[Gruja si prosi belu Bojanu]
Gruja si prosi belu Bojanu.
Majka Bojanu, more, davala:
„Uzni ga, ćero, bela Bojano.“
„Neću ga majke mori, pa neću,
Gruja je golem, majke, bekrija, 5
sve su mejane, majke, njegove,
sve su devojke, majke, njegove,
svaka je londža, majke, njegova!"
„Uzni ga, ćero, bela Bojano,
ti si mi, ćerko mori, pravdina, 10
ti si mi, ćero mori, ubava,
ti će na Gruju, mori, nastojiš!“
Posluša majku bela Bojana,
uzede Gruju, more, bekriju.
Ufati Grujča, more, po londže, 15
po londže Grujča, more, mejane.
Svu noć ga Boja, more, čekala,
devet je krave sama pomuzla,
devet je leba sama ispekla,
pol oku pamuk sama preplela, 20
muške čarape Boja isplela,
muški rukavi Boja navezla.
Gruja ga nema, more, pa nema.
Uzede metlu Boja golemu,
smela je gumno Boja golemo; 25
nasadi snoplja Boja stotnici,
uvede konji Boja zobnici.
Tri puta vra je obrnala,
i t’g je zora, more, zorila,
i t’g su petli, more, pojali. 30
Pa legla Boja malko dremnala,
malko se Boja, lele, uspala.
Čukna si Gruja, more, na vrata:
„Otvori, bela mori Bojano!“
Iskoči majka, more, Grujčina: 35
„Boja se teško, Grujo, uspala,
svu noć prsteni, Grujo, igrala,
sas tija mladi, more, doslari!“
Izvadi Grujča, more, noževi,
ubode belu, more, Bojanu. 40
„Počekaj, čekaj, more dušice,
počekaj, čekaj, more Grujice!
Svu noć sam tebe, Grujo, čekala,
devet sam krave sama pomuzla,
devet sam leba sama ispekla, 45
pol oku pamuk sama preprela,
muške čarape, more, isplela,
muški rukavi, more, navezla!"
Kad začu Gruja, more, kad vide,
ubode Gruja, more, sam sebe. 50
Poviče majku, more, njegovu:
„O ljuta majko mori, prokleta!
Odma dve sveće, majke, da sučeš,
odma dve kitke, majke, da kitiš,
odma dva groba, majke, da kopaš, 55
odma dva popa, majke, da vikaš,
odma dva žala, majke, da žališ!“
