Dvanaesti čas/5

Peta pojava

Peta pojava

JELENA i JELAČA

JELENA
(nastavlja)
Pogano pleme odmah se vidi!
Tvoja je tetka pametna mnogo:
Meni da bude savetnik hoće!
Šteta što savet, uzevši strogo,
Vredi koliko crvljivo voće.
JELAČA
Gde je taj vesnik da mi on reče
Ono što pismo skrivaše milo?
Pre ništa meni nije se krilo; a sada?
A sad? Kad presto kći, majko, stekne,
Tad majka tajne od kćeri krije.
I kad krvavi steg naš se vije,
Svaña još muči i razdire nas,
Kao i nekad što je, vas po vas.
U bratskoj krvi grezne pas po pas!
JELENA
Najviše dobra tebi želi mati;
Ti si krv moja.
JELAČA
Smetnje i kamen,
Što tvoj ljubavni sprečava plamen,
Da srce dragom ne možeš dati.
JELENA
(poražena)
Šta reče?
JELAČA
(trza se)
Rekoh. . . Skađa, svud svađa.
JELENA
(prelazeći ćutke preko mapopređašnjih reči)
Mlađa starija, starija mlađa.
JELAČA
A što prikova okove bračne
Na mlodo telo, mesto ruža splet,
Dane mi stvori tužne i mračne,
Željna da tebe samo gleda svet?
A što ti onda ne udade sebe,
Da kralju budeš ne tašta no žena?
Ti si bar lepa: voleo bi tebe;
Ja bleda, slaba, ti puna, rumena.
JELENA
Šta reče? Majci? O, nečuvena čuda i zbora,
Čuda i zbora! Propast nam preti,
A ti zar tako, ko Juda pravi?
Kamo tog Boga da ti se sveti,
Da te sažeže, da te zadavi?!
(Potpuno užasnuta teško diše.)