Da se braća ne uznu rođena
Zaženi se bolno i nevoljno
pa odoše kroz goru zelenu,
pa dojdoše do te bele crkve.
Kad tedoše da u crkvu uđu,
sama je se crkva zatvorila 5
i iz crkvu nešto govorilo:
„Dva se brata rođena uzeše.“
To ne sluša mladi mladoženja
no si ide kroz goru zelenu
i vodi si mladu nevesticu. 10
Izvelo se jedno suvo pile
pa ovako njima govorilo:
„Bože mili, čuda velikoga,
dva se brata rođena uzeše.“
To ne sluša mladi mladoženja 15
no si ide kroz goru zelenu.
Al’ iz goru opet govorilo:
„Bože mili i bože jedini,
dva se brata rođena uzeše.“
Okrenu se mladi mladoženja: 20
„Čuješ mene, verenice ljubo,
da li imaš nekoga od svoga?“
„Imala sam jednog milog brata;
kad su bile turske razmirice
Turci su ga mladog otkarali.“ 25
„Možeš li ga kako raspoznati?“
„Ispod lakat na desnicu ruku
ima bratac od majku belegu.“
Trže rukav na desnicu ruku
kad pogleda, njeni mili bratak. 30
Cvili, pišti, u boga se čuje:
„O moj brale, da moj mili brale,
zar toj može, bog da ne sastavi!“
I odoše u njini dvorovi.
A u dvori nigde nikog nema, 35
samo majka, po avliju kuka:
„Jao, sine, o moj mili sine!“
Ne bilo je to za dugo vreme, —
doletela golubica tica —
u dvore je majke zapojala: 40
„Eto ide zarobeno dete.“
Uto sinak uđe u dvorovi:
„Jao, majko, moja stara majko,
eve tebe zarobeno dete.
A mi smo se sa seju poznali, 45
poznali se u tej crne gore
kad smo došli do te bele crkve
sama je se crkva zatvorila
a iz crkvu nešto govorilo:
„Da se braća ne uznu rođena.“ 50
