Davala majka Bojanu
Davala majka Bojanu
Za mladog Gruju deliju.
„Neću ga, majke, majčice,
Jako je Gruja bekrija,
Svaka kafana njegova, 5
Svaka je londža njegova,
Svaka je žena njegova."
„Uzni ga, Bojko Bojano,
Ti si mi teška na pamet,
Ti si mi laka na sanak, 10
Ti si mi blaga na srce,
Ti će mu, Bojke, nastojiš."
Uze ga Bojka, Bojana,
I u kafane on ode.
Svunoć je Bojka sedela, 15
Svunoć je Gruju čekala;
Devet vretena naprela,
Muške čarape navezla,
Žensku košulju sašila,
Golemo gumno izmela, 20
Devet krstine sadila,
Devet je konja amila,
Tri puta vra je mešala.
Teška je dremka obali,
Pa legna malko da spije, 25
Al' stigna Grujo na vrata,
Ustade stara svekrva:
„Čekaj me, sinko, da kažem
Svunoć te Bojka čekala,
S Cincari prsten igrala." 30
Brkna si Grujo džepovi,
Pa ostro nošče povadi,
Ubode Bojku, Bojanu.
Mrtva mu Bojka govori:
„Svunoć sam tebe čekala, 35
Devet vretena naprela,
Muške čarape navezla,
Žensku košulju sašila,
Golemo gumno izmela,
Devet krstine sadila, 40
Devet sam konja amila.
Teška me dremka obali,
Pa legna malko da spijem."
Brkna si Grujo džepovi,
Pa ostro nošče povadi, 45
I sam si sebe ubode.
„Eve ti majke dva žala,
Dva žala odma da žališ,
Dva groba odma da kopaš!"
