Guska vozgorđena
←Finiks i golubovi | Guska vozgorđena Pisac: Ezop, prevodilac: Dositej Obradović |
Svinja i hrast→ |
Basnu je napisao Ezop a Dositej ju je preveo i napisao naravoučenije. |
Među belim guskama nađe se jedna najbelja od sviju i najlepša. Sve je guske pado gledahu i njejzinu lepotu hvaljahu, dok se ova ponese, i metne sebi u glavu da ona mora biti poda labudskoga. Odluči se od pročih gusaka, počne plivati po jezeru ujedinjena, kad dižući i protežući, a kad nakrivljujući šiju svoju, za pokazati se ono šta nije. I dotle dođe da smeh i poruganije svim guskama bude.
Iz ove basne svak sebi lasno može poleznu nauku izvaditi; tojest: da darovi — kako telesni: pristalost i lepota, tako i duševni: ostroumije, razum i nauka — prijatne su vešti i pohvalne, no dotle dok s njima ko smireno mudarstvuje. A kako se ko, na podobije ove naše guske, sa svojimi kakvim nibud preimuštestvami počne gorditi, glavu više dizati nego što valja da je podignuta, na jedne kao s kule gledati, a na druge usta i obraz iskrivljivati, taj čas eto ti nam ove Lesingove basne Guska. Zato neka nam je vsegda na pameti onaj prekrasni latinski stih: „Deo proximus est ille quem ratio movet: Bogu je najbliži onaj kojim razum upravlja.”
Izvori
[uredi]- Antologija srpske književnosti [1]
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Ezop, umro -560, pre 2584 godine.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dositej Obradović, umro 1811, pre 213 godina.
|