Davorje na polju Kosovu
| Davorje na polju Kosovu Pisac: Jovan Sterija Popović |
(Odlomci)
1.
Gdi je Prizren, slavni grad,
Gdi su carski dvori?
Gdi Dušanov zlatni vek
Što čudesa stvori?
Sve proguta Kosovo,
Ode srpska slava,
Gdi su bili gradovi,
Sada raste trava.
Kosovo, crno polje, ti Srba druže neverni,
Komu cvetom cvetaš, kom’ li se resiš tako?
Vesnom suvo tvoje promenjuješ lice pečalno,
Al’ preskorbne spomen bede promenit ne znaš;
Žarom reke tvoje zasušuju obraze vlažne, —
Potoke suza naših tko će osušit igda?
— — — — — — — — — — —
9.
Besna, pusta neslogo,
Kćeri adske zmije,
Gdi bi znala živiti
Da Srbina nije?
Čedo strasti, nesrećo,
Brza u slepoći,
Kad Srbina nestane,
Kom’ ćeš onda poći?
Hodite, setni potomci, spravljajte majci opelo,
Snažna bivša negda, Srbija mrtva leži.
Narod bez svesti stenje, jer strasti je trzaju mrtvu,
I slepoća duha crni joj iskopa grob.
Gdi je Srbije grob? Je l’ Kosovo? Marica? Prilip?
Ah, sva bedna zemlja opšti plačevni je grob.
Srpski rode, prekidaj
Grozne suze prolivati:
Mrtva leži tvoja mati,
Tvoja slava, tvoja dika.
Crni slovi neizgladni
Na grobu joj natpis reži:
„Ovde Srpstva majka leži,
Od sinova ubijena.“
14.
Pitaš gdi su gradovi,
Gdi su carstva mnoga,
Kud tolike prestole
Sudba vrže stroga?
Pitaj bolje gdi je mir,
Gdi je sreća stalna,
Gdi ne stiže nesreća,
Bleda i pečalna.
Beda u pustinji, beda u gradu, u stanu i vesi,
Beda gnjavi svaki prostrane predel zemlje.
Zlato i svila pokriva prsi pečalne i bolne,
Ispod osmeja skorb brižljivo davi srce;
Radosti retke kaplje u gorčini čeznu obilnoj,
Kratke veselja čase stoguba napast prati.
*
Kad ozbiljna smrt nastupi,
Zašto plačeš, o čoveče?
Zar su bude morske preče
Neg’ bezbrižan mir u zemlji?
Slava, sila i bogatstvo
Promenljiv je obraz mraka.
I gordinja taje svaka,
I ostaje večno — ništa.
Izvor[uredi]
- Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 180-181
|