DRAGOKUPNA...
Dragokupna dade meni,
Dragokupna jednom dara,
A ja tebi na uzdarje
Srce svoje iz nedara.
Na uzdarje što ti dado,
Da je srce, nesi znala,
S njime si se, kao bepkom,
I šalila i sigrala.
I tek onda, kad ti darak
Na dve na tri pole puče,
Tek onda si opazila
Šta uradi, lepo luče!
Pokaja se... dođe k meni,
Preda mnom si tužno stala,
Pa se gorko zajecala,
Pa se teško zaplakala.
„Prokuni me, dragi brate,
Zlo po tebe golemo je!
Prokuni me, nesretniče,
Razbila sam srce tvoje!“
„Ne boj mi se, ne kaj mi se,
To po mene beda nije,
Od jako će srce moje
Lepše pesme da ti vije.“
