Dva Hrnjice i šezdeset Hajduka (Jablanica)
0001 Još zorica nije zab’jelela,
0002 Ni danica pomolila lica,
0003 Podranio na Kladuši Mujo,
0004 Pa dozivlje svog brata Halila:
0005 »Oj Halile, moj brate rođeni,
0006 Hajde siđi na podrume konj’ma,
0007 Opremi mi mojeg đogata,
0008 A i sebi maloga malina.«
0009 U Halila pogovora nema,
0010 Već on spada u podrume donje.
0011 Dok je Halil konje opremio,
0012 Mujo siđe iz bijele kule,
0013 Na avliji konje uzjahaše,
0014 Zelenijem poljem udariše.
0015 Kad stigoše Jadiki planini,
0016 Al to iđe trides’t Krajišnika
0017 I pred njima udbinski dizdare.
0018 Onda viknu udbinski dizdare:
0019 »Krajišnici, moja braćo draga,
0020 Koji god se Muja prihvatio,
0021 Ja ću njemu odsijeći glavu.«
0022 Mujo, Turčin, turski selam viknu;
0023 Ne htjedoše selam prihvatiti,
0024 Veće Mujo potjera đogata,
0025 Ljutit Mujo u klance da uđe; -
0026 Ne da mu se đogat natjerati.
0027 Mujo kune svog konja đogina:
0028 »De, đogine, klali tebe vuci,
0029 Kojega si ugladao đavla,
0030 Ali vuka, al gorskog hajduka?«
0031 Dobar đogat u klanac skočio,
0032 Na njeg puče tridest pušaka
0033 I pogodi na đogatu Muja,
0034 Na Muju je sedam grdnih rana.
0035 Njemu trče gojeni Halile,
0036 On Hrnjicu na sedlu popravlja,
0037 A za dizgin pomiče đogata,
0038 Te pobježe momak kroz jelike.
0039 Kad je bio u sred Romanije,
0040 Mujo ciknu na đogatu svome:
0041 »Skini mene moj bratac Halile,
0042 O da mi je s mirom umrijeti!«
0043 Halil skide Muja pod jelike,
0044 Iz Muja se crna krvca lije.
0045 Onda Mujo besjedi Halilu:
0046 »Moj Halile d’jete moje drago,
0047 Skini meni troje toke sjajne
0048 I sa mene crvene čakšire,
0049 Izvadi mi dvije puške male,
0050 Tek ostavi gaće i košulju
0051 Napuni mi sjajna džeferdara,
0052 Prisloni ga meni kod ramena,
0053 Da mi tice oči ne kopaju.
0054 Vodi moga đoga na Krajinu,
0055 Čuvaj, brate, moje sirotinje
0056 I Omera mog nejakog sina!«
0057 Halil svlači, grozne suze lije,
0058 Pa on skida crvene čakšire,
0059 I Mujovu posjeklicu ćordu,
0060 Punu pušku ostavi Hrnjici,
0061 Cvijeleći ode uz planinu.
0062 Kad je bio na Jadik planini,
0063 On ugleda šeset dobrih druga,
0064 Trides’t turskih, trides’t madžarskijeh,
0065 Oni piju na planini vino,
0066 A međ’ njima udbinski dizdre,
0067 Uz koljeno dvije harambaše,
0068 Jedno ti je hajduk Maljenica,
0069 A drugo je živa žeravica.
0070 Pa skočiše šeset dobrih druga,
0071 Oko njega kolo uhvatiše,
0072 S dobrim đogom njega rastaviše,
0073 Pa Halilu savezaše ruke.
0074 Svezaše ga uz tanka jelića,
0075 Dok on reče živa žeravica:
0076 »O moj pobro udbinski dizdare,
0077 Da obučem Mujovo odjelo,
0078 A uzašem konja Hrnjičina,
0079 Goniću ga do našeg kotara,
0080 Pa ga banu peškeš učiniti,
0081 Meni bane žeženih dukata.« –
0082 »Hajde pobro, kako tebi drago!«
0083 Kad Mujovo obuče od’jelo,
0084 A pripasa Hrnjičinu ćordu,
