže tu mu glavu diže,
0080 a uze mu konja i oruže
0081 i njegovo divno odijelo,
0082 pa otide pod čadora svoga
0083 te napisa list knjige bijele,
0084 a caru je posla u ordiju:
0085 "Čuli mene, Otmanović-care!
0086 Ti mi pošlji na mejdan junaka,
0087 na Sitnicu na vodu studenu,
0088 da junaci mejdan dijelimo."
0089 A kad caru ona knjiga dođe,
0090 nimalo mu mila ne bivaše,
0091 no mu druga biti ne možaše,
0092 pa puštio u vojsku telala,
0093 telal viče tri bijela dana,
0094 dokle nađe na mejdan junaka,
0095 opravi ga na vodu Sitnicu,
0096 tek li Ture na Sitnicu dođe,
0097 ugleda ga bijelo Latinče,
0098 pa potrča Radu do dorina,
0099 poteže mu na spone kolane,
0100 zauda ga nematnijem klipom
0101 a pokri ga punijem dlanijem,
0102 naturi mu suru međedinu,
0103 pa potrča Radu do čadora,
0104 Radovanu riječ besjedio:
0105 "A ustani, mali Radovane!
0106 eno tebe na mejdan junaka."
0107 Kad to čuo mali Radovane,
0108 on skočio od zemlje na noge,
0109 za gotova zasjede dorina,
0110 pa ga igra poljem Kosovijem,
0111 kad se vodi primicaše blizu,
0112 on zadrkta punijem dlanijem,
0113 a zaškripa surom međedinom,
0114 a zašklapta od međeda glava,
0115 kano da je na međedu živa.
0116 Kad ga Ture viđe na Sitnicu,
0117 pleći dade a bježati pođe,
0118 Radovan mu bježat ne davaše,
0119 đe ga stiže tu mu glavu diže,
0120 uzeo mu konja i oruže,
0121 i njegovo divno odijelo,
0122 pa otide pod čadoru svome,
0123 pak opeta knjigu napisao
0124 te je šalje caru u ordiju:
0125 "Aj ču li me, Otmanović-care!
0126 Ti mi pošlji na mejdan junaka,
0127 na Sitnicu na vodu studenu,
0128 da ozbilja mejdan dijelimo."
0129 Kada caru ona knjiga dođe,
0130 nimalo mu mila ne bivaše,
0131 ma druga mu biti ne mogaše,
0132 pa puštao u vojsku telala,
0133 telal viče za neđelju danah,
0134 telal viče ništa ne izviče,
0135 ne nađe se u cara junaka
0136 ko će poći na vodu Sitnicu,
0137 na Sitnicu na mejdan kauru.
0138 Ljuto se je care najedio,
0139 a ostru je ćordu izvadio,
0140 te siječe lale i vezire,
0141 do jedne se lale dogonjaše,
0142 no mu lala aman zaiskaje.:
0143 "Aman, care, dragi gospodare"
0144 Na dom imam jednu vjernu slugu,
0145 etakve je po krajinah nejma,
0146 kako čuje za kakva kaura,
0147 da on Ture na mejdan poziva,
0148 da ih zove na vodu Sitnicu,
0149 on sve goji svojega vrančića
0150 a da mu se bolje razigraje,
0151 po mejdanu tamo i ovamo."
0152 Tome care aman učinio,
0153 dokle ode na svoje dvorove,
0154 a kad lala na dvorove dođe,
0155 Useinu riječ bejseđaše:
0156 "Huseine, moja vjerna slugo!
0157 Jes’ li čuo, je l’ ti ko kaževa,
0158 a kakav je kaur postanuo
0159 te on Turke na mejdan zaziva
0160 ni jedan mu izić na smijaše?
0161 No ču li me, moja vjerna slugo,
0162 ajd’ izidi na mejdan kauru,
0163 ako tebi bog i sreća dadne,
0164 te doneseš od kaura glavu,
0165 kunem ti se, a vjeru ti dajem
0166 daću tebi cio tovar blaga."
