Grigoriju Geršiću

Grigoriju Geršiću Pisac: Lukijan Mušicki

Druže! ja sam ti već na sredi sinja
Mora. Burja mi čun koleba strašno.
Ja t' ne ostavljam vesla;
Odgoni talase duh.

Morski različan gad sve pokraj mene
Pliva; uzdiže vrat; čeljust otvara;
Grozno skrežeće zubi!
Al! me progutat ne sme.

Zar mu ne da Neptun; da il' mu s' čini
Da je duh moj sam bog. I slaba mišca
Ljudska jača u bedi:
Seče i prepone duh.

Tome služi sav svet — dobija, gubi;
Svemu pričina on. Gde jači život,
Tamo pobeda speši.
Drema u miru i lav.

11. decembra 1818.

Izvor

• Leskovac Mladen, Antologija starije srpske poezije, Matica srpska, SKZ, Novi Sad, 1964, str 135

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Lukijan Mušicki, umro 1837, pre 187 godina.