0085 A Mujova pojaha đogina,
0086 Kud god iđe, on kroz klance prođe.
0087 Đogat ne htje putem čavlenjakom,
0088 Već okrenu tragom Hrnjičinim,
0089 A gdjeno je Muja ostavio.
0090 Mujo ječi, sva planina zveči,
0091 Na njega je konja nagonio,
0092 Pa poteže Hrnjičinu ćordu,
0093 Da pos’ječe buljuk-bašu Muja.
0094 Ne da mu se đogat natjerati,
0095 A na svoga Muja gospodara,
0096 Već jednako natrag poskakiva.
0097 Mujo pušku od ramena baci,
0098 Po jeću pušku položio,
0099 Na hajduka nišan ostavio.
0100 A kad puče puška Hrnjičina,
0101 Dobro zgodi živu žeravicu,
0102 Baš u čelo, gdje s’ obrve vežu.
0103 Hajduk pade pod konja đogata,
0104 Pod đogata, konja Hrnjičina.
0105 Vidje đogat, da je hajduk pao,
0106 Pa poletje do Hrnjice Muja,
0107 Na Hrnjicu glavu naslonio.
0108 Otočio suze od očiju.
0109 Jadan Mujo grozne suze lije:
0110 »Jao meni, đogo od mejdana,
0111 Nikad tebe uzjahati ne ću!«
0112 A kad čuo đogat od mejdana,
0113 On izletje na planinu pustu,
0114 Pa on vrisnu tri do četir’ puta,
0115 Poletješe do tri gorske vile,
0116 A pred njima đogat od mejdana.
0117 Đogat, brate, niz planinu skače,
0118 A za njime do tri gorske vile,
0119 Ugledaše ranjena Hrnjicu.
0120 Među se su mehlem načinile,
0121 Dva ga puna liječiše dana
0122 I Hrnjici rane utvrdiše.
0123 Tad je Mujo na noge skočio.
0124 Pa s hajduka skinuo od’jelo,
0125 Snjega svlači, a na se oblači.
0126 Kad pojaha đoga od mejdana,
0127 Goni konja u Kunar planinu,
0128 A sve Mujo grozne suze lije,:
0129 »Bogme mi je Halil poginuo!«
0130 Kad se Mujo gori primaknuo,
0131 Dok ugleda svog brata Halila,
0132 Pocrnio kao crna čavka,
0133 Oni piju crveniku vino.
0134 Oto pije šeset dobrih druga,
0135 Trides’t turskih, a trides’t kaurskih.
0136 A kad ih je Mujo ugledao,
0137 Dok mu sine od bedrice ćorda:
0138 »Lako vam je moju djecu vezat,
0139 Al vežite na đogatu guju!«
0140 Dok s’ okrenu tri do četir’ puta,
0141 On šezdeset posiječe glava.
0142 Pobježe mu udbinski dizdare,
0143 Dostiže ga na đogatu Mujo;
0144 Kako ga je sabljom udario,
0145 Sve mu b’jele prosu žigarice.
0146 Pa odjaha svog konja đogina,
0147 A odr’ješi svog brata Halila.
0148 Kad se oni vinca napojiše,
0149 Sve su oni oplakali tuge,
0150 Tako sišli u malu Kladušu.
0151 Dobro bješe podranio Mujo,
0152 Pa on veli svom bratu Halilu:
0153 »Zovi meni od Orašca Tala,
0154 Neka s tobom iđe u planinu,
0155 Nek povede četiri mećare,
0156 Nek dotjera šeset džeferdara,
0157 Nek donese velikog plijena,
0158 Dobar plijen, brate u planini.«
0159 Ode Halil, ne reče ni r’ječi,
0160 Opljačkaše ondje njih šezdeset,
0161 Leše kriju u tanku jeliku,
0162 A samo im od’jelo skidaju,
0163 Pa stjeraše u malu Kladušu,
0164 Razd’jeliše ćara i šićara. –
0165 Davno bilo sad se spominjalo,
0166 Teško bratu u kog brata nema,
0167 A kalpaku na obješenjaku,
0168 Dobroj pušci i strašivoj ruci,
0169 A đerdanu na tuzgavu vratu!
