DEVOJKA i DRAGI KAMEN

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
DEVOJKA i DRAGI KAMEN
Pisac: Mita Popović


MitaPopović.jpg




     DEVOJKA i DRAGI KAMEN
            
Pored đula sela cura
   Na mekanu travu,
Na ručice naslonila
   Mirisavu glavu.

Ne znam reći, šta je lepše:
   Il' višnja na grani;
Il' momini obrazčići
   Zorom obasjani.

Il' je mekša ona svila
   Što mi curu krasi,
Ol' njezine raspletene
   Mirisave vlasi.

Sedi moma, gori, dršće
   Od ljubavna plama,
Te se igra u kriocu
   S tri biserna kama.

Dršće, gori, da uzdane:
   „A moj bože blagi!
Il' kada će da mi dođe
   Crnookče dragi?"

Uzdanula devojčica
   Zamirisa bašta —
Posrnulo vrelo sunce —
   Mora da se prašta.

I laor je ostavio
   Zumbulove grudi,
Mesto cvetka devojčicu
   Hteo je da ljubi.

Al' je laor vrlo naglo
   Dolazio dole,
Te on ljuljnu slabo lisje
   Tanane topole.

Laor pirnu, lisje dirnu,
   A devojka skoči,
Mirisavom vitom gaju
   Upravila oči.

Skoči deva k'o jedenče,
   Il' k'o laka vila,
A kameni ispadoše
   Iz meka joj krila.

„Jaoj mene i do boga
   Karaće me mama,
Ja izgubi iz krioca
   Tri biserna kama!"

Dršće moma, strepi, slukti,
   Krši ruke čedne,
A niz lice poteku joj
   Drobne suze, ledne.

„Ao momo!" ču se glasak
   Iz zelenog gaja;
Ili zašto tog nemira
   Tog uzdisaja?

Kad si veće izgubila
   Kamenje iz krila,
Ne gubi ih iz očiju
   Devojčice mila!

Ta biserje, ta kamenje
   Može da se plati;
Al' uzdahe, ali suze
   Niko ne povrati!"




Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mita Popović, umro 1888, pre 132 godine.