Groznica (Napomene)

Groznica (379-382)

     Shvatanja o ovoj bolesti ilustruje ovakva priča: „Išle dvije groznice, pa došle na jednu ćupriju, a pod ćuprijom hvata čovek ribu. One se stanu na ćupriji razgovarati, gđe će koja ljeto ljetoćati. Jedna reče: - Ja idemu Bjelinu u kadiju, onđe, mislim, biće mi lijepo i dobro. A druga reče: - Idem ja u onoga, što hvata ribu pod ćuprijom. On, kad je to čuo, skoči ispod ćuprije i stane bježati, ali mu nije pomoglo, groznica ga stigla i on je cijelo ljeto kao i bjelinski kadija bolovao od groznice“ (86, s. 464). Jedna sadržajno bogatija priča ovakvog tipa je objavljena u listu „Kića“ (I, 1905, br. 16).
     Kad nekog uhvati groznica, onda bajač uzme koru hleba, malo soli, glavicu belog luka, pa po zalasku sunca povede bolesnika na reku. Bolesnik stane ispred bajača, a on uzme u ruke sve pomenute stvari i tri puta ovako baje:
          Ženi se đavo na moru
          i zove moga (Nikolu) na svadbu,
          a on ne može da ide,
          već praća groznicu, so i hleb
          i jednu glavicu belog luka.
     Svaki put, kad bajač izgovori ovu basmu, mahne rukom niz reku. Treći put, pak, kad ovo izgovori, baci one stvari u vodu, pa s bolesnikom idu kući, što brže mogu, ne obazirući se (167). Slično se izvodi bajanje i sa navedenom basmom br. 382.
     Arhiv SANU čuva ovakav zapis načina narodnog lečenja groznice: Bolesnik probije zdravo, nekuvano jaje, odseče po malo od svih svojih dvadeset nokata, pa tu parčad mete u jaje i odnese ga u tuđ met (hatar). Tamo izvadi neki kočić iz livade ili kakvog drugog mesta gde je bio „prepinjat“ konj ili koja druga stoka. U rupu gde je bio kočić, bolesnik spusti ono jaje i kočić vragi na svoje mesto. Pri tome kaže: „Kad se ovo jaje ispililo, tad mene (Petra) u'vatila groznica". Ali bolje je da sve ovo uradi bajač (29).
     Za lečenje groznice u narodnom životu se još upotrebljavaju amajlije i apokrifne molitve: 259 b, s. 96; 295,1, s. 137 i dr.
     U Makedoniji i Bugarskoj je ova bolest poznata kao treska (474, s. 173; 491, s. 103-104 itd.).

Reference[uredi]

Izvor[uredi]

Radenković, Ljubinko: Narodne basme i bajanja; Gradina, Niš; : Jedinstvo, Priština; Svetlost Kragujevac, 1982., str. 412-413.