0167 A kad čuo Useine ludi,
0168 on izvodi svojega vrančića,
0169 osedla ga što može najljepše,
0170 a turi se njemu na ramena,
0171 pa otide poljem Kosovijem,
0172 dokle Ture na Sitnicu dođe,
0173 na Sitnicu kopje pobadaše,
0174 a za kopje konja savezaše,
0175 pak on svuče crljenu dolamu,
0176 te on klanja i abdest uzima
0177 i moli se bogu po zakonu.
0178 Ugleda ga bijelo Latinče
0179 pa potrča Radu do dorina,
0180 poteže mu na spone kolane,
0181 zauzda ga nemaćnijem klipom,
0182 i nakri ga punijem dlanijem,
0183 naturi mu suru međedinu,
0184 a potrča Radu do čadora
0185 te je njemu riječ besjedio:
0186 "A ustani, Rade gospodare!
0187 Eno tebe na mejdan junaka,
0188 đe je dobra konja odjahao,
0189 a pred konjem kopje usadio,
0190 svukao je crljenu dolamu
0191 te on klanja i avdes uzima
0192 i mili se bogu po zakonu."
0193 A kad čuo mali Radovane,
0194 skočio je od zemlje na noge,
0195 za gotova zasjede dorina,
0196 razigra ga poljem Kosovijem,
0197 kad se vodi primaknuo blizu,
0198 on zadrkta punijem dlanijem,
0199 a zaškripta surom međedinom,
0200 a zašklapta od međeda glava,
0201 kano da je na međedu živa.
0202 Kad ga Ture viđe na Sitnicu,
0203 teke mu se Ture nasmjehuje,
0204 i njemu je riječ besjedio:
0205 "Baka đidi, čudna kaurina!
0206 Čim on straši na Sitnicu Turke?
0207 A tako mi obje ne ispale,
0208 vidio sam i međeda živa,
0209 a nekmoli od međeda glavu."
0210 Tek se staše dva dobra junaka,
0211 tek se staše, tek se udariše:
0212 No kudije Ture udaraše,
0213 onudije oganj sijevaše,
0214 a kudije Rade udaraše,
0215 onudije crna krv lijaše
0216 po tri litre mesa otpadaše.
0217 Al’ je Ture mudro i lukavo
0218 na sablju mu sablju nadavaše
0219 dokle im se sablje polomiše,
0220 baciše ih u zelenu travu,
0221 od dobrijeh konjah odskočiše,
0222 za bijela grla s’ uvatiše
0223 te se nose pokraj vode ladne
0224 dokle oba pjene popanule,
0225 Radovana bjele i krvave,
0226 a Turčinu tek bijele samo;
0227 mahnu Ture z desne na lijevu
0228 udri Radom u zelenu travu
0229 pa pripade saveza mu ruke,
0230 al’ Radovan riječ besjeđaše:
0231 "Aman, Ture, ako boga ljubiš"
0232 Imaćeš mi kad odrubit glavu,
0233 da ja znadem od koga pogiboh,
0234 od koga si grada i naroda,
0235 od koga li junačka koljena?"
0236 Na to veli Ture Husejine:
0237 "A tako mi, silan kaurine!
0238 Nejmam ti se po kome kazati,
0239 no sam i ra jodom od kaura,
0240 a sad nejmam od roda nikoga,
0241 do nekakva mala Radovana,
0242 sada mi ga u kaure kažu
0243 da je dobar junak ispanuo."
0244 Na to veli mali Radovane:
0245 "A ti li si, brate Milovane!
0246 Ja sam glavom mali Radovane,
0247 jeste ovo, već drugoga nejma."
0248 Kada su se braća poznavala,
0249 tu brat bratu odriješi ruke,
0250 Rade pasa svilena otpasa,
0251 te svom bratu rane uvijaše
0252 pa odoše k bečkome ćesaru.
0253 Kad ih viđe od Beča ćesare,
0254 đe su braća oba k njemu došla,
0255 njima daje tri tovara blaga
0256 i čudan je šenluk učinio,
0257 oborio trista baljemezah.
0258 Kad na jutru jutro osvanulo,
0259 al’ Turakah u Kosovo nejma,
0260 pobjegoše ka Stambolu gradu
0261 te svom caru da ogule bradu.
